Bojan Bilbija
Najmlađeg, ali po mnogima najozbiljnijeg protivkandidata Vladimira Putina na predstojećim predsedničkim izborima koji se održavaju u nedelju – Vladislava Davankova iz partije „Novi ljudi” – građani Moskve zaustavljaju na ulici, žele s njim da se fotografišu, zanima ih njegovo mišljenje. A pre svega odgovor na ono glavno pitanje – kada će stati rat! I nije to slučajno, Davankov je jedini kandidat proevropskog tipa. Na izbore izlazi s mirovnom platformom za prekid sukoba, uz uslov da Rusija iz njega izađe dostojanstveno, odnosno da budu uvažena sva njena prava i zahtevi.
Dok razgovaram sa ovim mladim istoričarem (40), koji je godine proveo u visokom ruskom i međunarodnom biznisu, a tek 2020. se upustio u političke vode, primećujem da su i u njegovom štabu isključivo mladi, energični ljudi, na čemu zasniva političku strategiju. Povlači jasnu liniju između vlasti i opozicije kojoj pripada, ali naglašava da nije opozicija sopstvenoj državi. Na Zapadu imaju pomešana osećanja prema njemu – s jedne strane vide ga kao jedinog antiratnog kandidata, ali on daje do znanja da su za njega Rusija i njeni interesi na prvom mestu. Zbog toga je i dospeo na listu za sankcije zapadnih zemalja.
Vi ste, osim Putina, jedini kandidat na predsedničkim izborima koji daje intervju za zapadne medije, imajući u vidu da je Srbija za Rusiju Zapad. Vaša stranka „Novi ljudi” zaista je nova pojava za rusku politiku i interesovanje zapadne javnosti za vas će biti veliko. Alarmantni su događaji u Ukrajini, postoji pretnja po bezbednost čitavog kontinenta. Predsednik Makron je izjavio da postoji mogućnost da pošalje svoju vojsku u Ukrajinu, dok se u Nemačkoj razmatraju isporuke raketa dugog dometa?
Odnosi sa Zapadom su na najnižem nivou u poslednjih trideset godina. Moja generacija je zainteresovana za saradnju. Radio sam nekoliko godina u Evropi i znam kako se vodi biznis. Ali izjave lidera zapadnih zemalja ne pomažu da se vojni konflikt privede kraju. Naprotiv, oni podižu ulog. Čemu izjave da će Makron poslati vojsku? To samo dovodi do naših uzvratnih mera. Kada neko pominje nuklearno oružje, mora biti svestan odgovornosti za to. Imamo mnogo neodgovornih izjava, ličnih uvreda, iako u spoljnoj politici moramo da se rukovodimo pragmatizmom. Pre svega u saradnji pod povoljnim uslovima za obe strane. Samo tako se stvaraju jaki i pravi savezi, decenijama unapred. A sa Srbijom nas povezuju odnosi od davnina. I baka Ivana Groznog je bila Srpkinja, ona ga je vaspitavala.
Ana Jakšić. Čuli ste za nju?
Da, naravno. Po obrazovanju sam istoričar. Ali za mene je važnije da govorimo o budućnosti. U Evropi se pojavljuju novi političari koji izjavljuju da je bolje popraviti odnose s Rusijom. Mi u Rusiji imamo izreku: Loš mir je bolji od dobrog rata.
„Novi ljudi” su se pojavili pre nešto više od tri godine, ali ste već postigli velike uspehe. Uspeli ste da pomerite stare stranke u Državnoj dumi, čiji ste i potpredsednik. Vaši kandidati pobeđuju u ruskim regionima. Bili ste kandidat za gradonačelnika Moskve, sada za predsednika Rusije. Šta Evropljani mogu od vas da očekuju?
Stranka „Novi ljudi” je izrazito nova partija, jer je društvo tražilo promene, nove mlade političare. Mi smo na izborima 2021. postali prva nova snaga, posle 17 godina, koja je ušla u Državnu dumu. Naša poslanička grupa je i najmlađa, i procentualno s najviše žena. Mi smo stranka za budućnost. Mi govorimo o privredi. Jaka država sa srećnim ljudima je pre svega rezultat ekonomske politike. Mi razmišljamo o tome kakav će biti svet kroz pet, 10, 20 godina. Puno govorimo o budućnosti obrazovanja, o zdravstvu. Moj program sadrži 170 tačaka i skoro trećina je posvećena obrazovanju i zdravstvu.
