U Goraždevcu, nedaleko od Peći, 13. avgusta 2003. godine dogodio se jedan od najgnusnijih zločina nad Srbima od dolaska međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju u kome je ubijeno dvoje, a ranjeno četvoro dece.
Na srpsku decu koja su se nalazila na improvizovanoj plaži na Bistrici pucano je automatskim oružjem, rafalnom paljbom, a za ubistva i ranjavanje niko nije odgovarao, niti ima nagoveštaja da će se to dogoditi.
Prema istrazi Unmika, na grupu srpske dece odnosno mladih ispaljeno je tada 87 metaka.
Ubijeni su Ivan Jovović (18) i Pantelija Dakić (12). Jovović je ubijen tokom napada, pucnjave, dok je Dakić preminuo docnije u bolnici.
Ranjeni su Đorde Ugrenović (20), Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12) i Dragana Srbljak (13).
Teže su povređeni Marko Bogićević i Bogdan Bukumirić, dok su rane Dragane Srbljak i Đorđa Ugrenovića bile nešto lakše.
Velika grupa srpske dece iz enklave Goraždevac, njih dvadesetosmoro, nalazila se tog 13. avgusta 2003, na improvizovanoj plaži na Bistrici ili u reci, usled letnjih vrućina.
Vatra je veruje se otvorena od albanskog sela Zahač.
Istražitelji Umnika saopštili su, po napadu, da je nepoznat broj lica otvorio rafalnu vatru iz “kalašnjikova” na grupu dece i mladih Srba iz Goraždevca, pri čemu je ispaljeno 87 metaka, prenosi Tanjug.
Naknadim tumačenjima došlo se do pretpostavke da se napad, odnosno ubistva, tada događaju zbog najave povrataka oko 200 ranije izbeglih Srba u zonu Peći.
Pošto se teroristički napad dogodio, predstavnici policije UNMIK-a naglašavali su posvećenost istrazi. Rečeno je čak da će “prevrnuti svaki kamen” kako bi ubica ili ubice bili pronađeni.
Zločin u Goraždevcu osudili su zvanično ondašsnji čelnici kako Unmik-a i Kfora, tako i predstavnici EU, Sjedinjenih Američkih Država, Francuske, Rusije, pa i prvaci privremenih organa vlasti u Prištini.
Zvanični Beograd zatražio je zasedanje Saveta bezbednosti OUN.
Unmik i Kosovska policija su pošto se teroristički napad dogodio saslušali oko 70 svedoka, prema pojedinim navodima 75. Pretreseno je približno stotinu kuća.
Raspisana je takođe nagrada od milion evra za informaciju o zločinu, ali rezultata nije bilo i do novih saznanja se, zvanično, nije došlo.
Pošto mogućih osumnjičenih nije bilo, Euleks je 2010. godine i formalno obustavio dalju istragu.
Isto su učinile i institucije vlasti u Prištini, 2015. godine.
Predstavnici Euleksa naglašavali su pritom da istraga može biti ponovo otvorena, kako je rečeno, u svakom trenutku, ukoliko se pojave nove informacije.
Goraždevac se obično pominje kao najmnogoljudnije srpsko selo u Metohiji. To je verovatno tačno za taj deo Metohije, okolinu Peći. Situacija se međutim poslednjih decenija menja.
Prema popisu iz 1981. u Goraždevcu je bilo nastanjeno 1.440 lica. Među njima 72 odsto su bili Srbi.
Po rezultatima popisa iz 2011. godine u selu je živelo 570 osoba, od čega Srba 255, odnosno 44 odsto.
Situaciju čini napetom i bolnom činjenica da za ubistva i ranjavanje srpske dece u Goraždevcu niko nije odgovarao, niti ima nagoveštaja da će se to dogoditi.
Pritom, napad na Goraždevac iz avgusta 2003. nije bio jedini. Ta srpska enklava u više navrata je napadana. Čak je i spomenik žrtvama terorističkog akta avgusta 2003. bio meta vandalskog ponašanja.
