KOŠARKA JE LJUBAV, ALI I POSAO OD KOJEG ŽIVE MOJI NAJDRAŽI: Milivoje Jovčić, legenda košarkaškog suđenja
Ideja da mu aktivno učešće u košarci, koja je njegova velika sportska ljubav još iz najranijih mladalačkih dana, bude hobi, vrlo brzo postala je profesija, zanimanje i posao u kojem uživa, ali i izdržava svoje najdraže.
Milivoje Jovčić, rođen u Beogradu, na Voždovcu, sada je zvanično stanovnik Zrenjanina, gde mu živi familija, supruga i deca, ali oba grada podjednako smatra svojim najmiljim i ima ga i u jednom i u drugom ravnomerno.
– Ima onih koji u šali peckaju, odakle ti je žena, odatle si i šta ću prihvatam to, mada se uvek rado sećam detinjstva i školovanja u mom rodnom gradu – započinje priču Milivoje, koji u kontinuitetu, od 1996.godine sudi košarkašku Evroligu i sva značajna svetska i evropska košarkaška nadmetanja u ženskoj i muškoj konkurenciji.
Sa šesnaest godina, položio je prvi sudijski ispit i počeo da sudi košarkaške utakmice, 1994. godine stekao je zvanje Saveznog košarkaškog sudije, a već naredne i međunardodnog arbitra i u sezoni 1995./96. sudio po put fin. plej ofa A Savezne muške lige, a 1996. godine debitova u Evroligi, koja je tada bila pod organizacijom FIBA.
– Bila je to utakmica u Moskvi CSKA- Makabi, veliko uzbuđenje, ali ništa manje od onog koje osećam pred svaku utakmicu, isti zanos, magija i čar – uz osmeh nastavlja Milivoje, koji se trenutno sa porodicom odmara i uživa u čarima leta.
Od te sezone sada već daleke 1996. godine, stalni je učesnik i svih značajnijih letnjih međunarodnih reprezentativnih takmičenja i tako u krug, punih 28 godina
– 1997. godine sudio sam svoje prvo seniorsko Evropsko prvenstvo za žene, u Mađarskoj i kao vrhunac, utakmicu za treće mesto, a već naredne godine bio učesnik Svetskog šampionata u Atini i sa 24 godine ubedljivo najmlađi sudija turnira – priseća se Milivoje, jedan od najboljih srpskih košarkaških sudija svih vremena, koji je svoje prvo Evropsko prvenstvo za muške seniorske reprezentacije sudio 1999.. godine u Francuskoj.
San svakog zaljubljenika u sport, da bude učesnik Olimpijade, ostvario je 2000 -te godine u Sidneju, kada je sudio i prvi fajnal for Evrolige za žene, dok je u sezoni 2002./03. sudio finale Uleb kupa i Evrolige.
– Od 2016. na žalost, zbog poznatog sukoba FIBA i Evrolige, ne sudim takmičenja u organizaciji svetske košarkaške organizacije. Prošle godine nije mi produžena FIBA licenca, ali to naravno ne umanjuje moj status u kosarci generalno – dodaje internacionalac koji je obišao svih pet kontinenata i to smatra ogromnim životnim benefitom.
– Do sredine devedestih godina prošlog veka, evropske lige su bile jos uvek na amaterskom nivou, mi kao košarkaške sudije, imali smo privilegiju da u gradovima gde sudimo, obilazimo muzeje, galerije, razne znamenitosti i upoznajemo lokalnu kulturu, običaje i način života, ali se reorganizacijom Evrolige 2000/01. godine , kodeks i komunikacija sa klubovima domaćinima, znatno promenila i sada sami sebi organizujemo putovanje- nastavlja Jovčić, uz naglasak sa se to mnogo ne kosi sa modusom njegovog osnovnog životnog stava, da je sto posto posvećen poslu kojim se bavi.
– Sa istom energijom i maksimalnom koncentracijom pristupam svakom meču, trudim se da dam maksimum, a to je po meni moguće, jedino ako si pre svega fizički, a onda i psihički spreman i fokusiran.
– Svi smo mi deo košarkaškog sistema, delujemo kao tim i držim se one proverene: Tim je jak, koliko je jak njegov najslabiji pojedinac, pa tako pristupam i prema kolegama i gledam da uvek maksimalno doprinesem – kaže Milivoje, zahvalan svojoj porodici, na uvek maksimalnom razumevanju i podršci.
