VEK OD SMRTI POETE: Prvi put Grad Kikinda obeležava “Dane Dušana Vasiljeva”
U SARADNjI sa ustanovama kulture Grad Kikinda je prvi put organizovao “Dane Dušana Vasiljeva” kako bi obeležio stogodišnjicu njegove smrti.
Foto: Grad Kikinda
Tim povodom u Narodnom muzeju priređena je izložba “Čitanje Vasiljeva”, u Narodnoj biblioteci “Jovan Popović” održan je okrugli sto o temi “Dušan Vasiljev i njegovo doba 1914-1918”, u Narodnom pozorištu u utorak je odigrana predstava “Oblaci” koja govori o životu ovog prerano preminulog pesnika.
Svečana akademija povodom veka od smrti Vasiljeva biće održana večeras u pozorištu, kada će biti uručena i književna nagrada “Dušan Vasiljev”, koju je za 2023. dobio dr Milan Micić za knjigu priča “Čudo u Banatu”.
Priznanja mladim piscima
OBELEŽAVAJUĆI stogodišnjicu smrti Dušana Vasiljeva, Gimnazija u Kikindi, koja nosi ime pesnika, raspisala je literarni konkurs za gimnazijalce iz cele Srbije za najbolje prozne i poetske radove. Tema je bila stih “Dajte meni još samo šaku zraka i malo bele jutarnje rose” ili neki drugi iz poezije Vasiljeva. Među 59 pristiglih radova, prvu nagradu osvojila je Tisa Felbab, kikindska gimnazijalka, drugu Petra Pavlović iz beogradske Filološke, a treću Filip Vlašković iz Užičke gimnazije.
Foto: Narodni muzej Kikinda
Dušan Vasiljev je značajni ekspresionistički pesnik, koji je živeo u epohi Velikog rata, u vreme nestanka Austrougarske i stvaranja Kraljevine SHS, crtanja nove banatske granice i pojave komunizma u Banatu. O uticaju tog vremena na život i delo mladog pesnika, na okruglom stolu, govorili su istoričari iz Kikinde, Novog Sada i Temišvara.
– Rat je mnogo uticao na Dušana Vasiljeva, budući da je sa nepunih 17 godina otišao na front, doživeo traumatična iskustva i oboleo od tuberkuloze. Stradanje i uništenje presudno su uticali i na njega kao ličnost i na njegovo apokaliptično viđenje sveta, što se ogledalo i u njegovim delima – ocenio je Srđan Sivčev, istoričar iz Kikinde.
Foto: R. Šegrt
Vasiljev je rođen u Velikoj Kikindi 1900. godine, školovao se u rodnom gradu i Temišvaru gde se porodica bila preselila i gde je istovremeno sa pohađanjem nastave radio i kao pisar. Fakultet je upisao u Beogradu, ali je morao da prekine studije, pa je završio pedagoški kurs. Nakon toga radio je u Čeneju kao učitelj, a u tom gradiću se i oženio. Bio je mobilisan u vojsku, ali je zbog bolesti otpušten. Umro je vrlo mlad, 1924. godine, a sahranjen je na Melinom groblju, gde mu je otac Kosta podigao nadgrobni spomenik.
