Kao što je i Andor Deli, moj prethodnik u protekla dva mandata to činio, i moj najvažniji zadatak kao poslanice u Evropskom parlamentu biće da iskoristim sve mogućnosti obraćanja, pregovaranja, izlaganja, kako bih podržala Srbiju da što pre postane punopravna članica Evropske unije. Uverena sam da bi od toga, osim što je u interesu Srbije, a time i vojvođanskih Mađara, koristi imala i sama EU. Srbija je ključna država regiona i evropski projekat ne može biti potpun bez članstva Srbije – kaže u intervju za „Politiku” Anamarija Viček, nova poslanica Evropskog parlamenta.
Na nedavnim izborima za Evropski parlament, prema rezultatima koje je objavila izborna komisija Mađarske, lista vladajuće partije Fides osvojila je 11 mandata, a među izabranim kandidatima je i Anamarija Viček iz Saveza vojvođanskih Mađara. Ona je, posle Andora Delija, postala druga poslanica u Evropskom parlamentu koja, osim mađarskog, ima i srpsko državljanstvo. Anamarija Viček je od 2014. do 2016. bila poslanica u Narodnoj skupštini Srbije, a sada obavlja funkciju potpredsednice Saveza vojvođanskih Mađara.
Koji će biti vaš prvi potez kao evroparlamentarke?
Prve sedmice svakako će biti nedelje učenja i upoznavanja. Ovo će za mene biti velika promena, jer sam do sada radila kao narodni poslanik u Skupštini Srbije, a potom i kao državni sekretar u drugom okruženju, u potpuno drugačijem sistemu. Pošto je reč o međunarodnoj instituciji, sasvim je prirodno da se procedure i sistem rada Evropskog parlamenta veoma razlikuju od bilo kojeg nacionalnog sistema. Ipak, moj cilj je isti kao i poslednjih godina. Zastupaću vojvođanske Mađare, ali i celu Srbiju, i što efikasnije podržavati državu na njenom putu ka EU. To podrazumeva veliku odgovornost, jer ću biti jedina poslanica u Evropskom parlamentu iz Srbije. Pored toga što ću zastupati građane Srbije, isto tako ću zastupati i interese Mađarske i njenih građana, pošto sam izabrana za poslanicu u Evropskom parlamentu s izborne liste Fidesa iz Mađarske. Dakle, narednih nekoliko nedelja pripremaćemo se za konstitutivnu sednicu EP sredinom jula, nakon čega će se formirati i parlamentarni odbori Evropskog parlamenta.
Gde vidite sebe u EP – u kojem odboru?
Što se tiče članstva u parlamentarnim odborima, biće jasno u narednih nekoliko nedelja koji će predstavnici EP biti članovi kojih odbora i delegacija. Moj prvobitni cilj je da na neki način učestvujem u radu Odbora za spoljne poslove, pošto se ovaj odbor najčešće bavi pitanjima pristupanja država zapadnog Balkana. Isti odbor usvaja godišnje izveštaje balkanskih zemalja i druge važne dokumente iz perspektive regiona. Pored toga, bliska mi je i oblast obrazovanja, pošto sam proteklih osam godina radila kao državna sekretarka u prosveti, ali vidim i perspektivu u Odboru za regionalni razvoj. A što se tiče delegacija, bilo bi važno da radim kao član delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju, kao što je i kolega Deli u proteklih deset godina.
Kako ocenjujete odnose Mađarske i Srbije?
Odnosi između dve države su na istorijskom maksimumu. Veliki korak u tom napretku srpsko-mađarskih odnosa desio se još u junu 2013. godine, kad je na inicijativu Saveza vojvođanskih Mađara, a uz podršku Srpske napredne stranke, na vanrednoj sednici Skupštine Srbije prihvaćena deklaracija o osudi dela počinjenih nad mađarskim civilnim stanovništvom Vojvodine 1944–45. godine. Naredne 2014. godine tadašnji premijer Vučić je saopštio da je stavljen van snage zakon kojim se navodi kolektivna krivica mađarskog stanovništva u Vojvodini. Dobrim odnosima doprinosi i prijateljstvo predsednika Vučića i premijera Orbana. Dobrim odnosima Srbije i Mađarske nesporno najveći doprinos dao je naš nekadašnji, nažalost preminuli predsednik Ištvan Pastor. Verujem da i sam čin Fidesa – da već treći put ustupa mesto na svojoj listi kandidata za Evropski parlament Savezu vojvođanskih Mađara – pokazuje privrženost Vlade Mađarske cilju da srpsko-mađarski odnosi i dalje jačaju. Takođe, tome doprinosi i podrška koju Vlada Mađarske pruža Mađarima u Vojvodini u vidu podrške u oblasti obrazovanja i kulture preko Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, a od ključnog značaja je i ekonomska podrška Mađarske preko fondacije ’Prosperitati’, koja je pokazala značajnu dobrobit za ceo region.
Mnogi evropski političari se protive proširenju
Kako unaprediti život običnih građana?
Što skorije pristupanje Srbije Evropskoj uniji bi, naravno, doprinelo tome da se kvalitet života građana poboljša. Ali će biti sjajnih mogućnosti i dok se to ne realizuje, pa će tako, na primer, razvoju države i celog regiona uveliko doprineti i šest milijardi evra između 2024. i 2027. godine, predviđenih novim Planom rasta Evropske komisije. Posebna zahvalnost pripada Oliveru Varheljiju, komesaru Komisije za susedsku politiku i proširenje, koji je – za razliku od mnogih evropskih političara koji se protive proširenju i usporavaju ga – uvek proaktivan u postupanju prema pitanjima proširenja i zemljama regiona.
