Prištinska policija i dalje blokira institucije Srbije na severu Kosova i Metohije. Od 30. avgusta, zaposleni ne mogu na radna mesta, a građani do neophodnih dokumenata. Nije vreme za dijalog, već za akciju Evropske unije i NATO-a na terenu da se zaustavi Priština na severu Kosova i Metohije, ističu poznavaoci prilika.
Dvadeset treći dan institucije Srbije na severu Kosmeta pod blokadom su tzv. kosovske policije. Iako iz međunarodne zajednice stižu opomene, na terenu promene nema, a dijalog u Briselu stoji u mestu. U takvoj atmosferi, ukazuju poznavaoci prilika, potrebni su konkretni koraci, navodi RTS.
Direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević kaže da nije vreme za dijalog, već za akciju Evropske unije i NATO-a na terenu, da se zaustavi to što se događa na severu Kosova i Metohije.
“U suprotnom posledice bi bile, kao što je južni deo od Ibra praktično očišćen od Srba, tako bi i severni deo bio očišćen od srpskog stanovništva”, rekao je Zečević.
O zaštiti prava preostalog srpskog stanovništva na Kosmetu tokom nedelje razgovarali su predsednik Srbije i državni sekretar Svete Stolice, koji se smatra drugim čovekom Vatikana. Taj susret upućeni tumače kao važan.
“Sveta stolica ne priznaje Kosovo i mislim da je senzitivna po pitanju kulturne baštine i da do sada su do nje stizali glasovi koje je ona i podržavala, a to je da je manastir Dečani i dalje ugrožen i da se trajno mora rešiti status između Srpske pravoslavne crkve i vlasti u Prištini, da to ne može biti stvar proizvoljnosti i tu je Sveta stolica pokazivala određenu solidarnost”, rekao je Stefan Surlić, docent Fakulteta političkih nauka.
Bivši ambasador u Vatikanu Darko Tanasković ističe da je Vatikan i ranije izražavao spremnost da, na načine i mehanizmima koji mu stoje na raspolaganju, konkretno doprinese zaštiti i obnavaljanju srpske srednjovekovne duhovne i kulturne baštine na KiM, prenosi RTS.
“Ta spremnost je, sticajem raznih činilaca, do sada dala srazmerno male rezultate. Nema sumnje da Sveta Stolica, ako istinski pokrene potencijale svojih uticaja, može efektivno doprineti zaštiti srpskih svetinja”, kaže Tanasković.
Od zvaničnika Vatikana čuo se i stav – da se sva pitanja mogu i moraju rešavati isključivo dijalogom. Do njegovog oživljavanja, Beograd se priprema za primenu liste mera za zaštitu Srba na Kosmetu. Podršku tom planu, između ostalih, dala je i Moskva. Te tonove upućeni čuju kao dobre, ali postavljaju pitanje njihovih realnih efekata.
“Ako zaista Evropa bude čvrsta, u smislu da im kaže više nećete dobijati novac, nećete biti članovi tih međunarodnih sporazuma, odnosno sporazuma koji su zaključeni sa Evropskom unijom, onda će oni morati da počnu da razmišljaju”, kaže Slobodan Zečević.
Smatra da je Priština na neki način zrela za određenu vrstu sankcija, ali ozbiljnih sankcija, koje bi ih naterale da sprovedu ono što je dogovoreno od 2013. do danas.
Sjedinjene Države biće centar zbivanja naredne nedelje jer počinje jesenje zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Situacija na Kosovu i Metohiji biće tema sastanaka srpske delegacije, koju predvodi predsednik Aleksandar Vučić. Iz Predsedništva je najavljeno da će imati susrete sa više od 40 svetskih lidera.
