Dok se Hrvatska ubrzano i intenzivno naoružava, Specijalne snage oružanih snaga Albanije, takozvane kosovske bezbednosne snage i jedinica za brze intervencije tzv. kosovske policije, pod nadzorom Komande specijalnih operacija SAD za Evropu, izvele su zajedničku vojnu vežbu gde su testirale svoje reaktivne i interaktivne sposobnosti. Sve ovo dešava se u danima kada prištinski režim na čelu s Albinom Kurtijem insistira na otvaranju glavnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici i nastavlja s raznim vidovima progona Srba. Intenzivna je i hajka iz regiona na račun Srbije i predsednika Aleksandra Vučića.
Osim mnoštva naslova i brutalnih optužbi uperenih protiv Beograda, hrvatski mediji nedavno su izvestili da se posle nabavke 12 „rafala”, protivvazdušnog sistema „mistral” i ugovaranja dodatnih helikoptera „blek houk” modernizacija i jačanje vatrene moći hrvatske vojske nastavljaju. Akcenat je stavljen na opremanje kopnenih jedinica, a najavljeno je da bi do kraja godine sa SAD mogao da bude potpisan ugovor vredan oko 300 miliona dolara za nabavku višecevnog raketnog bacača „M142 himars”. Tvrde i da je sve još pod velom tajne, kao i da se ovo oružje dokazalo na ukrajinskom ratištu.
Za to vreme Srbija više neće moći da računa na isporuke pojedinog zapadnog oružja, konkretno pušaka. Predsednik Aleksandar Vučić nedavno je prilikom obilaska kasarne u Loznici, razgovarajući s jednim vojnikom, rekao da „pošto nam neće isporučivati ni ’hekler’ ni ’skar’ ni bilo šta, mi moramo da se oslonimo na sebe”, odnosno na sopstvenu namensku industriju. Ovo otvara pitanje zašto se baš u ovom trenutku Hrvatska snažno naoružava, baš na kopnu, i da li određene zapadne sile imaju interes da vojno oslabe našu zemlju, dok istovremeno jačaju naše susede i Prištinu. I sve to dok hrvatski mediji, kao i oni pod kontrolom političkog Sarajeva i Prištine, koriste svaku priliku da upozore na opasnost od „srpskog agresora”.
Izvrću se ili prećutkuju nedvosmislene poruke mira koje su predsednici Srbije i Republike Srpske poslali i sa Svesrpskog sabora, ali i ovogodišnjeg obeležavanje godišnjice stradanja u „Oluji”, u Loznici. Od sećanja na žrtve, naročito srpske, popularnije je divljenje teroristima, kao u slučaju veličanja Fatona Hajrizija na tzv. Kosovu. Poslanik DPK Bekim Hadžiju, koji je prisustvovao Hajrizijevoj sahrani u Donjoj Klini, odajući mu počast, poručio je na „Fejsbuku” da je on „prvi Albanac koji je otišao s Kosova i ubio Srbina na teritoriji Srbije”, dodajući da su do ovog slučaja „na Kosovu pobijeni svi srpski policajci, vojnici i paravojnici”. Hajrizi je, inače, ubio policajca Nikolu Krsmanovića u Loznici, nakon čega je likvidiran. Albanci ga sada slave kao junaka.
Na isti način u Hrvatskoj slave mnoge aktere „Oluje”, ne preispitujući njihovu prošlost. U takvom „raspoloženju” nastavlja se i intenzivno naoružavanje. Govoreći o tome zbog koga to Zagreb čini i zašto baš sada, pukovnik u penziji Ilija Kajtez ocenjuje za „Politiku” da to govori koliko je situacija ovde kod nas komplikovana i rovita. „Postoji jedna, rekao bih, ne samo logička protivrečnost, nego i zdravorazumska – ako je Hrvatska u NATO-u, postavlja se opravdano pitanje otkud potreba da se oni dodatno i snažno naoružavaju, i to ofanzivnim oružjem”, kaže Kajtez.
