Aktivna spoljna politika Srbije i politika mira, uprkos agresivnom pristupu secesionista u Prištini, donose Beogradu jače pozicije. Ne tako davno srpska strana je bila okrivljena za sve, dok se Prištini bez reči i mnogo otvorenije gledalo kroz prste. Godinama je dolazilo do promena u dijalogu, ali je EU čak i kad albanski ekstremisti ozbiljno ugroze položaja Srba, doskora, po pravilu pozivala obe strane na uzdržanost. Danas, koliko god agresivni bili potezi Albina Kurtija, a pritisci spolja još nedovoljno snažni, politička podrška koju tzv. Kosovo ima od saveznika ipak je sve više upitna.
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić za „Politiku” kaže da je srpska diplomatija u stalnoj ofanzivi, sa ciljem da se osvetle prave namere Kurtijevog režima, čiji ljudi trenutno fizički okupiraju opštine sa srpskom većinom na severu pokrajine i svakodnevno srpskom narodu stvaraju nemoguće uslove za život i opstanak na KiM. Ističe da je „poseban uspeh srpski diplomatski tim predvođen predsednikom ostvario u međunarodnoj areni, gde Priština za sada ne može da parira našim naporima da se spreče pokušaji prištinskih separatista da se probiju u međunarodne organizacije, posebno one u sistemu UN, i da isti ostanu jalovi”.
„Uspeli smo da sprečimo i pokušaj Prištine da dobije članstvo u Savetu Evrope, ali ta borba je stalna i zahtevaće i neprestanu pozornost i proaktivnost. Beograd je svojim doslednim opredeljenjem za dijalog koji se odvija uz posredovanje EU izgradio snažan kredibilitet i danas niko ne može da kaže da nismo pouzdan međunarodni partner. S druge strane, Priština se stalnim jednostranim delovanjem, opstruisanjem briselskog dijaloga i odbijanjem da sprovede do sada dogovoreno profiliše kao faktor nestabilnosti u regionu, što u atmosferi sve veće geopolitičke napetosti onespokojava sve one koji strahuju od novih sukoba na Balkanu”, kaže Đurić.
Na prave namere premijera privremenih institucija u Prištini pre nekoliko dana ukazao je predsednik Srbije, rekavši da Kurti želi da uoči predsedničkih izbora u SAD izazove sukobe jer mu vreme polako ističe, kao i da provokacijama želi da okrene NATO protiv Srbije. „I veoma je nervozan, teško je našem narodu na Kosovu i Metohiji. Njegova politička pozicija nije onako jednostavna kao što je bila pre, recimo, dve godine”, rekao je Vučić prilikom obilaska radova na izgradnji nacionalnog fudbalskog stadiona odgovarajući na pitanje da li bi otvaranje mosta preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici za saobraćaj, na čemu insistira Priština, moglo da dovede do eskalacije nasilja.
Marko Đurić navodi da Kurti svojim političkim delovanjem svakodnevno dovodi u pitanje podršku tradicionalnih međunarodnih podržavalaca samoproglašenog Kosova, a na to konstantno upozorava i opozicija u Prištini. Ako posmatramo celu planetu, veći deo sveta je na strani Srbije kada je reč o KiM. „Čak i među onima koji priznaju Kosmet podrška Kurtiju je u padu. Istina, reakcije dela međunarodne zajednice na jednostrano delovanje Prištine do sada su se svodile na blaže ili snažnije intonirana saopštenja, što, kako se ispostavilo, nije bio delotvoran način za obuzdavanje Kurtija. Politički i ekonomski pritisci iz međunarodne zajednice naprosto još nisu dovoljno snažni da bi Priština odustala od strategije nasilnog stvaranja nove realnosti na terenu”, kaže šef diplomatije.
Koliko je situacija danas različita pokazuje i to da je čak i predsednik Hrvatske Zoran Milanović konstatovao da je tzv. Kosovo ostavljeno od saveznika i sponzora njihove nezavistnosti. Milanović je tokom posete predsednice tzv. Kosova Vjose Osmani, prilikom hrvatske proslave „Oluje”, poručio da je Kosovo prepušteno sebi. Za Osmanijevu je rekao da je liderka „prijateljske države, koja je imala sličnu, ali ne istu sudbinu kao Hrvati”. Milanović se tom prilikom prisetio i toka rata u SFRJ. „Mi smo počeli teško, branilo nas je malo dobrih ljudi i u početku nismo imali pomoći. Svi ti saveznici i prijatelji su sedeli prekrštenih ruku. Kosovo je započelo drugačije, s velikom podrškom koja se u međuvremenu izgubila i nestala”, rekao je hrvatski predsednik. Kazao je i da pet članica EU i NATO-a nije priznalo Kosovo. „Zato je Osmanijeva ovde moja gošća i zato je ovo uz naše proslave i naše dane ponosa i slave i jedan omaž i priznanje nama prijateljskoj državi”, rekao je Milanović.