Kaže da na utakmicama, naročito kada su domaći Derbi a sudio ih je u sezoni i po četiri ili pet puta, jednostavno ignoriše publiku, a on je fokusiran samo na parket i događaje na njemu, sto je preporuka svim mlađim kolegama.
– Znam da mnoge ponekad učestali čelendži nerviraju, ali tehnologija je mnogo doprinela tačnosti suđenja i jedini je problem loših uglova kamera kada se ni uz pomoć naknadnog gledanja snimka ne može sa sigurnošću pravedno razrešiti neka situacija – dodaje na kraju košarkaški arbitar, koji se, kako kaže, ne razlikuje od ostalih običnih smrtnika, ima svoje privatne želje i planove, ali se u fokusu košarkaškog terena i reketa, potpuno ostvario i ispunio sve želje i snove.
– Zato je svaka naredna sezona zlatna za mene i sa velikim nestrpljenjem pripremam se za svaku koja tek dolazi!
Antrfile
RITUALI
– Nemam neke određene, obicno veče pred utakmicu legnem na vreme, dan utakmice provedem relaksirano, u miru i potpuno okrenut poslu koji me čeka, uz kontrolisanu ishranu, hidrataciju, uredno složenu opremu -iskren je sudija Jovčić.
Antrfile
PAKOVANjE 15 MINUTA
Kao svetski putnik, koji je zbog prirode posla, obišao i najzabačenija mesta na kugli zemaljakoj, Milivoja Jovčića, profesionalca od glave do pete, prati istina da mu je za pakovanje kofera i polazak na put dovoljno petnaestak minuta, što svakako nije Ginisov rekord, ali je podatak koji fascinira.
U KOFERU UVEK DUPLA OPREMA – Nikad se ne zna, dešavaju se razne stvari, kolega zaboravi dres, pukne pertla, zataji pištaljka iz čista mira, zato ja, po oprobanoj formuli, uvek ponesem rezervni dres, pantalone, a pištaljka je jedna u džepu, za ne daj Bože – uz osmeh priča Milivoje.
Antrfile
80 DO STOTINU UTAKMICA U SEZONI
– Pa tako unazad skoro trideset godina i dođe se do pozamašnje brojke od skoro 3 hiljade utakmica, koje sam sudio, a poznato je i to da odlazeći na jednu košarkašku utakmicu osam puta spakujemo i raspakujemo stvari.
Antrfile
SUPRUGA SPAKOVALA DVE LEVE PATIKE
Nezgoda se desila kolegi, koji je na utakmicu stigao sa dve leve patike. Srećom domaći klub je uspeo da najpre pronađe par belih, a u nastavku kolega sudija iz tog grada doneo mu je svoje crne patike.
Antrfile
ZBOG MAGLE MORAO DRUMOM ALI UZ POMOĆ PRIJATELjA
Davne 1997. beogradski aerodrom još nije imao elektronsku opremu za sletanje po magli, pa se avion u kojem je bio Jovčić, vratio u Solun i samo zahvaljujući požrtvovanosti sada pokojnog kolege, uspeo je da se automobillm prebaci do Skoplja,a potom autobisom do Beograda. Naravno, utakmicu domace lige, odsudio je, bez da iko zna za avanturu od prethodne noci.
Antrfile
U TRI DANA SUDIO TRI UTAKMICE
– To je bilo pre dve godine, Korona je još bila naša stvarnost, a sudija Jovčić je imao utakmicu u San Petesburgu. Kolega koji je trebao da sudi dan kasnije u Kazanju bio je kovid pozitivan, pa je zamoljen da na dan utakmice, putuje iz Lenjingrada do prestonice Tatarstana, pa je u Kazanj stigao samo šest sati pre utakmice i duel između lokalnog Kazanja i CSKA iz Moskve odsudio bez greške,
Knjiga o našem asu koja je izazvala veliku pažnju nosi naziv “Novak, pariske priče“. Prođite uz Novaka sve njegove emotivne trenutke u upoznajte ga u jednom potpuno drugom svetlu. Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, predstavljen je život slavnog tenisera.
