Agresivna politika radikalnog albanskog pokreta „Samoopredeljenje” odavno je prevazišla granice Balkana. Na to ukazuje poslednji incident, koji se preksinoć dogodio u Berlinu, gde su dvojica Albanaca napala srpskog diplomatu na aerodromu kad su čuli da govori na srpskom jeziku. Ovom događaju prethodio je i napad na ambasadorku Srbije u Španiji Irenu Šarac, koju je prošle sedmice u centru Madrida napao mlađi muškarac i naneo joj povrede u predelu leđa. Prema svedočenju prisutnih, preneo je RTS, sumnja se da je napadač albanskog porekla. Ambasadorki je prišao s leđa dok je telefonom razgovarala na srpskom jeziku, upitao je da li je iz Srbije i potom fizički nasrnuo na nju.
Ova dva napada, kao što se primećuje, odigrala su se na gotovo identičan način. Predsednik Matice Albanaca Srbije Demo Beriša navodi za „Politiku” da je reč o nastavku politike Albina Kurtija, dodajući da ga očekuju parlamentarni izbori 9. februara sledeće godine, kao i da je njegovo uporište u dijaspori. Kurti, kako ističe, nastoji da otvori dva fronta prema Srbima: jedan je na severu Kosova i Metohije, a drugi je u dijaspori. „U emigraciji ima ogromnu podršku. U Evropi, SAD i delimično u Turskoj. Postoji deo albanske dijaspore koji se nastanio u Turskoj”, navodi Beriša. Kurtijevo „Samoopredeljenje”, podsetimo, ima ogranke, odnosno predstavništva, širom Evrope i sveta. Tako se kancelarije ovog pokreta nalaze u Švedskoj, Danskoj, Francuskoj, Finskoj, Italiji, Austriji, Švajcarskoj, Norveškoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Belgiji, Holandiji, Luksemburgu, SAD i Australiji.
Govoreći o tome da li Kurti instrumentalizuje albansku dijasporu da vrši napade na Srbe, Beriša navodi da je reč o isplaniranim aktivnostima i naglašava da je paralelno s ovim procesom Kurti usmerio oštricu prema severu KiM. Ističe da je sever KiM Kurtiju potreban da bi tu pridobio biračko telo, jer je njemu poljuljan autoritet i ugled partije, zato što su ljudi umorni, zapravo, nakon odlaska velikog broja Albanaca u inostranstvo. „A slično kao što radi na severu KiM – tamo otvara nove policijske stanice, vojno-policijske baze – tako isto i dijasporu usmerava ka incidentima koji se ogledaju u napadu na diplomatska predstavništva, predstavnike Republike Srbije, pripadnike srpskog naroda, bilo gde da se nađu. Kurti ima dobre savetnike, kao što je Dejona Mihalji, koja je po svemu sudeći pripadnica tajne službe Albanije i koja je poreklom Grkinja, a ujedno je i Kurtijeva savetnica. Ona to dobro vodi i kontroliše”, ističe Beriša i dodaje da Mihalji spušta i podiže tenzije.
A pre manje od mesec dana putem elektronske pošte upućene su pretnje srpskim ambasadama i konzulatima u Nemačkoj i Austriji, aerodromu u Beogradu i Beogradskom centru za bezbednosnu politiku. Iza ovih pretećih mejlova, kako je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, stoji Albanac Denis Krasnići iz Švajcarske, koji je poreklom sa KiM. Preteće poruke stigle su i na adresu srpske ambasade u Bernu. Ni u prethodnom periodu nisu izostajali napadi na Srbe s potpisom albanske dijaspore, ali ni pokušaj provokacije najviših predstavnika srpske države.
Baš početkom prošle godine na hotel u Davosu, gde je održan Svetski ekonomski forum, a nalazi se preko puta hotela u kojem je odseo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, okačene su zastave „velike Albanije” i tzv. Kosova. Podsećamo i na slučaj koji se desio u Briselu, kad su dvojica albanskih mladića oterala srpsku decu s trga. Prišli su im i mahali albanskom zastavom, a jedan od njih im je pokazao simbol dvoglavog orla uz, kako se čulo na snimcima, povike na albanskom jeziku.
Ovakve aktivnosti albanske dijaspore s KiM nisu nove. Nekadašnji ambasador Srbije u Švajcarskoj Branko Branković ispričao je za naš list kako su Albanci u Ženevi preskakali ogradu i upadali u dvorište naše misije pri UN. Ovo se desilo 1992. godine, naglašava Branković, kada se raspadala Jugoslavija.