Na Zapadu, u Evropi, Srbiji, nemaju sve stranke program, ili se on sastoji od dve-tri reči – mrzim tog i tog...
To ne može biti plan, niti da kažete da ste „za sve dobro i protiv svega lošeg”. Moraš znati šta ćeš raditi u svakoj sferi života. Moj program je posvećen tome kako da ljudi budu zadovoljni, srećni i da žive u miru.
Sedimo na oko 300 metara od Kremlja, odakle se vodi ruska politika. Šta vam se dopada, a šta ne u ruskoj politici?
Kritika postoji, naravno. U svakoj državi postoje problemi, ali radije govorim o tome kako vidim Rusiju u budućnosti. A govoriti o lošim putevima ili o tome kako se nekim ljudima dodeljuju funkcije – ti problemi postoje kao i u svakoj drugoj državi.
Jednom su vas pitali šta biste izabrali: Severnu Koreju, odnosno izolaciju, ili revoluciju, nasilnu promenu vlasti. Odgovorili ste drugačije: Južna Koreja i evolucija…
Kao istoričar nikada ne bih izabrao revoluciju, jer znam da se to ne završava dobro. Mnogi smatraju da kad si u opoziciji, moraš biti za revoluciju. Mi smo imali revoluciju 1917, zatim i građanski rat u kojem je poginulo najmanje 10 miliona ljudi. Ne želim da se to ponovi. Ja sam za evoluciju. Komunisti nas vraćaju nazad u SSSR. Tada je bilo i mnogo toga dobrog, ali ne možete dvaput zagaziti u istu reku. Zašto pominjem Južnu Koreju? Na primer, u Rusiji danas imamo od sedam do 10 robota na 10.000 ljudi, a u Južnoj Koreji hiljadu! To je pitanje radne produktivnosti, industrije, obrazovanja. Za mene je važno da Rusija bude savremena zemlja i primer drugima. Da ljudi dolaze, ostaju da žive kod nas, stiču obrazovanje, sklapaju brakove, da naša zemlja bude otvorena.
Imao sam priliku dok smo šetali ulicom da vidim kako vam ljudi prilaze, žele da se upoznaju i slikaju se s vama. Iskreno, nisam to očekivao. Kako poboljšati životni standard ljudi koji mnogo od vas očekuju, ne samo na ovim izborima već i u budućnosti?
Za mene je važno da čujem ljude. A oni žele da vide horizont, mogućnost da planiraju svoj i život svoje porodice, da mogu da računaju na dobre uslove kredita, da mogu da rađaju decu u svom domu. Ljudi nam prilaze s nadom. Unosimo mladalačku energiju, ali naš program je i briga o starijim generacijama. Briga o invalidima, penzionerima. Mi ćemo upravljati Rusijom, mi ćemo ovu zemlju predati u ruke naše dece i unuka. Danas imamo različite državne korporacije, kako efikasne, tako i neefikasne. Gde god nešto nije efikasno, rukovođenje treba predati biznismenima. Država, recimo, godinama troši veliki novac na održavanje praznih prostora, umesto da ih, makar i besplatno, preda biznismenima koji će ih iskoristiti i razvijati posao, zarađivati umesto trošiti novac…
Za tako nešto pre svega treba pobediti korupciju. Na Zapadu postoji utisak da u Rusiji vlada korupcija…
Ne bih rekao da je u Rusiji prisutnija nego u drugim zemljama.
Oni, naravno, ne gledaju u svoju baštu, već u tuđu.
To je normalno, primećuju stvari koje navodno kod njih ne postoje. Ali i te kako postoje. Digitalizacija može da pobedi korupciju. Robot ne uzima mito. To je evolucija. Moramo usavršavati sistem državne nabavke, pružiti mogućnost privatnicima da u tome učestvuju, stvoriti transparentniji sistem. Tako ćemo i pobediti korupciju.
Vaš program sadrži puno tačaka o migraciji?
To je aktuelno pitanje, stranci masovno dolaze. Ali i to se može rešiti robotizacijom. To nije samo ruski problem, Evropa je prepuna migranata. Posetio sam ovih dana kompaniju kojom sam nekad rukovodio. Ljudi koji su tamo radili pre 15 godina i dalje rade, ali zarađuju više, jer su povećali kvalifikacije, rade sa savremenom opremom. Tako izgleda budućnost.
