Eksploataciju litijuma i bora treba trajno zabraniti, bez litijuma ništa neće stati, zabrana neće državu koštati ništa, a ljudi u Nedeljicama će živeti u zdravim uslovima, rekla je juče Danijela Nestorović (EU), obrazlažući Predlog izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, koji je podnelo 86 opozicionih poslanika u Skupštini Srbije. Poslanici vladajuće koalicije tvrde da zakon nije u skladu s našim pravnim sistemom, da je „ekonomski štetan, a država bi iz budžeta morala da plati ogromnu sumu novca ’Rio Tintu’, koji bi je tužio”.
Nestorovićeva je skoro dva i po sata obrazlagala predlog, čitajući, između ostalog, delove iz knjige „Projekat ’Jadar’”, gde se navodi da „’Rio Tinto’ ne bi došao u Srbiju da im nisu otvorena vrata da se ponašaju kao gospodari prirodnih resursa”. Govorila je i o radu ove firme kroz istoriju, dodavši „sarađivali su sa fašistima”. Podsetila je na izjave bivše premijerke Ane Brnabić da je projekat „Jadar” stopiran, pročitala obrazloženje sudija Ustavnog suda da njihovo poništavanje jednog pravnog akta ne znači oživljavanje starog, dakle ne znači oživljavanje projekta „Jadar”, a čitala je i biografije pojedinih stručnjaka koji su protiv projekta. Dok je ona čitala, Aleksandar Jovanović Ćuta (EU) sedeo je pored nje sa transparentom – „Nećete kopati”, a na dobacivanje naprednjaka, kazao: „Mir, mir, životinje.”
Nestorovićeva se pozvala i na skup u SANU i reči akademika Vladimira Stevanovića da se prirodni izvori u Srbiji posmatraju kao izvori profita, a ne posebne brige i da je Srbija po odnosu prema prirodnoj sredini na začelju u Evropi. Kazala je da se strane rudarske kompanije u Srbiji ponašaju kao države u državi i da će se posledice njihovog rada u našoj zemlji videti stotinama godinama nakon završetka eksploatacije, a da će za njihovo saniranje biti potrebno mnogo novca.
Kazala je: „Otkud tolika navala na rudna bogatstva u Srbiji, pa zato što se u našoj zemlji ne vodi računa o zaštiti životne sredine. Čuli smo da se plaćanje penala na arbitraži navodi kao argument podrške iskopavanju litijuma, ali do danas se ne zna koliko je i u šta tačno ’Rio Tinto’ uložio za sve prethodne godine. Što se tiče ekonomskih efekata jedina raspoloživa procena nalazi se na sajtu ’Rio Tinta Srbija’ i poziva se na studiju koju su naručili i platili malo poznatoj londonskoj konsalting kompaniji. Pominje se milijarda evra godišnjih prihoda celokupnog projekta. Posle odbijanja troškova dobavljača od prihoda, studija predstavlja podelu preostalih 695 miliona evra vredne godišnje bruto dodate vrednosti. Od te sume ’Rio Tinto’ predviđa da inkasira 450 miliona i da za svoj uloženi kapital uzme dve trećine operativne dobiti projekta. Ekonomski efekti za Srbiju bili bi minimalni, jedini dobitnik bio bi ’Rio Tinto’. Eksploatacija jadarita bi negativno uticala na vodu i zemljište, ostavila bi pustoš, a prostor na kome je projekat planiran, a nalazi se samo 15 km od Loznice, bio bi degradiran. Novac nije sve, tek kada poslednja riba i poslednja biljka budu ubijene, shvatićete da se novac ne može jesti.”
Predsednica Odbora za ustavna i zakonodavna pitanja Milica Nikolić (SNS) kazala je: „Ovaj sramni predlog nije u skladu ni sa Ustavom, ni sa zakonima naše zemlje, a ni sa zdravim razumom. Ovi diletanti su svojim predlogom hteli da osakate Srbiju, brutalna je laž da za njegovo sprovođenje nisu potrebna budžetska sredstva. Sve kompanije koje su prethodnih godina nešto ulagale, sticale neke dozvole i imovinu, posle usvajanja ove zabrane tužile bi Srbiju za naknadu štete, jer su to pravo stekle zakonom. Koliko su neodgovorni i koliko ništa ne znaju svedoči to što u ovom predlogu govore o preradi litijuma, a to je urađeno Zakonom o planiranju i izgradnjom. Da smo se držali forme, to se ovde danas ne bi našlo, ali smo na Odboru za ustavno pravo uzeli najšire moguće tumačenje i glasali smo za to samo zato da bismo danas mogli o ovome da raspravljamo. Za nas je ovo prilika da pokažemo građanima koliko ste neodgovorni, kolike ste neznalice i lažovi.”