Kada je, međutim, reč o taktiziranju pojedinih međunarodnih centara moći i njihovog oklevanja da posegnu za snažnijim merama protiv Prištine, moguće je spekulisati. Pojedine države očigledno prednost daju svojim geopolitičkim interesima i teško odustaju od uvreženih predrasuda o međunarodnoj orijentaciji Srbije, živeći u iluziji da im je Kurti saveznik. A istina je zapravo da Kurtijev režim, kršeći prava Srba, upravo poništava i kompromituje napore koje već četvrt veka mnoge države ulažu kako bi se na Kosovu i Metohiji stvorilo funkcionalno multietničko društvo.
„Bez ikakve sumnje, Kurtijev cilj je iseljavanje Srba s KiM jer tamo gde nema Srba, nema ni srpskog pitanja, ni potrebe da se formira Zajednica srpskih opština. Pobeda takve politike bi, međutim, bila poraz međunarodne zajednice i argument više onima koji danas širom sveta krše ljudska prava ili narušavaju teritorijalni integritet međunarodno priznatih država. Evropa mora da pokaže principijelnost tako što će zabraniti anticivilizacijsko ponašanje u svom dvorištu, jer svaka druga pozicija bila bi negacija osnovnih evropskih vrednosti. Mi se u međunarodnim kontaktima borimo za prihvatanje i razumevanje ovakve argumentacije, a time i za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, ali i za mir i stabilnost u regionu”, ističe Đurić.
Da je više nego jasno da SAD imaju kritički odnos prema vladi Kosova, ocenio je nekadašnji specijalni predstavnik EU na Kosovu Piter Fejt i konstatovao da je to bez presedana. „Čini se jasnim da administracija demokrata gubi strpljenje s Kosovom zbog sporog napretka”, objasnio je i naveo da nije video „tako kritički odnos SAD prema Kosovu od kada je ono proglasilo nezavisnost 2008. godine”. Ocenio je da bi za Kosovo bila „prava tragedija ako bi izgubilo podršku Sjedinjenih Država”. Fejt smatra da pre svega albanski ekstremista Albin Kurti treba da shvati da se u Evropi vodi žestok rat, na čemu je i fokus svetskih prestonica. „Zato morate imati na umu da stvari nisu kao pre i ne možete računati na simpatije i podršku koju ste nekada imali. Znam da nije lako, ali predlažem premijeru Kurtiju da uloži više napora u dijalog sa Srbima na severu Kosova. Umesto da tamo šalje specijalne jedinice”, dodao je Fejt.
Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da kada je reč o politici koju vodi Priština na čelu s Kurtijem, ona nikako ne odgovara Zapadu i da sve što čujemo verbalno, odgovara istini. Za „Politiku” ocenjuje da je mnogo ozbiljnije to što nema konkretnih mera na to što se jednostrano radi iz Prištine. „Politika Kurtija ozbiljno dovodi u pitanje nastavak dijaloga i dodatno antagonizuje Srbiju od Zapada. To stvara i nepovoljno javno mnjenje i loš utisak i na neki način kvari ono što su strateški interesi Zapada kada je reč o ovom delu Evrope i Srbiji. Glavni njihov cilj je bio i ostao uključenje Srbije u transatlantske institucije, od Evropske unije do NATO-a. Ta politika tome šteti. Međutim, postoji jedno ključno ograničenje kada je reč o Zapadu, a to je što oni imaju interes da se kosovska nezavisnost potvrdi”, kaže Milivojević.