Na Zapadu ne mogu da shvate koliko su se sankcije realno odrazile na život ljudi i da li mogu, kako se nadaju, da sruše rusku ekonomiju?
U početku se strahovalo da naša privreda neće izaći na kraj sa sankcijama. Mnogi su predviđali krah ekonomije, čak i raspad Rusije. Ipak, ta očekivanja se nisu ostvarila. Jer sankcije, imali ste i sami mogućnost da vidite, nisu promenile ništa u našem životu. Preduzetnici su se odlično snašli u novim uslovima. To, po mom mišljenju, vodi Zapad u ćorsokak, ali to je njihov izbor. Mislim da mnogi već vide da sankcije nisu opravdale očekivanja. U mnogim granama ruski biznis zauzima mesta koja je izgubio devedesetih i sada se ubrzano razvija. Ja to zovem promišljenim protekcionizmom.
U zapadnoj javnosti prisutno je mišljenje da Rusija nije u stanju da napravi ni peglu?
Ruske pegle postoje.
Da li su dobre? Nisam video…
To su dobre pegle. Postoje zemlje koje nam pomažu s delovima. Svet je velik, ne koncentriše se samo na Zapad, koji je važan partner. Glavna greška Zapada se sastoji u tome što sankcije nanose štetu običnim ljudima. I nikome ne bih savetovao da to ponovi.
Protiv vas su takođe uveli sankcije EU, SAD, Kanada, Velika Britanija, Novi Zeland, Australija. Znam da volite da slušate „Rolingstonse”, ali sad ne možete da putujete na te koncerte…
To nije strašno. Zaista sam u mladosti mogao da uzmem ranac, kupim kartu za loukost let i odem na koncert „Rolingstonsa” u Italiju. Ostala su mi lepa sećanja. Toga sada nema. Ali zato su nam sankcije poslužile kao ogroman pokretač domaćeg turizma. Posetio sam upravo 30 regiona Rusije i znam koliko se aktivno razvija turizam. S druge strane, Rusija nikome nije zatvorila svoja vrata, možete slobodno doći, upravo je kod nas održan Svetski festival mladih, delegacije iz preko 100 zemalja. Važno je ne zaključavati vrata iznutra. Mi smo otvoreni za svet.
Zašto su vama uveli sankcije?
Zbog glasanja o prisajedinjenju novih regiona, a prethodno zbog priznanja nezavisnosti Donjecke i Luganske republike.
Često govorite da je nemoguće biti spreman za veliki rat. SSSR je pokušavao da godinama, decenijama bude spreman za veliki rat. Ali na kraju je sam sebe iscrpeo, uništio svoju ekonomsku perspektivu. Vi ne želite ni da razmišljate o primeni nuklearnog oružja, ali kako supersila poput Rusije da opstane bez atomske bombe i spremnosti da je iskoristi?
Ne smemo biti začarani optimizmom. Živimo u realnom svetu u kom je nuklearno oružje sredstvo odvraćanja od agresije drugih država. Rusija ne sme sebi da dozvoli da ne bude jaka. Mora biti jaka i imati nuklearno oružje koje će ohladiti usijane glave po celom svetu. Da, spremali smo se za veliki rat, a izgubili ekonomiju. Rusija će biti jaka onda kada bude imala jaku, veliku, raznovrsnu ekonomiju.
Ne bojite se da će zbog miroljubivih pogleda neki birači pomisliti da niste dovoljno čvrsti za ratno vreme? Čini se da se vaši oponenti razlikuju samo po idejama gde treba da se zaustave ruski tenkovi. Da li će to biti Kijev, Lavov ili možda Varšava?
Ja i u Rusiji ućutkujem usijane glave koje prete batinom Varšavi i možda nekom još dalje. Takva retorika nema perspektivu i ne verujem da će mi birači zbog toga okrenuti leđa. Posetio sam mnoge ruske regione i mogu reći da nema onih koji žele veliki rat u Evropi. Takva mogućnost zaista postoji, ali niko to ne priželjkuje. Ljudi žele normalan život u miru. Svaki rat se završava mirovnim sporazumom.
