„Heroj ili kriminalac”, glasi „dilema” u jednom od naslova na albanskim portalima na KiM. Slučaj Fatona Hajrizija, višestruko osuđivanog kriminalca i begunca iz zatvora, koji je prošlog petka likvidiran nakon što je u terorističkom napadu ubio graničnog policajca Nikolu Krsmanovića u Loznici, i dalje je goruća tema na KiM. Sudeći po reakcijama na društvenim mrežama i u velikom delu albanske javnosti, suvišno je postavljati pitanje da li je reč o heroju ili kriminalcu. Za njih dileme, koja se uzgred postavlja u prištinskim medijima, nema – on je u očima albanske javnosti postao junak. I to ne bilo kakav, već onaj koji je uspeo da stane rame uz rame sa „slavnim” Ademom Jašarijem.
Već četvrt veka Priština nekažnjeno slavi najgore zločince i teroriste kao „nacionalne heroje”, a da im niko iz Brisela ni iz Vašingtona nije uputio ozbiljnu primedbu na to. Time, svesno ili nesvesno, ohrabruju takvo ponašanje. Postavlja se pitanje dokle će Zapad žmuriti i ćutati dok Kurtijev režim glorifikuje ubijanje i ranjavanje Srba, pa čak i srpske dece. Da li iko od svetskih moćnika veruje da je to najbolji put za pomirenje i povratak Srba u pokrajinu.
Predstavnici vlasti tzv. Kosova, isti oni koji i sami heroizuju Jašarija, formalno su osudili veličanje Hajrizija, ali momentalno iskoristivši priliku da upute jasne poruke i optužbe kosmetskim Srbima i vlastima u Beogradu. Premijer privremenih institucija u Prištini Albin Kurti pozvao je građane da ne nasedaju „na euforiju heroizacije i romantizacije” Fatona Hajrizija, rekavši da je „rodoljub na Kosovu narednik Afrim Bunjaku, koji je ubijen u Banjskoj”. „Patriote su 23 pripadnika policije koji su pali na dužnosti, koji su dokazali svoju posvećenost služenju do požrtvovanosti”, kazao je Kurti na sednici vlade tzv. Kosova. Ugrabio je priliku da uputi kritike tužilaštvu zbog toga što nije podignuta optužnica protiv Milana Radoičića.
Inače, to što svakodnevno politizuje svaku moguću situaciju napadajući Beograd i Srbe po raznim osnovama i tražeći povod za obračun, Kurtija nije sprečilo da pre nekoliko dana izjavi da slučaj Hajrizija „ne treba politizovati”. Za razliku od ekstremiste Kurtija i njegovog zamenika Besnika Bislimija, koji, da bi optužili Srbiju, jedva skrivaju divljenje prema zločincu Hajriziju, gradonačelnik Srbice Fadilj Nura očito nema problem da iskaže svoja prava osećanja i pijetet prema okorelom teroristi. Nakon ubistva Hajrizija Nura je naložio otkazivanje koncerta u ovoj opštini, kako je rekao, „u znak poštovanja prema njegovoj užoj porodici”. „Ne osuđujući ni delić njegovog života, Faton je bio građanin naše opštine”, rekao je Nura.
O tome kako albansko društvo na KiM gleda na Hajrizija najbolje svedoči ono što se desilo u njegovom rodnom mestu. U Srbici, baš iznad plakete Adema Jašarija, postavljen je veliki plakat s likom Hajrizija i amblemom tzv. OVK, i to mesto je pretvoreno u svojevrsno „svetilište”. On nosi majicu na kojoj se vidi čuveni slogan „Sloboda ima ime – UČK”. Ovim potezom napravljena je paralela između Jašarija i Hajrizija. Jašari se „pročuo” zbog toga što je sa sa svojom grupom iz zasede ubijao srpske policajce, a njegova pogibija, zajedno sa članovima porodice, u sukobu sa srpskom policijom, utkana je u „mit” o tzv. OVK. Ovu dvojicu terorista povezuje i to što potiču iz iste opštine, tj. Srbice ili Skenderaja.