To je razlog zašto oni neće da koriste mehanizme koji dovode u pitanje lažnu državu Kosovo, njen identitet i suverena prava koja bi trebalo da pripadaju svakoj ozbiljnoj državi. Navodi da to što Zapad ima primedbe i što sugerišu da treba menjati smatraju da to treba da ide redovnim putem – „demokratskim mehanizmima”. „Problem je što Kurti ima većinu i što Zapad niti može, niti hoće da koriste mehanizme, sredstva i akcije koje bi dovele u pitanje tu vlast na drugi način osim demokratskih metoda i mehanizama. Kada je reč o konkretnim merama koje oni preduzimaju, prećutno i strateški njima odgovara, jer i jedno i drugo vodi ka promeni faktičkog stanja i ka potvrdi kosovske državnosti na celoj teritoriji pokrajine – posebno važi za sever Kosova. Rade intenzivno na isključivanju institucija Srbije i dovođenje u poziciju naroda na Kosovu da prihvati tzv. realnost, a to je, po njima, nezavisnost Kosova”, kaže Milivojević.
Da li Vašington može da utiče na Prištinu? Nekadašnji specijalni izaslanik predsednika SAD za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel tvrdi da SAD imaju potrebne „alate” koje mogu da upotrebe pre nego što dođe do eskalacije na KiM. Grenel je, reagujući na saopštenje ambasade SAD u Prištini povodom zatvaranja devet ekspozitura „Pošte Srbije” na severu KiM, napisao na mreži „Iks” da „oštro formulisana pisma ne funkcionišu”, obraćajući se američkom ambasadoru u Prištini Džefriju Hovenijeru. „Džefe, moj prijatelju i bivši kolega, ovo je još jedno snažno sročeno pismo. Ti si čvršći od ovoga. Razumem da sadašnja Bela kuća ignoriše Balkan i da Kamala Haris i ne zna gde je Balkan, ali ovo je neprihvatljivo”, naveo je Grenel.
Istakao je da je Albin Kurti problem i da svi to znaju. „Previše zvaničnika administracije Bajden–Harisova i evropskih zvaničnika jednostavno su previše slabi – Kurtija saopštenja ne odvraćaju, a u ovom nije ni pomenut”, dodao je Grenel. Američka ambasada u Prištini je navela da „kosovske nekoordinisane akcije stavljaju kosovske građane i vojnike Kfora u veći rizik, nepotrebnu eskalaciju regionalnih tenzija i podrivaju reputaciju Kosova kao pouzdanog partnera”. Tzv. kosovska policija je prošle nedelje zatvorila devet objekata „Pošte Srbije” na severu Kosova i Metohije.
A bivši prištinski diplomata, akademik Muhamedin Kulaši, smatra da koordinacija sa zapadnim zemljama nije znak slabosti, već normalna praksa u diplomatiji, upozoravajući za „Dukađini” da Kosovo zbog jednostranih odluka može da izgubi podršku partnera koji ga podržavaju četvrt veka. „Koordinacija sama po sebi nije nešto uvredljivo, nije nešto čime se narušava dostojanstvo vlade ili institucija. Reč je o državama koje su nam pomogle i pomažu nam. Čak i velike sile međusobno sarađuju i koordinišu”, rekao je Kulaši.
Bez podrške velikih sila tzv. Kosovu zatvorene sve perspektive
Muhamed Kulaši naglasio je da do sada Kosovo nikada nije bilo pod sankcijama onih koji su zaslužni za njegovu nezavisnost i da je ta činjenica u najmanju ruku neprijatna. „Ovo je nova situacija, koja nam nije poznata. Već neko vreme smo pod sankcijama prijateljskih zemalja koje su imale odlučujuću ulogu u oslobađanju, u obnovi Kosova. U stvaranju države Kosovo. Čak ni mi nismo imali svest kada smo kažnjeni zbog neusklađenosti i to je nova situacija, ne baš prijatna. Ne tako dobra za privredu Kosova, proračunati su ogromni gubici koje su sankcije naprasno proizvele”, primetio je Kulaši.
Podsetio je da je većina problema rešena upravo zahvaljujući koordinaciji s partnerima i upozorio da bez podrške velikih sila Priština zatvara sve perspektive. Smatra da je odluka o zabrani dinara nanela štetu tzv. Kosovu jer nije doneta uz saglasnost saveznika. „Postoji i manje-više ograničen politički pristup gde na koordinaciju gledamo kao na nešto što narušava naš suverenitet. To nije suverenitet, to je jadno. Ako suverenitet ide ka izolaciji, to je ono što Srbija želi. Problem Srbije je što pet velikih sila podržava Kosovo već četvrt veka”, dodao je Kulaši.
