Mirjana Čekerevac
Građani koji su u poslednjih 11 meseci promenili mesto prebivališta neće moći da glasaju na novoj adresi na predstojećim lokalnim izborima zakazanim za 2. jun, ovo je suština izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koji je sinoć usvojila Skupština Srbije na predlog 37 opozicionih poslanika. Novina je i da će ubuduće onaj ko promeni prebivalište moći da glasa na novoj adresi po isteku šest meseci od dana prijave prebivališta.
Raspravu o izmenama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku poslanici vlasti i pre svega opozicije u Skupštini Srbije iskoristili su, uglavnom, za predizbornu kampanju, a tek poneko je govorio o zadatoj temi. Deo opozicije, koji je predlagač zakona i koji izlazi na izbore, tvrdio je da je ovo njihov uspeh, bojkotaši su isticali da je „ovo davanje legitimiteta unapred pokradenim izborima”, a treći su ukazivali da je zakon protivustavan. Vladajuća koalicija je tvrdila da je zakon nepotreban jer nikakve izborne krađe nije bilo, ali su ga podržali radi stabilnosti u državi.
U ime 37 opozicionih poslanika koji su predložili izmene, Zoran Lutovac (DS) kazao je da je predlog plod razgovora parlamentarnih stranaka i nevladinih organizacija u „cilju povratka poverenja u birački spisak, a time i u izborni proces”. Rekao je da se „na izborima 17. decembra desilo prekrajanje izborne volje birača, što je najvidljivije bilo u Beogradu, mada je toga bilo u celoj državi, a prekrajanje izborne volje je pretnja da se uruši poverenje u ceo državni sistem”. Dodao je: „Ovo nije nikakva politizacija, već samo prevođenje izveštaja međunarodnih organizacija s diplomatskog jezika na suštinu. Ovo ne treba da se shvati kao kraj procesa poboljšavanja izbornih uslova, na tome treba da se radi i radiće Radna grupa za unapređenje izbornih uslova.”
Lutovac je istakao: „Ovo je važan korak u dobrom pravcu, a ono što bi trebalo da bude tema sada jeste stvaranje obavezujućeg uputstva za medije kako da isprate ove izbore, a posle da se bavimo i onim što smo inicirali još u oktobru, a to je pojedinačna odgovornost i smena članova REM-a. Mislimo da će izmene zakona u dobroj meri otkloniti sumnje u migracije birača, nije završen proces, ali je krupan korak unapred.”
Radomir Lazović (ZLF) kazao je da ne bi rekao da je ovo pobeda opozicije, već njen uspeh, a da se do zakona došlo zbog „izborne krađe 17. decembra, na koju su ukazali svi relevantni međunarodni faktori”. Dodao je da se „ovim zakonom u dobrom delu staje na put migracija birača” i istakao: „Vlast prihvatanjem zakona posredno priznaje da je došlo do prekrajanja izborne volje građana, mada vlast to neće priznati. Drago mi je što smo napravili mali korak da izbori budu više fer nego u decembru.”
Danijela Nestorović (EU) rekla je da je „lopov uhvaćen na delu, a ove izmene zakona su zalog za budućnost kako se izborna krađa više ne bi ponovila”. Istakla je: „Na ovaj način i kroz formiranje komisija za kontrolu jedinstvenog biračkog spiska čini mi se da bismo mogli da postignemo cilj – ozdravljenje društva.”
Najavljujući da će poslanici „Mi – glas iz naroda” glasati protiv predloženih izmena, Branko Pavlović je kazao da predlog ima tri člana i da su sva tri protivustavna. Naveo je: „Prvi član uvodi novo pravilo za ubuduće, da će neko ko stekne novo prebivalište moći da glasa tek za šest meseci, a drugim članom se retroaktivno oduzima već postojeće biračko pravo građanima.” Kazao je da Ustav propisuje da se ni na koji način ne sme otežavati građanima neotuđivo pravo da glasaju, a „ovakvim rešenjem im se to pravo praktično oduzima, jer će neko, na primer, morati da putuje 250 kilometara da bi mogao da glasa”. Istakao je i da je retroaktivnost nedopustiva i dodao da je „vlast iz političkih razloga pristala na neustavni zakon”.