Mnogi u Evropi, u Rusiji, u Srbiji sigurno, nadaju se da će do mira doći još ove godine. Koliko je to izvodljivo i pod kojim uslovima se može postići?
Mi to danas ne možemo znati. Važno je da se promeni ratna retorika i sa naše i sa njihove strane. Umesto toga moramo tražiti kompromis. Politika je veština traženja kompromisa. Možemo povećati ulog, Zapad će to takođe učiniti, ali na kraju krajeva, moramo sesti za sto i pregovarati. Za pregovaračkim stolom moraš imati čvrst stav i jasnu viziju gde su tvoje granice, koji su uslovi za tebe prihvatljivi. Moramo sesti za pregovarački sto bez prethodno postavljenih uslova.
Bez prethodno postavljenih uslova, ali s namerom da se brane interesi svoje zemlje?
Obavezno! Ali moramo sesti i pregovarati.
Završetak rata u Ukrajini će doneti i novi poredak, posebno u Evropi. Da li će Rusija biti u stanju da odbrani svoje interese?
Siguran sam da će ih odbraniti. Za mene je važno da Rusija bude jaka i da živi u blagostanju kao savremena država. Za mene je to najvažnije.
Svima je poznato da su naše zemlje bliske, naši narodi vekovima povezani neraskidivim vezama…
Neraskidive tokom mnogih vekova…
Neki bi želeli da pokidaju te veze. Mnogi smatraju da je najveći udarac svetskom poretku posle 1945. zadat upravo 1999. kada je NATO napao Srbiju bez dozvole SB UN. Bila je to međunarodna agresija. Zatim, 2008. godine zapadne države su kršeći međunarodno pravo priznale tzv. Kosovo, iako je to neotuđiv deo Srbije. Moskva u svim međunarodnim institucijama uvek podržava stav Beograda…
Ali i Srbija je podržavala Rusiju, i predsednik Vučić takođe u vezi s mnogim pitanjima. Mi to jako cenimo.
Predsednik Aleksandar Vučić brani svoj stav, politiku suverene Srbije, jedine evropske države koja nije uvela sankcije protiv Ruske Federacije…
Sećam se događaja iz 1999, bio sam tada đak. Sećam se kako me je to pogodilo. Bez ikakvog upozorenja, bez dozvole, SAD su otvorile Pandorinu kutiju. Prekršeni su svi međunarodni zakoni. Tada je počelo bezakonje koje traje i danas. Uvek smo podržavali Srbiju i kažemo da je Kosovo neodvojivi deo Srbije. Tada, 1999, izvršen je pravi zločin, koji je pokrenuo lavinu drugih događaja. Sada mnogo pažnje posvećujemo afričkim, latinoameričkim državama. Oni vide te dvostruke aršine i pokušaje da se oduzme suverenitet mnogim državama. Pratim politiku predsednika Vučića. On zaslužuje sve poštovanje zbog načina na koji brani suverenitet. Srbija je naš prijatelj kroz vekove, imamo istovetne stavove o zajedničkim interesima, kao i o onom što je važno za svaku od naših zemalja. I ja smatram da grešku učinjenu 1999. godine treba ispraviti.
Nekog srpskog predsednika koji će uvesti makar jednu sankciju protiv Rusije čekala bi Nobelova nagrada. Zasad se držimo. Ne verujem da će se promeniti naša tradicionalna politika slobode, suvereniteta i prijateljstva s Rusijom. Mi smo evropska država, sarađujemo sa svima, ali ne zaboravljamo tradicionalne prijatelje...
Naš stav je istovetan. Svaka država mora biti slobodna da sama bira svoj put razvoja. Druge zemlje ne smeju da se mešaju u unutrašnju politiku, tim pre ako se to tiče važnih pitanja, kao što je Kosovo. Želim da vam se zahvalim i pružim ruku, jer vaš predsednik nastavlja da se bori za suverenitet i da podržava Rusiju. Nadam se da ćemo ostati dobri prijatelji, da ćete me pozvati u Beograd.
Srešćemo se u Beogradu
Kad da vas očekujemo u Beogradu?
Posle izbora, svakako. Za nas je važno da razvijamo odnose sa svim državama koje su spremne na to. A Srbija je sigurno jedna od tih država. I siguran sam da ćemo se sresti u Beogradu.
