ЗИМСКЕ вечери се чешће него иначе проводе уз филмове и топле напитке, а љубитељи хорор жанра недавно су се подсетили непревазиђеног класика „Грофа Дракуле“.
фото: Википедија
Чувени филм смо сви гледали бар неколико пута а сваки пут нас прође језа на чувене сцене чији је главни актер Бела Лугоши. О тој његовој култној улози зна се готово све, али врло мало њих зна да је холивудски гроф Дракула прве глумачке кораке направио на суботичким даскама које живот значе. Истим оним чију обнову с нестрпљењем очекујемо.
Наиме, познати глумац, власник звезде на стази славних, рођен је 1882. године као Бела Ференц Дежо Блашко, у Лугошу у данашњој Румунији а тадашњој Аустроуграској царевини. Био је четврто дете Пауле Војнић и банкара Иштвана Блашка. Пошто му је отац изгубио сву уштеђевину, а потом и умро, мајка се преселила у Суботицу код најстарије ћерке Вилме, која се ту удала. У својој седамнаестој години у Суботици им се придружио и Бела. Најпре је радио на железници, истој оној која води до Сегедина и недавно је обновљена и поново пуштена у саобраћај, али је јако желео да постане глумац. Жељу му је 1901. испунила сестра Вилма, успевши да га убаци у позориште а нјегов први наступ био је у хору, у једној оперети.
Захваљујући Лајошу Ихасу, управнику суботичког позоришта, добио је улогу у представи „Орлови“, која је одиграна у Суботици, 2. новембра 1901. године. Млади Бела је, као почетник, импресионирао публику својим сценским изгледом и држањем.Аплаузе је добиојао и за Шекспирове ликове, улогу Сирана де Бержерака, а глумио је и у представи „Вино“ Гезе Гардоњија. Сем у суботичком театру појављује се и у сегединском, темишварском, будимпештанском, а 1903. узима уметничко презиме Лугоши, по свом родном месту.
-Први светски рат проводи махом у Будимпешти, а по његовом завршетку постаје ентузијастичан поборник и агитатор Мађарске совјетске републике, приликом комунистичке револуције Беле Куна 1919. године. Поразом револуције, добио је забрану бављења глумом у Мађарској, па је морао да емигрира у Аустрију, а потом у Немачку, а онда незнајући ни једну реч енглеског, бродом одлази у САД – наводи се, између осталог, у његовој званичној биографији на енглеском језику. – Са мађарским глумцима који су такође емигрирали основао је мало путујуће позориште, које је играло представе на источној обали САД. Прву улогу на енглеском језику имао је у бродвејској представи „Црвени мак“ 1922. године. У лето 1927. маркантни Бела Лугоши, са својим никада избрисивим мађарским акцентом, савршено је изнео главну улогу у бродвејској представи „Дракула“, насталој према роману Брема Стокера. Представа добија признања публике и критике и одиграма је чак 261 пут.
Улога крвожедног, повампиреног трансилванијског грофа утабала му је нови,а касније ће се испоставити, и вечни пут. Лугоши 1931. године добија и главну улогу у филму „Дракула“, редитеља Тода Браунинга, која ће му донети међународну филмску славу и статус „иконе хорора“. Филм је снимљен је у продукцији филмске куће Универзал Пикчерс, а америчка Конгресна библиотека сврстала га је међу остварења која имају статус културног, историјског и естетског националног блага САД.
Велики успех филма „Дракула“ оивичио је глумачку каријеру Беле Лугошија на улоге хорор негативаца, па је наредних година играо скоро искључиво улоге тог профила, у филмовима „Убиства у улици Морг“, „Бели зомби“, „Острво изгубљених душа“ , „Црна мачка“ , „Гавран“, „Знак вампира“, „Невидљиви зрак“, „Син Франкенштајна“ , „Црни петак“, „Дух Франкенштајна“, „Франкенштајн упознаје вукодлака“ , „Повратак вампира“..
Иако је иза себе оставио прегршт улога, грофа Дракулу ниједна није надмашила. Педесетих година, остарелог и заборављеног, ангажовао га је Ед Вуд Јуниор, у чијим филмовима се никако није прославио. Животни пут завршио је 1956. године на клиници за одвикавање од морфијума. И то би пало у заборав да осамдесетих година Вуд није проглашен за „најгорег редитеља свих времена“ и да по његовом животу није снимљен филм. Вуда је играо Џони Деп, док је улогу Беле тумачио Мартин Ландау, који је за њу добио Оскара за најбољу споредну улогу.
Препоручујемо
Powered by WPeMatico