Tijana Perić Deligenski kazala je da će poslanički klub Srce glasati protiv, zato što je „ovaj zakon samo šminka, botoks, a nama je potreban serum protiv zmije otrovnice”. Kazala je da izborni uslovi ostaju loši, a složila se s Brankom Pavlović da je zakon protivustavan, upitavši „šta se događa s licima koja u međuvremenu postanu punoletna, hoće li oni moći da glasaju”. Potom je govorila o korupciji i kriminalu, o raznim temama, a kako se oglušila o tri upozorenja, Ana Brnabić joj je izrekla opomenu.
Marinika Tepić (SSP) kazala je da da je „ovaj zakon smokvin list, zapravo smokvin listić, da bi vlast 2. juna mogla da kaže da je pobedila po pravilima opozicije, i to svi znaju”. Istakla je: „Ovim zakonom se ne eliminišu fantomski birači, a pritom je ovo veoma opasan zakon koji će otežati borbu za bolje izborne uslove.”
Ni koalicija NADA neće podržati zakon rekao je Predrag Marsenić, istakavši da nemaju poverenje u obećanje vlasti da će sprovesti zakon. Kazao je da „niko ne kontroliše vlast, ona može da antidatira prijave mesta boravka”.
Đorđe Komlenski (PS) kazao je da „u svim kukumavkama opozicije od 18. decembra, još samo nismo čuli da je Aleksandar Vučić sproveo ozbiljan inženjering još 1957. godine, kada je strašno promenjena struktura Beograda, jer je Obrenovac i cela Valjevska nahija pripojena Beogradu”. Kazao je: „Ako je neko manipulisao biračkim spiskom, onda su to oni koji su na vlasti bili od 2000. do 2008. godine, 2008. smo imali uvećanje birača u Beogradu za 246.000 birača, tako su oni dobijali izbore.” Dodao je da će izmene zakona povrediti mnoge ljude, ali „gospodina koji je obrazlagao zakon uopšte ne interesuje koga će zakon sprečiti da glasa”. Istakao je: „Znam ljude koji su se jesenas vratili iz Kanade u Obrenovac, uredno se prijavili i sad neće moći da glasaju. Neće moći da glasaju ni neki koji su glasali 2023. godine. Ja neću glasati za ovaj zakon, glasaću protiv, jer politički dogovor koji je postignut za mene nije prihvatljiv. Meni je dovoljno da se povredi pravo i jednog čoveka, nego poštovanje toga što neko želi da vama izađe u susret da prestanete da kaljate ovu zemlju po Evropi, da izmišljate laži.”
Jovanov (SNS): Izmene nepotrebne, ali postoje viši interesi
Mi smatramo da su izmene zakona nepotrebne i da su predložene na neodgovoran način, ali ćemo ih podržati u skladu s dogovorom i u interesu stabilnosti zemlje, rekao je Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane”. Jovanov se obratio novinarima pre početka sednice, a isto je ponovio i u raspravi, rekavši: „Mi smo svesni da će ovo zakonsko rešenje dovesti do toga da se jednom broju građana oteža ostvarivanje njihovih građanski i ljudskih prava i prava na glasanje, a da će jednom delu građana faktički biti onemogućeno da glasaju i da će izazvati dosta veliku konfuziju kod jednog dela glasača. Ali postoje viši interesi, pre svega, stabilnost u državi, zbog kojih smo prihvatili da učestvujemo na sednici i da glasamo za predložene dopune zakona. Smatramo da ti viši interesi koji podrazumeju stabilnost naše zemlje u nestabilnim okolnostima prevlađuju sve ove rezerve koje imamo kada su u pitanju predložene dopune zakona. Smatramo da je duboko pogrešno što će jednom delu građana ovi izbori doneti probleme i diskriminaciju, ali to nije bila naša volja već insistiranje opozicionih poslanika.”
Zanijeri pozdravio zalaganje Brnabićeve
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić izjavila je u razgovoru s Lambertom Zanijerom, šefom posmatračke misije ODIHR-a da lokalne izbore 2. juna građani dočekuju u mnogo drugačijoj atmosferi nego 17. decembra 2023. godine. Zanijeri je pozdravio uspostavljanje širokog dijaloga u parlamentu, saopštila je Narodna skupština.
