NAJAVA da su Evropska komisija i Evropska služba za spoljnu akciju i zvanično pokrenule proceduru da se u poglavlje 35 pregovaračkog okvira Srbije na putu ka EU ubaci i sporazum iz Ohrida, mogla bi da dovede do toga da se pitanje rešavanja statusa Kosova i Metohije direktno veže sa prijemom naše zemlje u “evropsku porodicu” – odnosno da Srbija bez davanja ulaznice Prištini za Ujedinjene nacije ne bi mogla da postane član EU!
Foto AP
Ohridski dokument, koji predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije želeo da potpiše, između ostalog podrazumeva da se Beograd ne protivi članstvu lažne države u međunarodnim institucijama, među kojima su i Ujedinjene nacije. Državni vrh je jasno rekao da smo uvek za razgovor, ali da su “crvene linije” – nema stolice za Prištinu u UN, niti priznavanja lažne države.
Hoće li Srbija biti stavljena pred izbor “Kosovo ili EU”, zavisiće od Saveta Evropske unije koji donosi konačnu odluku i to konsenzusom. Prema nezvaničnim informacijama Mađarska, iako je priznala tzv. Kosovo, protivi se ovakvom uslovljavanju. Glas ima i pet zemalja koje nisu priznale lažnu državu: Španija, Kipar, Grčka, Slovačka i Rumunija.
Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, a povodom predloga da obaveze iz Ohridskog sporazuma budu sastavni deo procesa pregovora, istakao je da je Srbija spremna da ide u pravcu kompromisnog rešenja za KiM, pre svega da bi sačuvala svoj narod i da teži politici mira i stabilnosti, ali da je Priština ta koja ne želi dijalog.
– Upravo zbog toga smo koristili svaku priliku da razgovaramo, jer dijalogom možete da rešavate probleme, a kada ga nemate, imate ovakvo stanje na terenu koje ide u pravcu etničkog čišćenja srpskog naroda na KiM. Srbija je i u Ohridu rekla da je spremna da ide u pravcu implementacije mnogih stvari koje će biti u korist normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ali da imamo naše crvene linije koje nećemo preći, a to je da nikada nećemo pristati na članstvo tzv. Kosova u UN. I predsednik je te večeri, 18. marta u Ohridu, ali i u Skupštini i na svim drugim mestima više puta u javnosti govorio o tim “crvenim linijama” – naglasio je Petković.
Prema rečima nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Živadina Jovanovića, EU nema mandat Saveta bezbednosti UN za rešavanje pitanja statusa, najmanje za nametanje uslova, rokova i rešenja, kršenjem međunarodnog prava i pravno obavezujućih odluka SB:
– EU i svaka njena članica pojedinačno imaju obavezu da svojim aktima i zahtevima prema Srbiji poštuju Rezoluciju 1244 kao imperativnu, međunarodnopravnu odluku. Srbija nema obavezu da prihvata ili učestvuje u bilo kojim aktima koji nisu u skladu sa Poveljom UN, 1244 ili našim Ustavom. Treba da delujemo oslonjeni na međunarodno pravo, važeće odluke i prijateljske zemlje koje predstavljaju većinu sveta.
Prema rečima docenta Fakulteta političkih nauka Stefana Surlića, ako se izmene Poglavlja 35 odobre, to će značiti da su se oko toga saglasile sve članice, uključujući pet zemalja koje ne priznaju nezavisnost Kosova.
– Za Srbiju je ključni problem ukoliko u pregovarački okvir uđe obaveza da neće sprečavati članstvo tzv. Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji. Nerealno je da će Srbija to prihvatiti, što posledično može značiti trajni zastoj u evrointegracijama – naveo je Surlić za Tanjug. – Ovakva odluka Brisela dovela bi u pitanje i svrsishodnost dijaloga.
Poglavlje “ostalih pitanja”
POGLAVLjE 35 u pregovaračkom okviru o članstvu Srbije u EU nosi naziv – ostala pitanja i od početka prati normalizaciju odnosa Srbije i tzv. Kosova. Ipak, bilo je bazirano na Briselskom sporazumu koji se ne odnosi na prijem lažne države u međunarodne institucije, već na normalizaciju života na terenu, slobodnog kretanja ljudi i robe…
