Pred očekivanu letnju pauzu Skupština Vojvodine održala je svoje četvrto zasedanje u novom mandatu, kada je usvojen i završni račun za prošlu godinu i izveštaji fondova čiji je osnivač pokrajina. Balint Juhas, predsednik Skupštine Vojvodine kaže u razgovoru za „Politiku” da će tempo rada skupštinskih zasedanja zavisiti i od pristizanja dokumenata iz Vlade Vojvodine i od dogovora da koordinisano rade na donošenju akata koji su od interesa za ubrzani razvoj pokrajine.
„Predstoji nam i priprema za jesenji deo, kada nas očekuje rebalans budžeta, nakon toga ćemo doneti odluku o korišćenju sredstava iz budžetskog pokrajinskog fonda za različite oblasti”, kaže Juhas, koji je za prvog čoveka pokrajinskog parlamenta izabran 25. aprila. Juhas je i predsednik Izvršnog odbora Saveza vojvođanskih Mađara, bio je predsednik SO Mali Iđoš, a od 2016. godine rukovodio je kancelarijom Fondacije „Prosperitati”, koja je samo te početne godine raspolagala iznosom tri puta većim nego što je bio godišnji budžet pokrajine.
Moglo bi se reći da zbog toga imate iskustvo sa velikim ulaganjima, a u Vojvodini se upravo paralelno odvija nekoliko kapitalnih investicija. Šta je izuzetno važno za pokrajinu?
Vojvodina je veliko gradilište na kojem se iz pokrajinskog budžeta realizuju brojne investicije i svaka od njih ima nemerljiv značaj za život zajednice. Ne postoje manje ili više važni projekti: za nas je jednako bitno da se gradi i rekonstruiše glavna ulica u Beloj Crkvi, da se gradi fabrika vode u Temerinu, nova zgrada OŠ „Miloš Crnjanski” u Novom Sadu, ili da se potpuno obnavlja zgrada škole „Feješ Klara” u Kikindi, kao što se rekonstruišu klinike u okviru Kliničkog centra Vojvodine i u okviru tri instituta u Sremskoj Kamenici. Sve su to projekti koji su od interesa za sve građane Vojvodine, isto kao što ističemo kapitalni značaj projekta pruge Beograd–Budimpešta, koja će, prema najavama, biti u funkciji do kraja godine između Subotice i Beograda. Sve to će, sa izgradnjom tunela i vijadukta Čortanovci kao deo tog projekta, promeniti život u Vojvodini. Subotica i okolina će mnogo bolje biti povezani sa Novim Sadom i Beogradom, stvaraju se mogućnosti da se živi u jednom gradu, a radi u drugom. Skratiće se vreme i razdaljine, kilometri ostaju isti, ali će za njih trebati manje vremena. Ništa manje važno je i da pričamo i o rekonstrukciji regionalnih pruga, Subotica–Senta–Pančevo, koja će uticati na život naših sugrađana u Banatu. Treba reći i da se privode kraju radovi na graničnom prelazu Horgoš–Reske, gde će se broj saobraćajnih traka povećati sa 16 na 24. Važno je da naše granice budu otvorene i prohodne, važno je da se otvaraju novi granični prelazi i prošire kapaciteti postojećih, jer Horgoš je najfrekventnija tranzitna tačka u Evropi, uz Batrovce i Gradinu, gde za vikend granicu pređe 200.000 građana. Izgrađen je i uspostavljen i putnički železnički saobraćaj između Subotice i Segedina.
Kakva su očekivanja u izgradnji komunalne infrastrukture, kao i u gradnji puteva u Vojvodini?
Započeti su radovi na „Osmehu Vojvodine”, koji će povezati Bačku i Banat, ukoliko gledamo sa našeg aspekta, ili ako posmatramo šire, onda Hrvatsku i Rumuniju, a preko Srbije. Ova veza koja će ići od Srpske Crnje, do Bačkog Brega i Sombora povezaće naselja i bitno uticati na kvalitet ljudi koji živi u tom području. Ono što je važno, ovakva veza po svojoj prirodi uticaće i na ravnomeran regionalni razvoj.