Naglašava da nisu potrebne velika mudrost ni geostrategijska imaginacija da bi se shvatilo da se naoružavaju za nas. „Nama je problem to što smo u velikoj meri do sada koristili rusko naoružanje, u značajnoj meri, ali i zahvaljujući tome što smo okruženi članicama NATO-a, zbog toga što je Rusija u ratu, i u velikoj meri u borbi protiv NATO-a, ona je problemu da mi one sisteme koje smo već platili i kupili dobijemo. Onda, u tom smislu, raste značaj oslanjanja na sopstvenu pamet, namensku industriju i da se okrenemo ka domaćim izvorima i određenim sistemima koje možemo da dobijemo i kupimo od Kine ili avionima ’rafal’ od Francuske, što je bila ideja”, kaže Kajtez.
Oficir Kontraobaveštajne službe (KOS) u penziji Ljuban Karan ističe da oni koji ne prihvataju suverenu politiku naše države i njen neutralni vojni status, pokušavaju da na neki način izvrše prevrat u Srbiji kako bi promenili vlast i doveli neke poslušnike. A ako to ne uspe, dodaje, i ocenjuje da verovatno neće, pokušavaju da nas uvuku u neku vrstu sukoba s Kforom i NATO-om.
„U tom cilju nastoje da Srbija bude vojno slabija, a da oni koji bi eventualno bili uključeni u nekakav sukob protiv nas vojno ojačaju. Na osnovu toga koga oni forsiraju što se tiče naoružavanja, a to je pre svega Hrvatska, a u pitanju je moderno i respektivno oružje – himars, rafali, oklopna vozila, borbena vozila, artiljerija. Opremaju hrvatsku vojsku do respektivnih granica, i to ofanzivnim naoružanjem. Isto tako jačaju prištinsku paravojsku, uključena je i Velika Britanija, ali ne samo vodeće države NATO-a, nego i neke druge, kao što su Turska i Hrvatska”, ističe Karan i dodaje da mnogo toga što je bilo namenjeno za ukrajinsko ratište završava nekim letovima u Prištini. Kaže da je posebno reč o protivoklopnim prenosnim sredstvima, i da njihovi stratezi dobro proračunavaju šta je njima potrebno. „Znaju da imamo respektivne oklopne snage i opremaju ih tim protivoklopnim sredstvima”, ističe on.
Kajtez naglašava da u ovoj situaciji, vrlo nestabilnoj, geopolitičkoj i vojnoj s mnogo izazova, moramo da se na sve moguće načine dovijamo i da koristimo svaku priliku da se naoružamo i da ojačamo naš sistem odbrane. On ističe da je težište, i to ne samo sada nego i poslednjih više od deset godina, na tome da se osnaži naša namenska industrija. „Međutim, vidi se da to ne ide bez ataka na namensku industriju. Malo-malo dođe do neke eksplozije, daj bože da je to samo eksplozija izazvana nemarom, jer su tamo neverovatno značajne mere zaštite, pitanje je ko sve tu meša prste. Onda, imali smo pokušaj nekih inženjera, što penzionisanih, što sadašnjih, da odaju tajne nekom biznismenu Albancu iz Severne Makedonije. Naravno da naši neprijatelji ne miruju i pokušavaju da nas na svaki način, rekao bih, onesposobe, omekšaju, i da nam ne dozvole da se snažno i robusno naoružavamo”, kaže Kajtez.
Karan navodi da Priština ima ulogu da isprovocira do mere da se povuče nekakav korak koji bi se mogao na Zapadu prikazati, lažno, da je to neka vrsta „agresije” na tzv. Kosovo. „U tom slučaju umešali bi se i drugi: Hrvatska, sa svojim teritorijalnim pretenzijama, bošnjačke snage koje žele da ugase Republiku Srpsku. Tu je albanska vojska koja sigurno neće biti neutralna”, kaže Karan. Dodaje da imamo i neke druge države, članice NATO-a, u okruženju koje bi možda bile podstaknute da se uključe u nekakav proksi rat NATO-a protiv Srbije.
„Ovoga puta to ne mora biti klasična agresija, kakva je izvršena na SRJ, da je direktno napadnu vodeće države NATO-a. Može biti proksi rat, gde će nahuškati na Srbiju, spremati, naoružati, podržati, u svakom smislu – od obaveštajnih podataka do udara iz vazduha pa sve do političke i diplomatske pomoći na međunarodnom planu. Tako bi to išlo – po paroli ’država Kosovo ima pravo da se brani, i druge države u okruženju imaju pravo da se brane od agresije’. Srbija bi bila proglašena za nekog agresora na svojoj teritoriji ili remetilački faktor koji destabilizuje Balkan i tada bi sve protiv nas bilo dozvoljeno”, ocenjuje Karan. Dodaje da je to plan, sudeći po izviđačkim letovima „artemisa” oko granice Srbije i Republike Srpske. Ističe da ih posebno interesuje naš protivvazdušni sistem FK3 i da to znači da imaju ofanzivne planove iz vazduha prema Srbiji.
