Prema najnovijem istraživanju Ipsos stratedžik marketinga predsednik Srbije Aleksandar Vučić ima najveće poverenje građana čak deset puta veće od prvog sledećeg na listi dok 46 odsto ispitanika smatra da Srbija ide u dobrom pravcu.
U godini koja se završava građani su slično reagovali na teške događaje kao i u 2023. godini i istraživanja pokazuju da se brojna dešavanja nisu preterano odrazila na rejtinge političkih stranaka u Srbiji. Kao najveći problem u društvu građani vide korupciju i proteste.
Direktor agencije Ipsos stratedžik marketing Predrag Kurčubić kaže da je Aleksandar Vučić je i dalje jedini političar u Srbiji koji ima više pozitivnih nego negativnih ocena.
– Još jedan indikator poverenja koji merimo je i spontano navođenje jednog političara kome se najviše veruje. Na tom indikatoru Vučić ima deset puta bolju ocenu od prvog sledećeg političara. Zanimljivo je i da je broj građana koji spontano navodi da njemu najviše veruje približno isti procentu građana u populaciji koji bi u ovom trenutku glasali za SNS. Važno je istaći i da jedna trećina građana Srbije ne veruje nikome – rekao je Kurčubić za Kurir televiziju.
Kurčubić kaže da događaji tokom u prethodnom periodu nisu uticali značajno na rejtinge stranaka, već su imali kratak efekat na indikatore opšteg raspoloženja, ali i na homogenizaciju političkih blokova, kao i na intenzitet emocija glasača.
– Ovaj period izgleda kao period pred izbore. U ovom trenutku je politički opredeljeno 75 odsto punoletnih građana Srbije, a izlaznost ne bi išla ispod 3.400.000 građana. Teško je utvrditi kako bi se stranke organizovale u predizborne koalicije, pa smo pratili rejtinge pojedinačnih stranaka. Svakako ovim istraživanjem ne možemo predvideti efekte same kampanje koje bi stranke sprovele i ove rezultate posmatramo kao odraz aktuelnog trenutka. Prema decembarskim podacima, lista SNS koju bi vodio Aleksandar Vučić ima 48 odsto podrške među opredeljenim biračima. Na drugom mestu je SPS Ivice Dačića, a na trećem mestu je SSP Dragana Đilasa. Za njom slede Pokret kreni promeni i lista dr Nestorovića. Osim njih, trenutno iznad cenzusa su Nova DSS i DS, a blizu prelaska cenzusa bi bila i stranka NPS Miroslava Aleksića. Za birače SNS je karakteristična visoka lojalnost za listu koja je njihov prvi izbor, dok to nije slučaj sa većinom opozicionih stranaka, pa je u tom opozicionom delu moguće prelivanje glasača iz jedne stranke u drugu. Drugim rečima, ti opozicioni birači bi birali neku od opozicionih stranaka, ali vrlo lako može doći do promene njihovog trenutnog izbora unutar istog bloka. U ovom trenutku registrujemo oko 325.000 neopredeljenih birača. Na osnovu dosadašnjih istraživanja, tokom izborne kampanje polovina neopredeljenih se teško odluči za neku od političkih opcija i na kraju uopšte ne izađe na izbore – zaključuje Kurčubić.