UPRKOS epilepsiji od koje je oboleo ubrzo posle rođenja, što je ostavilo traga u njegovom razvoju, Stefan Bojko iz Vrbasa, koji će tek za pet meseci na rođendanskoj torti ugasiti 18 svećica, posle završene Srednje škole “Dr Milan Petrović” u Novom Sadu, sam sebi je obezbedio posao.
Foto: Privatna arhiva
Mada je posle trogodišnjeg školovanja stekao diplomu knjigovesca, ali i laskavu titulu đaka generacije, ovaj mladić se odlučio da se, zasada, bavi sasvim drugim poslom.
Štedeći đačku stipendiju koju je dobijao kao odličan učenik, Stefan je kupio mašinu za dubinsko pranje nameštaja i tepiha i tako sam sebi obezbedio posao. Tek je na početku, ali posla ima. Brzo se po Vrbasu pročulo za Stefana i pozivi sugrađana stižu.
Put do ovoga što je Stefan do sada postigao, kako u razgovoru za “Novosti” otkriva njegova mama Danijela, nije bio nimalo lak. Morao se prevladati strah da izađe iz kuće, jer šta ako na ulici dobije napad? Malim ili velikim koracima došli su do toga, da se vozi ulicama, da sam ode do udaljene škole, ali knedla u grlu bila je stalno tu. Sve dok se on ne pojavi kod kuće. Prethodilo je mnogo upornosti i rada, a zbog Stefanovog stanja, valjalo je savladati mnoge prepreke, sa kojima se i danas susreću.
Foto: Privatna arhiva
– Kada je imao sedam meseci oboleo je od epilepsije koju držimo pod kontrolom lekovima – otkriva nam na početku razgovora mama Danijela. – Niže razrede osnovne škole završio je redovno, a od petog je bio u odeljenju za decu sa posebnim potrebama. Srednjoškolsko obrazovanje je nastavio u Novom Sadu, za knjigovesca, jer je odmalena pokazivao sklonost ka umetnosti i lepo crta. Nagovarali smo ga da izuči za frizera, ali smo na kraju ispoštovali njegovu želju.
Foto: Privatna arhiva
U srednjoj školi, Stefan je u dnevniku je ređao sve petice, a po prirodi veseo, druželjubiv i kreativan, brzo je osvojio simpatije nastavnika, ali i ostale dece, isto kao i u osmoletki u rodnom Vrbasu.
Podrška
GLAS o Stefanovom potezu, otišao je i van Vrbasa. Nedavno mu se javio čovek koji proizvodi “hemiju” za usisivače za pranje mebla i tepiha. Voljan je da mu pokloni izvesnu količinu preparata i da mu na taj način pomogne u poslu.
Stefanova odluka da stipendije koje je štedeo na bankovnom računu, iskoristi za nabavku neke mašine na kojoj bi radio, nije iznenadila njegovu porodicu, jer je oduvek, kažu, želeo da bude koristan i samostalan. Dok se školovao u Novom Sadu, stanovao je u đačkom domu, i nije bilo lako ni njemu, ni njegovoj porodici.
Foto: Privatna arhiva
– Prva ideja je bila da proizvodi kartonske kutije, a kroz razgovore i predloge kako da mu ispunimo i obogatimo vreme, pokazao je želju da se bavi čišćenjem nameštaja i tepiha – kazuje nam mama Danijela, kako se došlo do ideje. – Oduvek je on bio zadužen da brine o čistoći i urednosti porodičnog automobila, tako da je odlučio šta će da radi, i dobio podršku porodice i okoline, a stižu i pohvale za odrađen posao.
Preporučujemo
Powered by WPeMatico
