Uoči donošenja rezolucije o genocidu u Srebrenici u Generalnoj skupštini UN, svi zastupnici ovog dokumenta na sve strane su ponavljali kako se teret tog navodnog zločina ne može pripisati kolektivno celom srpskom narodu. Međutim, ubrzo nakon donošenja rezolucije, imali smo priliku da sa različitih strana, od istih zastupnika, ipak čujemo tezu o kolektivnoj krivici srpskog naroda.
Jedan od prvih bio je Dinko Gruhonjić koji je na promociji knjige Dragana Bursaća u Dubrovniku izjavio da genocid ne bi bio moguć bez masovnog ćutanja običnih građana i na taj način ipak nam dao do znanja da krivica može biti i kolektivna, naročito ako su Srbi u pitanju.
Profesor na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i bivši državni službenik Ivan Videnović koji tvrdi da je Republika Srpska genocidna država ovaj put je takođe dodao svoju tezu narativu o kolektivnoj srpskoj krivici.
Ovaj put, Videnović je rat u Jugoslaviji uporedio sa onim u Ukrajini.
– Zašto je zapadno javni mnjenje stalo na stranu Slovenije, Hrvatske, BiH, pa upravo zato što je sve izgledalo onako kao danas u Ukrajini. Dakle, vi izmislite problem, vi krenete da štitite svoje preko granice pod geslom da je zaštita svog naroda i onda zapravo osvajate tuđe teritorije. Zakonomerno je koncept zaštite svog naroda van granica svoje zemlje put Hitelara, Miloševića i Putina i zakonomerno se završava u zločinima protiv čovečnosti i genocidu i zakonomerno dovodi do sramote nad narodom u čije ime je taj zločin i genocid počinjen. To je sramota koju mi i danas osećamo na svom obrazu – rekao je Videnović.
Kako je naveo, srpsko društvo je zatrovano sopstvenom propagandom, a zapravo pati od poremećaja košmara razrušenog Vukovara, opsade Sarajeva, bombardovanja Dubrovnika, genocida u Srebrenici i pokolja u celoj istočnoj Bosni.
