OD osnivanja 1826.godine do danas, Matica srpska ima izuzetno važnu ulogu u nastajanju, unapređenju i negovanju kulturnog i nacionalnog identiteta.
Foto:Privatna arhiva
Jednu od ključnih uloga u tom pregalaštvu ima Letopis koji baš kao i Matica srpska, već dva veka predstavlja čvrst temelj očuvanja srpskog jezika i pisma, književnosti i naše kulture. – rekla je u petak uveče u Novom Sadu Maja Gojković, ministarka kulture i specijalna izaslanica predsednika Srbije.
Na Svečanoj sednici u Matičinom zdanju, kojoj su prisustvovali vladika bački Irinej,mitropolit crnogorsko primorski Joanikije,koji je i predsednik Njegoševog odbora Matice srpske,kao i drugi brojni uglednici i matčari, predsednik naše najstarije književne, naučne i kulturne institucije prof. dr Dragan Stanić rekao je da su se nacionalni praznik Sretenje i Matičin rođendan ove godine gotovo sjedinili.
Foto:Privatna arhiva
– Zahvaljujemo državi Srbiji i ministarstvu kulture koje nas svesrdno pomaže i neizmerno smo ponosni na Sretenjski orden prvog stepena koji je Letopisu juče uručio predsednik Srbije – kazao je Stanić i naglasio da Maticu koju su osnovali i potonjim generacijama ostavili naši preci svi mi imamo obavezu da negujemo i da je budućim generacijama predamo.
Stanić je podsetio da su Letopis tokom 200 godina uređivala 34 urednika.Osnovatelj i prvi urednik bio je Georgije Magarašević, a među onima koji su usledili bili su i Vasa Stajić, Mladen Leskovac, Boško Petrović, Aleksandar Tišma, Slobodan Vladušić, Đorđo Sladoje i aktuelni predsednik Selimir Radulović.
Foto:Privatna arhiva
Vrhunac svečanosti predstavljalo je tradicionalno uručenje „Zmajeve nagrade“ koju je Matica srpska ustanovila 1953.godine u spomen na Jovana Jovanovića Zmaja. U obrazloženju nagrade predsednik žirija prof. dr Jovan Delić, dopisni član SANU, kazao da se među 25 pristiglih knjiga visokog i ujednačenog kvaliteta, izdvojila zbirka „Azbučne molitve“dr Zorana Đerića u izdanju Male biblioteke SKZ (2023) istakla postmodernim pevanjem koje se pretvara u klasičnu poetsku tvorevinu.
O domašajima Đerićeve zbirke besedio je član žirija Selimir Radulović rekavši između ostalog da je knjiga „Azbučne molitve“ plod autorovog rada tokom minule 33 godine, a da je taj broj najlepši u itoriji hrišćanske civilizacije.
Pošto mu je predsednik Stanić uručio Zmajevu nagradu, laureat Zoran Đerić u besedi – zahvalnici kazao je da je Zmajeva lektira ostala duboko pohranjena u njegovom sećanju kao deo detinjstva a docnije i književnog stvaralaštva.