Predstavnica Odbora za privredu Snežana Paunović (SPS), kazala je da članovi odbora nisu imali priliku da čuju obrazloženje koje je Nestorovićeva juče iznela, a „nismo mogli ni da je pitamo, jer je otišla pre kraja”. Kazala je: „Zakon nema utemeljenje u Ustavu da bismo razgovarali o tome da je neko ustavno pravo građana ugroženo, moramo imati papir koji decidno potvrđuje da je to tako. Ovde govorimo o pravu na život u zdravoj sredini, ekološku sigurnost i tako dalje. Odbor za privredu nije imao nikakvu ekspertizu tog tipa, nikakvu studiju koju je, na primer izradio ’Rio Tinto’, pa je ona pogrešna, dakle razgovarali smo o zakonu koji je, to sada čujem, posledica stava jednog broja ljudi koji su verujem stručni, ali to je jedan jako mali procenat koji je nametnuo svoj stav o kome smo slušali bezmalo tri sata. Za resorni odbor je ovaj zakon neprihvatljiv i glasali smo protiv njega, molim sve poslanike da se u danu za glasanje izjasnimo protiv. Ne stoji ni tvrdnja da za sprovođenje zakona nisu potrebna budžetska sredstva. Ukoliko bismo ukinuli zakonsko pravo koje smo nekome dali 2006, pa 2011. overili tu odluku, onda bi to značilo da ’Rio Tinto’ ima pravo da tuži Srbiju.”
Resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović odgovarala je skoro sat i po na izlaganje Nestorovićeve, rekavši i da bi zabrana iskopavanja litijuma, značila da tržište Srbije nije otvoreno ni slobodno i da ne postoji sloboda preduzetništva, kao ni tržišne privrede. Predložila je skupštini da predlog ne prihvati: „Pre svega, svaka odgovorna država nastoji da obezbedi zaštitu ležišta kritičnih-strateških mineralnih sirovina. Rude bora i litijuma to svakako jesu. One su neophodne za zelenu energetsku tranziciju, borbu protiv klimatskih promena, razvoj savremenih tehnologija, mobilne telefone, računara, veštačku inteligenciju… Potražnja za njima raste svakoga dana, one će biti od vitalnog značaja za društvo i rudarsku industriju u narednih 30 godina, samim tim i od vitalnog značaja za razvoj privrede Srbije.”
Prema rečima ministarke, Srbija bi sigurno bila obavezna da nadoknadi svu štetu koja je za investitore nastala zbog bilo kog kršenja prava. Odgovarajući na reči Nestorovićeve da ’Rio Tinto’ ne bi došao u Srbiju da im nisu bila širom otvorena vrata, rekla je: „Da li vi optužujete vaše partnere iz opozicije koji su potpisali ovaj predlog zakona, zapravo 86 njih? Rio Sava je došla kao predstavnik ’Rio Tinta’ 2001. U vreme vlade Zorana Đinđića prvu dozvolu za izvođenje geoloških istraživanja u Loznici dobila je 2004, premijer je bio Vojislav Koštunica iz DSS-a. Drugu dobija 2005, kada je predsednik Srbije Boris Tadić, direktor Narodne kancelarije predsednika Srbije Dragan Đilas, a premijer Vojislav Koštunica… Peta dozvola je izdata 2008, sedma 2009, za vreme vlade Mirka Cvetkovića, osma 2011, a deveta 2012.”
Ministarka je detaljno navodila koliko su novca uzeli ljudi koji su prodali zemlju „Rio Tintu”, a sada predvode proteste, a govorila je i o nekim stručnjacima koji su učestvovali u davanju dozvola, a sada su protiv. Kazala je i da se litijum neće iskopavati, bez garancija za životnu sredinu. Nestorovićeva je ministarkino izlaganje nazvala „seminarskim radom u korist ’Rio Tinta’”, usledile su replike i cela rasprava je tako protekla.
Nedostatak kvoruma bio je razlog što je sednica počela sat vremena kasnije, mada je u 10 sati u sali bilo mnogo više od 126 poslanika, koliko je potrebno za kvorum. Međutim, prilikom utvrđivanja kvoruma samo je opozicija ubacila kartice, njih 67, pa je predsednica parlamenta Ana Brnabić dala pauzu od sat vremena. Posle pauze, više od 220 poslanika se identifikovalo, pa je sednica počela.
Ovu igru s kvorumom šef poslaničke grupe SNS-a Milenko Jovanov ovako je objasnio novinarima: „Da je u sali bilo bar 86 poslanika koji su predložili izmene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, poslanici SNS-a bi uzeli učešće u utvrđivanju kvoruma, ali pošto ih nije bilo, želeli smo da pokažemo koliko im je stvarno stalo do zakona i da se rasprava održi.”
Šef poslaničke grupe Mi – glas iz naroda Branko Pavlović rekao je da je svih šest poslanika njegove grupe bilo u sali, dodao je da su opozicionari koji nisu prisustvovali početku krivi što nije bilo kvoruma i optužio ih da sarađuju sa vlašću – „ovo je dokaz neozbiljnosti opozicionih grupacija”.