Neposredno, na kvalitet života ljudi utiče i lokalni infrastrukturni projekat „Čista Srbija”, jer se radi na izgradnji prečistača otpadnih voda, kao sada recimo u Bačkoj Topoli, i to pozitivno utiče na vodotok Krivaje, a planira se izgradnja ili proširenje prečistača u Malom Iđošu, Srbobranu, Sivcu, Čoki, Bajmoku, Čantaviru.
Uočljivo je da se deo ovih infrastrukturnih komunalnih ulaganja poklapa i sa koalicionim sporazumom između SNS-a i SVM-a.
Da, jedina smo stranka koja ima koalicioni sporazum sa SNS-om, jedina smo stranka koja uvek na izborima javno iznosi svoj program. Ono što iznenađuje u Srbiji je da se najbitniji elementi koalicionog sporazuma ne odnose na funkcije, već upravo na infrastrukturne programe. Putna infrastruktura nosi veći deo tih investicionih projekata. Svaki prioritet držimo na dnevnom redu dok se ne ostvari i svesni smo da ne može preko noći. Primera radi, uz inicijativu naših ljudi iz Subotice i Kanjiže, istrajni smo bili na izgradnji i proširenju saobraćajnice između Šupljaka i Malih Pijaca, u čemu ne bismo uspeli bez dobre koalicione saradnje. Isto može da se kaže i za putni pravac Ostojićevo–Jazovo, Telečka–Kljajićevo, Subotica–Sombor.
Ipak, postoji tema u vezi s kojom izgleda nema saglasnosti: zakon o finansiranju Vojvodine. Njegovo donošenje očekuje se još od 2008. godine, ovaj zakon je Ustavom definisan, na njegovo donošenje upozorava i Evropska komisija.
U političkom smislu položaj Vojvodine je takav da u punom kapacitetu može da ostvari svoj potencijal u privrednom, ekonomskom, kulturnom, obrazovnom i svakom drugom smislu. Tačno je da nije donet zakon o finansiranju Vojvodine, ali isto tako je činjenica da je to deo programa SVM-a, zagovornici smo njegovog donošenja i na svojoj koži smo osetili posledice toga. Dakle, činjenica je da treba da se donese i da se poštuje Ustav u delu koji je u vezi sa finansiranjem Vojvodine, ali isto tako je i činjenica da je pokrajinski budžet u periodu od 2016. do 2023. godine – upravo sada smo raspravljali o završnom računu – sa 61,4 milijarde povećan na 123 milijarde dinara i činjenica je da pokrajinski prihodi premašuju sedam odsto republičkog budžeta. Takođe, ustavne obaveze ulaganja u kapitalne investicije ispunjavaju se konstantno od 2016. godine, a to ranije nije bio slučaj. Svakako bi bilo bolje da se donese zakon, deo našeg programa je da zakon koji reguliše pitanje nadležnosti finansiranja Vojvodine ima status ustavnog zakona i da se precizno utvrde i nadležnosti i finansiranje APV. To je tema koju držimo na dnevnom redu, jedini smo koji smo o tome govorili i u Narodnoj skupštini. Ali sada tamo imamo šest poslanika, devet u pokrajini, a za tako nešto potrebno je da se formira većina.
Bez obzira na partijska neslaganja, zasedanja Skupštine Vojvodine ipak odlikuje ton tolerancije i političkog uvažavanja. Kao predsednik skupštine sada imate i važnu ulogu da sačuvate tu atmosferu.
Kada sam izabran za predsednika skupštine rekao sam da je to za mene čast i odgovornost zbog same funkcije, ali i zbog toga što sam je na nju stupio nakon tri mandata Ištvana Pastora, predsednika naše stranke i političara neponovljivog formata. Duboko sam mu zahvalan što je iza sebe ostavio i pisani i nepisani kodeks ponašanja koji se odnosi na to da se u skupštini stavovi iznose slobodno, ali da se ne prekoračuje granica dostojanstva, međusobnog uvažavanja i pristojnosti. Na to obavezuje i poslovnik, ali uložiću i lični trud da Skupština APV ostane prepoznata kao parlament u kojem vlada atmosfera tolerancije i uvažavanja. Po tradiciji, opoziciji su ponuđena potpredsednička mesta u skupštini, oni su to odbili i to se mora poštovati, iako mislim da nije ispravna politička odluka, jer su uskratili sebi mogućnost da učestvuju u nekim aktivnostima Skupštine APV u regionalnoj saradnji. Važno mi je da su uzeli učešće u radnim telima i na nivou predsednika odbora Skupštine AVP i uzimaju učešće u radu skupština, mada je to je pomalo hektično. U poslednje vreme su prisutni i mislim da je to dobro, učimo zajedno poslovnik, a smatram da je primena poslovnika na isti način na sve ključ održavanja reda i radnog ambijenta. Isto tako za mene je važno da ne budemo ljudi iza kojih ostaje reka reči bez suštine i smisla, već da budemo ljudi od reči.