Pravljenje paralele između dvojice terorista pokazuje da ubistvo srpskog policajca, nezavisno od toga gde se ono dogodi, za albansko društvo na KiM predstavlja herojski čin. Na društvenim mrežama pojedinci su podelili fotografije svojih tetovaža s njegovim imenom i amblemom tzv. OVK, ispevane su pesme u njegovu čast. Slično odavanje „počasti” videli smo i onda kada je tada aktivni pripadnik tzv. kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) Azem Kurtaj, prošle godine na Badnji dan, pokušao da ubije Stefana Stojanovića (11) i njegovog rođaka Miloša Stojanovića (21) dok su nosili badnjak u selu Gotovuša u opštini Štrpce. On je na njih pucao iz vozila u pokretu, po nekim tvrdnjama iz službenog pištolja, i obojicu ih ranio, a Stefana metak je pogodio u rame, nekoliko santimetara od srca.
Mediji u Prištini su odmah o Kurtaju počeli da pišu hvalospeve. Podsetili su na to da potiče iz porodice čiji su članovi kao pripadnici tzv. OVK „herojski pali za slobodu”. Samo dan nakon što je Kurtaj pokušao da ubije srpsku decu kolona vozila se uputila u „mahalu Kurtajevih” u naselju Grabica u Kačaniku kako bi odala počast ovoj porodici o kojoj su ispevane pesme. Ministarka pravde u Prištini Aljbulena Hadžiju, upitana da prokomentariše odluku suda po kojoj je Kurtaj pušten na slobodu posle ranjavanja dvojice Srba, rekla je da njeno ministarstvo nije donelo takvu odluku, već nadležni sudija. Funkcioner Samoopredeljenja Arlind Mandžuka rekao je da Srbija u koordinaciji s Rusijom širi prljavu propagandu u slučaju događaja u Gotovuši, tvrdeći da su otkriveni lažni profili na društvenim mrežama, odnosno pojedinci koji se predstavljaju kao Albanci i šire mržnju.
U slučaju Hajrizija oglasila se i Aljbulena Hadžiju, tvrdeći, ni manje, ni više, nego da su brojna bekstva kosovskih zatvorenika izvedena zahvaljujući „vlastima i kriminalnim strukturama Srbije” sa ciljem da se, kako je navela, naruše „javni, pravni i ustavni poredak Kosova”. Zbog ove izjave ona je saslušana u specijalnom tužilaštvu u Prištini. Bivši agent kosovske obaveštajne službe (ŠIK) Naim Miftari izjavio je da postoji mogućnost da je Faton Hajrizi uhvaćen živ, ubijen, a potom je njegovo telo prebačeno u Loznicu.
Devet puta bežao iz zatvora, jednom iz „Bondstila”
Svih ovih dana portali na albanskom jeziku podsećaju na detalje iz života Fatona Hajrizija. Osuđivan je, navode, za ubistvo, ubistvo u pokušaju, krađe, zloupotrebe automobila. Kada je imao 15 godina, 2000. u Srbici ubio je ruskog pripadnika Kfora. Pišući o tome, portal „Bota sot” navodi da je on, dok je išao ka školi, ugledao nekoliko vojnika za koje mislio da su Amerikanci. Prišao je jednom od njih kako bi mu zahvalio za pomoć koju su pružili Kosovu, ali se ispostavilo da taj vojnik nije bio Amerikanac, već Rus. Prepirali su se, navodi portal, Hajrizi mu je oteo oružje i ranio ga, a ruski vojnik je nekoliko dana kasnije podlegao povredama. Portal „Albeu.kom”, pozivajući se na Radio slobodna Evropa na albanskom jeziku, navodi da je on od početka 2000. boravio u raznim pritvorskim centrima, sve dok mu u martu 2001. nije izrečena „vaspitna mera” od jedne do pet godina, kojom je bio upućen u „centar za edukaciju” ili pod nadzorom „stručnog tima”, ali i da se ne zna gde je nakon toga upućen.
Mediji, koji se pozivaju na njegove ranije izjave, navode da je iz zatvora uspeo da pobegne osam ili devet puta, a pripisuje mu se i uspešno bekstvo iz „Bondstila”. Ovo podseća na slučaj Fljorima Ejupija, optuženog za podmetanje bombe pod autobus „Niš-ekspresa” u Livadicama kod Podujeva, pre 23 godine, kada je poginulo 12, a povređene su 43 osobe. Ejupi je takođe uspeo da pobegne iz baze „Bondstil”. Bivši oficir Kfora Kristijan Kaš tvrdio je da je Ejupi pušten iz „Bondstila” jer je odatle nemoguće pobeći, a sve zbog toga što je radio za CIA.