„U Švajcarskoj su već 1980/81. počele demonstracije Albanaca, kao što su bile i na KiM. Uglavnom su demonstrirali ispred Palate Ujedinjenih nacija. Međutim, jedan od klasičnih primera kako oni nastupaju bio je kad je Jugoslavija počela da se raspada, i 1992. godine, kada sam bio ambasador u našoj misiji pri UN u Ženevi. Odjednom su ispred zgrade Misije, a ona se nalazi u velikom dvorištu, počeli da se okupljaju neki ljudi za koje smo odmah videli da su Albanci i preko megafona su pokušavali da traže da uđu unutra i razgovaraju sa mnom, kao s ambasadorom. Ja sam to odbio, nije mi palo na pamet, a pozvao sam policiju i dok je to išlo od našeg razgovora do policije, počeli su da preskaču ogradu i upadaju u naše dvorište. Nisu se usudili da idu dalje od kapije, a u međuvremenu došla je i policija. Policajac je došao u Misiju da kaže da oni samo hoće da razgovaraju. Ja sam rekao policajcu ’ili ćete ovog trenutka da ih izbacite iz dvorišta ili ćemo mi to da uradimo sami’. I pokazali smo im sredstva za to, zna se koja”, priseća se Branković dodajući da je policajac bio zgranut kad je video da su bili naoružani.
Mi smo bili spremni, ističe nekadašnji ambasador Srbije u Švajcarskoj, da se branimo da su krenuli na nas. „Naravno, moramo da se branimo, jer je taj deo i Misija, to je eksteritorijalnost, to je Srbija. Bilo nas je četvorica, još trojica i ja. A on, kad je video, samo što nije pao u nesvest, jer to u Švajcarskoj nije jednostavno, mi imamo pravo eksteritorijalnosti na našoj teritoriji, kao što je misija u Ženevi. To je deo Srbije i zahtevao sam da ih odmah izbace napolje. Oni su ih najurili iz dvorišta i posle izvesnog vremena su se razišli”, podseća Branko Branković.
Beriša: Do izbora će podizati lestvicu za incidente
Demo Beriša ističe da je Kurtijev cilj da „očisti” KiM, kako bi mogao da vlada onako kako je zacrtao, odnosno kako stoji u programu „Samoopredeljenja”. „Pravi i jedini njegov cilj jeste da na kraju zaokruži nezavisnost Kosova”, ističe Beriša. Navodi da Kurti ima potrebu da svakodnevno organizuje neki incident u odnosu između Srba i Albanaca, odnosno između Beograda i Prištine. „Do izbora će se samo lestvica podizati”, navodi naš sagovornik, „i možemo pretpostaviti da će on pokušati i nešto žešće, u smislu incidenta koji bi se desio na prostoru tzv. preševske doline”, zaključuje Beriša.
Albance predvodio gradonačelnik Ženeve
Nekadašnji ambasador u Ženevi Branko Branković podseća da je 1992, dan nakon što su albanski demonstranti pokušali da upadnu u dvorište srpske misije pri UN, u novinama objavljeno šta se desilo. Navodi da se ispostavilo da je albanske izgrednike predvodio gradonačelnik Ženeve i da je on preskakao ogradu da bi s njima ušao unutra. „Nakon što je to objavljeno u medijima, gradonačelnik Ženeve bio je smenjen. To je eklatantan primer šta smo tada doživljavali od Albanaca u Švajcarskoj. Pored toga što ih ima mnogo u SAD, u Evropi su koncentrisani u Švajcarskoj, u malom mestu Bil, pored Berna, nalazi im se centrala, a u Briselu je koncentrisan drugi deo Albanaca sa KiM koji sve što treba po Evropi organizovano rade protiv nas”, ukazuje iskusni diplomata.
„Demos”: dijaspora treba da se naoruža i počne rat do oslobođenja
I druge albanske partije sa Kosova i Metohije imaju „svoju” dijasporu, ali po svemu sudeći, „Samoopredeljenje” vodi pravu bitku za biračko telo u inostranstvu. Razlog za to leži i u činjenici da sve više Albanaca odlazi s KiM i da se u samoj dijaspori menja sastav ljudi, pa se stranke bore za njihove glasove. Bez obzira na to što dolazi do sukoba između različitih struja, kako u emigraciji, tako i na KiM, kad je reč o odnosu prema Srbima, a naročito severu pokrajine, ujedinjeni su u neprijateljskom stavu. Svojevremeno su pojedini mediji na albanskom jeziku uputili i optužbe na adresu Kurtijeve dijaspore, ujedno pozivajući njene pripadnike da se dokažu u gerilskim borbama protiv Srba na severu KiM, jer kako se navodi, imaju komplekse zbog toga što nisu učestvovali u ratnim dešavanjima.
Birači iz dijaspore, navodi se, kako bi izbegli neprijatnost da ih pitaju gde su bili u ratu, trebalo bi da od toga naprave gerilski rat na severu. „Dijaspora Albina Kurtija ima dobre šanse da izleči svoje komplekse i on je bio hrabar pred decom koja su mu s vremena na vreme prilazila s pitanjem „gde si ti bio, oče, kad su ratovali na Kosovu?”, navodi se u tekstu koji je objavljen na sajtu „Demos” i poručuje se da zaustave auto negde kod Leposavića i Zubinog Potoka, da prepuste svojim suprugama da upravljaju vozilom, da se oni naoružaju puškama i počnu gerilski rat do oslobođenja severa, dok ponovo ne padnu „NATO i srpske bombe”.