Kajtez navodi da je Vojska Srbije značajno bolje naoružana nego što je to bio slučaj pre 10–15 godina. „Naravno da mora da se naoružava, mora i vojnički i kadrovski da jača. Izazovi su izuzetno snažni. Ovo što radi Hrvatska ne iznenađuje, naprotiv, iznenadilo bi nas da to ne radi. Mi moramo da radimo svoj deo obaveza i dužnosti. I to što je u Loznici kasarna koja je nekada bila napuštena sada aktivirana i osposobljena i sređena i u smislu vojnika, naoružanja, objekata, nešto je što je izuzetni važno”, ističe Kajtez i kaže da o mnogim stvarima koje preduzimamo ne možemo previše javno da govorimo, jer to spada u domen vojne i državne tajne. Naglašava da smo budni i da preduzimamo mere da sačuvamo našu vojnu neutralnost i pre svega da budemo spremni za izazove na KiM.
Govoreći o obaveštajnom napadu na Srbiju, Karan ističe da je naša zemlja obaveštajno najugroženija država u Evropi. „To nam govori o tome da nekakvi planovi postoje, inače, ta drskost u obaveštajnom ili špijunskom radu prema Srbiji ne bi imala smisla ako iza toga ne stoji nekakav veliki plan, što se tiče same destrukcije Srbije. Radili su drsko, tako da kada se otkriju, oni i dalje rade, što znači da su to špijuni koji se žrtvuju. Što se tiče samih afera, diplomatskih i obaveštajnih, te države nisu osetljive na to, ne brine ih što srpske službe otkrivaju čitave obaveštajne mreže i sude mrežama obaveštajaca, hrvatskih, bugarskih, prištinskih, albanskih, ne brine ih to kao da to nije nikakva međunarodna kompromitacija. To znači da postoje države protiv kojih špijunski rad nije kompromitacija i imam utisak da je Srbija na toj nekoj listi, prema kojoj je sve dozvoljeno”, navodi on.
Inostrani moćnici koordinišu propagandne napade
Ljuban Karan navodi da su Albin Kurti i kompletno okruženje koje je nabrojao u smislu naoružavanja i jačanja njihovih vojski, vrlo aktivni u propagandnom delu napada na Srbiju i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. „Veoma su koordinisani od strane moćnika koji vode tu operaciju. Razmišljati o tome da je Kurti kreator svega bilo bi pogrešno, isuviše je mali i beznačajan da on bude gospodar rata i mira na Balkanu. To ne može biti niko s Balkana, mogu samo velike zapadne sile koje diktiraju šta će se ovde događati. Njihove službe nikada ne čekaju, vlada razmišljanje da oni prave klimu, pa čekaju da se tu pojavi nekakav atentator, da likvidira predsednika ili druge ličnosti. Oni pre svega, paralelno sa stvaranjem klime, rade i na tome da stvore takve tajne centre, terorističke, iz kojih će proizaći atentatori”, ističe Karan.
Dodaje da postoje sumnje i da se pojavljuju nekakvi specijalci, američki, s pištoljima, vrlo čudnih opravdanja, zbog čega su ovde. „Nije isključeno da su tu da naprave nešto slično kao ono što je svojevremeno urađeno na Majdanu. Da se pojave nekakvi pucači koji pucaju i u demonstrante i u policiju i tako izazivaju sukob, raspiruju do granica da se on ne može više zaustaviti”, ukazuje Karan.
I iz Sarajeva zveckaju oružjem
Pukovnik u penziji Ilija Kajtez naglašava da određene snage iz političkog Sarajeva stalno zveckaju nekakvim oružjem. Ističe da moramo, između ostalog, i na toj strani biti spremni, kao na svim drugim stranama i da je to proces. „Ljudi koji vode Vojsku Srbije, Ministarstvo odbrane, vladu, a pre svega, predsednik Vučić, oni to sve razumeju, dnevno i nedeljno i mesečno prate i preduzimaju određene mere”, ističe on.
