NA samo nekoliko koraka od grada, vreve i brzog tempa, u Staroj Pazovi vreme kao da je stalo. No, početkom septembra ovo mesto prožeće drugačija atmosfera. Tada se održava tradicionalna manifestacija “Gastro Srem” koja će okupiti vešte domaćice, vredne domaćine i zaljubljenike u gastronomiju. Stolovi postavljeni duž glavnih ulica postaće polja ukusnih đakonija, tradicionalnih i izmaštanih.
TO Stara Pazova
– Spremamo se za raskošnu gozbu – kaže nam Milivoj Kovačević iz Turističke organizacije Stara Pazova. – Specijaliteti se spremaju na licu mesta. Sremska kuhinja je nastala pod uticajem raznih kuhinja, a omiljena staropazovačka jela su slovačke nadlacke sa orasima, makom ili sirom, kifle sa ćuftom i “oko sela testo”. Srem se deli na vinski i svinjski, a Stara Pazova pripada ruzmarinskom delu.
TO Stara Pazova
Biće to i prilika za promociju slovačkih i srpskih narodnih nošnji. One svedoče o prijateljstvu dva naroda koji već 250 godina žive zajedno u Staroj Pazovi i Sremu.
– Srpska nošnja je rano nestala sa ulica Stare Pazove usled uticaja evropske mode – priča Kovačević. – Članice Kola srpskih sestara, početkom tridesetih godina prošlog veka, odlučile su da je vrate u svakodnevni život Stare Pazove. Iz Etnografskog muzeja su dobile nacrte kako da je izrade i zahvaljujući njihovom trudu ova nošnja je ponovo postala vidljiva.
Zbirku narodnih nošnji svoga kraja Kovačević je počeo da prikuplja pre osam godina za pazovački muzej, smešten u rodnoj kući narodnog heroja Janka Čmelika. Na tremu kuće, proglašene spomenikom kulture, nalazi se razboj na kojem se “tku” priče i sećanja. A, svaka nit priča o prošlosti.
– U muzeju imamo odeću koja je napravljena na isti način kao pre sedam vekova – kaže naš sagovornik. – Slovačka nošnja, koja se nosi u Pazovi, jedinstvena je po kroju. Materijali koje koriste za izradu nošnje su mnogo skupi. Prodavalo se po nekoliko jutara zemlje da bi se kupila suknja koju su nosile mlade u svečanim prilikama. Te suknje su se prenosile s kolena na koleno.
Slovačka nošnja odiše raznobojnošću i bogatstvom detalja. Rukom vezene bluze, bogato ukrašene suknje i podsuknje, originalno ukrašene kecelje, čine ove nošnje pravim remek-delom. Malobrojne žene koje ih prave svakim ubodom igle oživljavaju tradiciju svojih majki, baka i prabaka.
TO Stara Pazova
– Specifičan je način peglanja belih sukanja. Moraju biti mokre i koristi se posebni dodaci koji očvrsnu platno. Peglaju ih nekoliko sati, podmeću oklagiju kako bi napravili nabore koje zovu rurke. Panćuške, koje su preteča baletankama, pletu se kao i čarape ručno – kaže Milivoj.
Deca sa Kozare i Tolbuhin
POSLEDNjIH godina Kovačević se bavi istorijom Stare Pazove:
– Centralni deo Pazove izgradila je porodica Petrović, a jedan od njih Sava, koga su posle oslobođenja ubili, sarađivao je sa Dianom Budisavljević. Oko 40 dece je dovedeno sa Kozare i udomljeno u pazovačke porodice. Sava je bio imućan. Večeri pre nego što je ubijen, u svojoj kući je ugostio sovjetskog maršala Fjodora Tolbuhina. Rehabilitovan je 2015.
Narodnu nošnju nose starije Pazovljanke, a šije je još samo Katarina. Ona oblači i lutke koje i danas, kao i davnih dana, roditelji kupuju kćerima da ne zaborave odakle su potekle. Oko nameštanja detalja Katarini pomažu dve Ane. Obe su rođene 1950, išle su zajedno u školu i od tada su skoro nerazdvojne.
– Slovačke kecelje su bogatog kolorita, a šare imaju svoje nazive: zečje uši, zmija, panske oči – priča Kovačević. – Zanimljivo je kako se proverava devojačka sprema posle udaje. Dolaze komšinice da ispitaju da li je orman pun peškira i stolnjaka, a to rade tako što iglu za štrikanje guraju do kraja police. Ako je orman pun, igla ide do kraja, a u slučaju da ne ode počinju ogovaranja.
Preporučujemo
Powered by WPeMatico
