NA Spomen-kući Save Šumanovića u Šidu, koja je podignuta 1867. godine, započeli su radovi na adaptaciji, koji su iščekivani godinama. Objekat, koji je proglašen za kulturno dobro od velikog značaja, od 1982. godine, otvoren je za posetioce, a od tada Šiđani ne pamte da su na njemu bili neki značajni radovi. Sredstva za ovu obnovu zajednički su obezbedili Ministarstvo kulture i Opština Šid, a reč je o 15 miliona dinara.
Foto Opština Šid
Kuća u kojoj je veliki srpski slikar proveo detinjstvo, ranu mladost i poslednju deceniju života, poslednjih godina pretrpela je značajna oštećenja. Poslednji put pod naletom olujnog vetra, 19. jula ove godine, kada joj je oštećen krov, što je zahtevalo hitnu sanaciju.
Foto Opština Šid Kuća je izgrađena 1867. godine
– Ministarstvo kulture odgovorilo je na naš apel i za Spomen-kuću Save Šumanovića izdvojilo 10 miliona dinara namenjenih za rekonstrukciju krovne konstrukcije i krovnog pokrivača, kao i za neophodne zidarske, stolarske i fasaderske radove, dok će lokalna samouprava učestvovati sa još pet miliona dinara – kaže za “Novosti” Zoran Semenović, predsednik opštine Šid.
On dodaje i da će Spomen-kuća Save Šumanovića dobiti izgled kakav zaslužuje i kakav priliči jednom ovako važnom spomeniku kulture.
SAHRANjEN U MASOVNOJ GROBNICI
NA Veliku Gospojinu, 28. avgusta, 1942. godine, oko šest časova ujutru, Savu Šumanovića su sa još 150 Srba iz Šida, odvele ustaše u Sremsku Mitrovicu (koja je bila pod ustaškom vlašću i deo zločinačke NDH) gde su ga posle višednevnog mučenja ubili, verovatno 30. avgusta. Sahranjen je u masovnoj grobnici na Spomen-groblju u Sremskoj Mitrovici. Nema ni grob ni spomenik.
Porodica Šumanović se iz Vinkovaca doselila u ovu kuću, kada je Savin otac Milutin Šumanović otišao u penziju. Tada je Sava imao samo četiri godine. Gimnaziju je pohađao u Zemunu, gde je pohađao i časove slikanja kod Isidora Janga, koji ga je upoznao sa slikarstvom Pola Sezana i Vinsenta van Goga. Usprotivio se očevoj želji da postane advokat i 1914. u Zagrebu je upisao Višu školu za umetnost, koju je završio 1918, sa najboljim ocenama. Tada je i počeo da javno izlaže svoja dela. U jesen 1920, otišao je u Pariz i iznajmio atelje na Monparnasu. Učitelj mu je bio Andre, a u Gradu svetlosti Sava se družio sa Rastkom Petrovićem, Amadeom Modiljanijem, Maksom Žakobom…
Foto Vikimedija Sava Šumanović
Posle Šumanovićevog povratka iz Pariza, 1930, kuća je prilagođena potrebama umetnika, a u njoj je boravio i stvarao narednih 12 godina, sve do 28. avgusta 1942. godine, kada su ga ustaše odvele na stratište.
Sav nameštaj i predmeti izloženi u kući pripadali su porodici. U vreme nacionalizacije posle Drugog svetskog rata, Savina majka Persida Šumanović uspela je da zadrži kuću i da u potpunosti sačuva sinovljev atelje u kom je nastalo više od 600 slika. Ona je kuću poklonila Šidu i u toj kući je preminula 1968. godine.
Šiđani sa ponosom pričaju o svom znamenitom sugrađaninu, koji se smatra jednim od najznačajnijih slikara srpske umetnosti dvadesetog veka. Njegov opus obuhvata 800 slika i 400 crteža i skica. Sava Šumanović uvršten je među 100 najznamenitijih Srba.
Foto V. Danilov Atelje Save Šumanovića u njegovoj kući u Šidu
Iz generacije u generaciju su žitelji Šida prenosili svojim potomcima priču kako je Tito posetio Persidu Šumanović 1965. godine, kada joj je odao priznanje što je uspela da sačuva toliko mnogo Savinih slika. Persida mu je tada poklonila ulje na platnu “Most na Šidini”.
Istovremeno, meštani ovog sremskog mesta, i dan-danas sa prezirom i užasnuti govore o golgotama kroz koje je Sava prolazio i doživeo od ustaša, uključujući i zverski način na koji su ga ubili. Kako kažu, 1941. godine ustaše su mu zabranile da se potpisuje na slikama ćirilicom, pa je poslednjih godina pred stradanje, umesto svog potpisa, stavljao samo godinu nastanka dela.
Powered by WPeMatico