Dugi niz godina rukovodili ste kancelarijom Fondacije „Prosperitati”, što znači da ste detaljno upoznali i ekonomske, ali i lične, životne potrebe stanovnika Vojvodine. Koliko vam to iskustvo može pomoći u skupštinskom radu?
Razvojnih sredstava nikada dosta – to je moje iskustvo iz Fondacije „Prosperitati”, i ne govorim samo o mađarskoj zajednici, već Vojvođani imaju mnogo ideja i razvojnih projekata i sposobni su da ih sprovedu. Na početku smo strahovali kako ćemo da plasiramo novac koji je tri puta veći od godišnjeg budžeta pokrajine, da bismo na kraju finansirali 16.500 projekata i uložili preko 530 miliona evra u razvoj Vojvodine, od toga 250 miliona evra obezbedili smo iz budžeta Mađarske, kupili 1.300 kuća na selu mladim bračnim parovima, samohranim majkama, finansirali blizu 3.000 mikroporodičnih firmi, gotovo 6.000 poljoprivrednih gazdinstava sa više od 12.500 radnika i otvorili preko 4.500 novih radnih mesta i pokrenuli blizu 7.000 novih biznisa. To pokazuje da zajednica ima razvojne ideje i sposobna je da ih realizuje, a program nije bio koristan samo za našu zajednicu već za celu Vojvodinu jer smo kroz sistem dobavljača uključili privrednike iz cele Vojvodine i Srbije, a kroz zapošljavanje, plaćanje poreza doprineli celokupnom ekonomskom razvoju. I to iskustvo nisam preneo samo na sadašnju funkciju već sam ga imao i ranije kao zamenik pokrajinskog sekretara za privredu. U Vojvodini žive vredni ljudi koji vole svoju lokalnu zajednicu, regiju i zemlju i imaju ideje za biznis, za razvoj poljoprivrednog gazdinstva, potrebna im je podrška u tome, a to može da obezbedi pokrajinska vlada preko svojih razvojnih programa, dok će Skupština APV kroz saradnju sa okolnim regijama stvarati politički okvir da mogu da se pojave i na drugim tržištima.
Politički okvir Srbije i Mađarske za privrednu saradnju
– Mi smo okruženi Evropom i sa susednim zemljama imamo programe prekogranične saradnje koja daje vrlo konkretne rezultate. S druge strane, kroz saradnju sa regijama možemo da obezbedimo politički okvir za naše privredne subjekte. Predvođeni Ištvanom Pastorom i zahvaljujući SVM-u, jedan vid takvog političkog okvira stvorili smo između Mađarske i Srbije, uz istorijsko pomirenje, unapređenje saradnje i odnosa i dva naroda i dve vlade, i tako smo stigli do momenta da naša zajednička saradnja može da se operacionalizuje i u privrednom smislu. Na privrednim subjektima sada je da sarađuju, da se zajedno pojavljuju na trećim tržištima, da stvore dodatnu vrednost. Ovaj politički okvir i preduslovi koji su stvoreni rezultiraju sve većom zainteresovanošću mađarskih privrednih subjekata da investiraju u Srbiju, a ne samo u Vojvodinu. Naravno, Vojvodina je najbliža granici, najbliže su kulturne i jezičke okolnosti, i tu sama zajednica Mađara može da odigra bitnu ulogu. Gde politički odnosi nisu dobri, gde se kapital ne oseća sigurnim, privredni subjekti ne žele da se pojavljuju. Mađarski privrednici koji nisu bili na tržištu Vojvodine i Srbije u proteklih 15 godina posle 2000. sada su počeli da se pojavljuju, klima je bolja i oni su bolje prihvaćeni – ističe Balint Juhas.
