LjUBOVIJA – Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zatražio je danas od predstavnika Rio Tinta čvrste garancije da će životna sredina biti očuvana i posle otvaranja rudnika litijuma, a glavna pitanja bila su vezana za kvalitet voda, deponiju koja će nastati radom rudnika i sumpornju kiselinu i naveo da Rio Tinto ima izuzetno lošu reputaciju.
Izvršni direktor Rio Tinta Jakov Stausholm obećao je da će ta kompanija uložiti 100 miliona evra u isušivanje deponije, i da će Jadar biti prvi rudnik litijuma u svetu koji nema tečnu deponiju, a time će se, kako je rekao, smanjiti i njena veličina. Tokom razgovora u Ljuboviji sa građanama Vučić je podsetio da je Rio Tinto imao velikih problema 1960-tih u Engleskoj, 1970-tih u SAD, da je u Kanadi u njihovom rudniku bila sedam puta jača radijacija od dozvoljene, u Panami gde su sa rudnikom bakra nepotrebno razmeštali hiljade ljudi i gde im je zemlja uništena.
“U Juti ste imali problema 1989, 1992. u Australiji, rudnik nikla i bakra Mičigen, ne zna se koji je gori primer. Madagaskar koji je i dan danas veliki problem, zatim Kalifornija”, naveo je Vučić. Dodao je da su sagledali i napravili analizu sednice akcionara u Brizbejnu ove godine.
“Ključno pitanje koje se tiče Jadra je pitanje voda. Te vas molim da nam na ozbiljniji način odgovorite kako ćemo da rešimo sigurnost i garantujete li vi, pre nego što uopšte dođete sa papirima kojima ćete to da garantujete, da ima smisla da uopšte razgovaramo i da vas čekamo, možete li vi da garantujete sigurnost, čistoću naših voda, da neće biti bilo kakvog prelivanja iz podzemnih voda u Jadar, iz Jadra u Drinu, iz Drine u Savu i Dunav”, upitao je Vučić predstavnike Rio Tinta.
Dodao je da je drugo pitanje deponije, a treće pitanje sumporne kiseline i sigurnosti.
“Mi ćemo da obezbedimo transport i prugu i sve što je potrebno. Samo možete li vi da garantujete sigurnost i bezbednost za ljude? I ono što je takođe važno, što ljude najviše zanima, to je njihovo poljoprivredno zemljište u okolini samog rudnika. Mogu li da gaje isti kukuruz, mogu li da imaju istu malinu, mogu li da imaju isto voće i povrće. Ja znam da vi vodite ogromnu kompaniju sa 57.000 ljudi, jednu od najmoćnijih u svetu. Ja vas molim da se koncentrišete i da nam date odgovore podeljene u ove tri grupe. Voda, deponija, sumporna kiselina”, rekao je Vučić.
Izvršni direktor Rio Tinta Jakov Stausholm pozdravo je Vučićevu, kako je rekao, izuzetnu zainteresovanost i posvećenost pitanju iskopavanja litijuma.
“Rio Tinto je kompanija stara 150 godina i mi imamo izuzetna dostignuća, ali takođe imamo i teška poglavlja u našoj istoriji, kao što ste vi s pravom izdali. Ono što je itekako jasno jeste da danas rudarenje može da se radi na bezbedan način, u skladu sa najvišim standardima životne sredine i to jeste naša odgovornost”, rekao je Stausholm.
Istakao je da je, kada je preuzeo mesto izvršnog direktora pre tri i po godine, predstavio četiri cilja pred kompanijom i jedan je da moraju imati najviše standarde kada je reč o životnoj sredini, o zajednici, o društvu i prema vladama za sve što rade. “Tako da ne mogu da pravim nikakve kompromise po tom pitanju. I zaista čvrsto verujem i gledam sve vas građane ovde u oči da mi razvijamo izuzetan projekat ovde”, rekao je Stausholm.
Što se tiče deponije, on je naglasio da gotovo svi rudarski kompleksi u svetu imaju otpad u tečnom stanju, koji ide zapravo u neka jalovišta koja nisu baš najbolja rešenja za životnu sredinu.
“Mi smo odlučili da potrošimo više od 100 miliona evra dodatnih kako bismo izvukli vodu i osušili tu deponiju, što je daleko bolje rešenje, kada je reč o životnoj sredini. To je prvi litijum rudnik u svetu koji neće imati ovo mokro jalovište. Drugo, mi deponiju svodimo na minimum, kao što ovde možete da vidite uzorke, tako što ćemo ih sušiti. Negde oko polovine će moći da ide podzemno i da se tu ponovo popunjava, a od preostalog dela nešto od ovog otpada može da se koristi za izgradnju puteva”, rekao je direktor Rio Tinta.
Dodao je da će deponija u Jadru imati daleko niži pritisak na životnu sredinu od deponije nego u bilo kom drugom rudniku litijuma na planeti. Inženjer Jovan Milićević iz Rio Tinta objasnio je da u slučaju Jadra postoje dva horizonta podzemnih voda.
“Prve podzemne vode o kojima mi kao obični građani razmišljamo su one koje imamo u svojim bunarima, kada se iskopa bunar do dubine od 10, 20 ili 25 metara. I to su uslovno čiste vode, mada su kod nas, nažalost, jako puno zagađene, zato što nemamo uređene sisteme kanalizacije. A druge vode koje postoje u dolini Jadra su te tzv. rudničke vode, i te vode se, u tom slučaju, nalaze u samom ležištu i okružuju samo ležište”, naveo je Milićević.
On ističe da voda ne može da uđe u samo okno i da izađe gore. “Rudničke vode morate da evakuišete iz rupe. Svaka kap te vode je resurs koji se prečišćava maltene do nivoa destilatorne vode”, rekao je inženjer.
Dodao je da projekat podrazumeva korišćenje rudarske zapune, kako ne bi bilo slobodne površine koja bi mogla da izazove sleganje. Govoreći o foliji, Milićević je rekao da hidroizolacija deponije podrazumeva i dodatna dva sloja.
“Iako je ta folija sasvim dovoljna, ali ovde imam preventivno dodatna dva sloja od prirodnih materijala zasnovana na glini. Prelaskom na sušeni otpad površina za formiranje deponije smanjena je tri do četiri puta”, rekao je inženjer. Kada je u pitanju sumporna kiselina, Milićević je istakao da ona ima svoju ulogu i to je materija koja se kupuje, kako bi se dobio proizvod koji je potreban.
“Ona se ne poliva po ljudima i ne baca se uokolo i ne izliva se. Uloga je da izvrši neutralizaciju – kazao je on i dodao da je otpad na kraju baza, a ne kiselina, prenosi Tanjug.
