Sve ve­ći uti­caj že­na u po­li­ti­ci

Uče­šće že­na u po­li­tič­kom ži­vo­tu pi­ta­nje je ko­jim se ba­vi ne­ko­li­ko po­sled­njih sa­zi­va vla­de, i ne sa­mo da se nji­me ba­vi i is­pu­nja­va one za­kon­ske okvi­re i nor­me, već istin­ski na­sto­ji da u pro­ce­su do­no­še­nja po­li­tič­kih od­lu­ka bu­de još vi­še že­na i da se nji­hov glas još ja­če ču­je. Ovu oce­nu za „Po­li­ti­ku” is­ti­če mi­ni­star­ka bez port­fe­lja za­du­že­na za oblast rod­ne rav­no­prav­no­sti, spre­ča­va­nja na­si­lja nad že­na­ma i eko­nom­skog i po­li­tič­kog osna­ži­va­nja že­na Ta­tja­na Ma­cu­ra. Ka­že ka­ko je – ako ima­mo u vi­du da je u pret­hod­na tri sa­zi­va na če­lu vla­de bi­la že­na, da je da­nas na če­lu naj­vi­še za­ko­no­dav­ne in­sti­tu­ci­je že­na, da ima­mo gu­ver­ner­ku Na­rod­ne ban­ke, predsednicu Ustav­nog su­da, pr­vi put i pred­sed­ni­cu Po­kra­jin­ske vla­de, ali da i je­di­ni u re­gi­o­nu i ši­re ima­mo mi­ni­star­ku ko­ja se di­rekt­no ba­vi pi­ta­nji­ma rod­ne rav­no­prav­no­sti – vi­še ne­go ja­sno ka­kvo je opre­de­lje­nje do­no­si­la­ca od­lu­ka u na­šoj ze­mlji.

Upra­vo pi­ta­nje ulo­ge i uti­ca­ja že­na u pro­ce­su do­no­še­nja od­lu­ka u po­li­ti­ci pred­sta­vlja je­dan od ključ­nih aspe­ka­ta sa­vre­me­nih de­mo­kra­ti­ja. To­kom po­sled­njih de­ce­ni­ja u Sr­bi­ji je znat­no po­ve­ća­no pri­su­stvo že­na u po­li­tič­kim in­sti­tu­ci­ja­ma, za­hva­lju­ju­ći, pre sve­ga, za­kon­skim kvo­ta­ma i na­po­ri­ma za una­pre­đe­nje rod­ne rav­no­prav­no­sti. U Vla­di Sr­bi­je ko­ja je ima­la man­dat od 2008. do 2012. go­di­ne, pri­me­ra ra­di, bi­lo je pet že­na, dok u vla­di iza­bra­noj ove go­di­ne, ko­ju pred­vo­di pre­mi­jer Mi­loš Vu­če­vić, že­ne za­u­zi­ma­ju 10 mi­ni­star­skih po­zi­ci­ja. Vo­de re­so­re kao što su prav­da, pro­sve­ta, evrop­ske in­te­gra­ci­je… Pred­sta­vlja­ju oko tre­ći­ne ukup­nog bro­ja mi­ni­sta­ra u vla­di. U tre­nut­nom sa­zi­vu Na­rod­ne skup­šti­ne Re­pu­bli­ke Sr­bi­je je 91 po­sla­ni­ca, što je vi­še od 37 od­sto u od­no­su na uku­pan broj po­sla­ni­ka. Te či­nje­ni­ce uka­zu­ju da broj že­na u par­la­men­tu ra­ste, ali da i da­lje po­sto­ji po­tre­ba za do­dat­nim ra­dom na nji­ho­vom uklju­či­va­nju u naj­vi­še po­li­tič­ke i iz­vr­šne funk­ci­je dr­ža­ve.

Kad je reč o me­sti­ma od­lu­či­va­nja u lo­kal­nim sa­mo­u­pra­va­ma si­tu­a­ci­ja je mno­go ne­po­volj­ni­ja, a po­sto­je ra­zni iza­zo­vi i pre­pre­ke ko­je tre­ba pre­va­zi­ći da bi mo­glo da se go­vo­ri o rav­no­prav­nom po­li­tič­kom de­lo­va­nju že­na. Iako nji­hov uti­caj u pro­ce­si­ma od­lu­či­va­nja u po­li­ti­ci be­le­ži uz­la­znu li­ni­ju, još ni­je ni bli­zu pro­por­ci­o­na­lan nji­ho­vom bro­ju u dru­štvu. Ne­ka­da­šnja bri­tan­ska pre­mi­jer­ka Mar­ga­ret Ta­čer, po­zna­ta i kao Če­lič­na Le­di, iz­ja­vi­la je da „u po­li­ti­ci, ako ho­ćeš da se ne­što ka­že, pi­taj mu­škar­ca, a ako ho­ćeš da se ne­što ura­di, pi­taj že­nu”. Mo­žda baš na ovu iz­ja­vu mu­škar­ci tre­ba da obra­te ve­ću pa­žnju i pri­hva­te da su že­ne nji­ho­vi rav­no­prav­ni part­ne­ri u po­li­tič­kom pro­ce­su. Ta­ko­đe, i sa­me že­ne tre­ba da po­ka­žu sna­gu i vo­lju i vi­še se uklju­ču­ju u te pro­ce­se.

Go­vo­re­ći o to­me ko­li­ki je u Sr­bi­ji uti­caj že­na u pro­ce­si­ma od­lu­či­va­nja, da li one mo­gu istin­ski da do­no­se bit­ne od­lu­ke u tom pro­ce­su, mi­ni­star­ka Ma­cu­ra uka­zu­je da je po­sled­njih go­di­na na­ša ze­mlja usme­re­na ka to­me da do­dat­no osna­ži že­ne da uče­stvu­ju u po­li­tič­kim pro­ce­si­ma is­ti­ču­ći da se to vi­di i u par­la­men­tu i u sa­zi­vu vla­de. Go­to­vo 40 od­sto ti­ma ko­ji pred­vo­di Mi­loš Vu­če­vić či­ne že­ne, u Na­rod­noj skup­šti­ni da­nas se­di 91 po­sla­ni­ca, dok je u lo­kal­nim par­la­men­ti­ma si­tu­a­ci­ja ne­što ne­po­volj­ni­ja, jer že­ne na lo­ka­lu če­šće od­u­sta­ju od uče­šća u po­li­tič­kom ži­vo­tu, ka­že Ma­cu­ra.

„Sva­ka­ko je ja­sno da neo­p­hod­ni mi­ni­mum od 40 od­sto že­na na iz­bor­nim li­sta­ma is­pu­nja­va­ju svi ak­te­ri, ali ni­je cilj da po­sto­ji pu­ko is­pu­nja­va­nje kvo­ta, već da že­ne i na­kon kan­di­do­va­nja osta­nu u po­li­tič­kom ži­vo­tu i u nje­mu ak­tiv­no uče­stvu­ju”, na­gla­ša­va na­ša sagovornica. Za­stu­plje­nost že­na i na lo­kal­nom i na re­pu­blič­kom ni­vou da­nas je sva­ka­ko mno­go bo­lja ne­go ra­ni­je, a Ma­cu­ra ka­že da su se bro­je­vi u po­sled­njih de­ce­ni­ju, dve na ovom po­lju znat­no pro­me­ni­li na­bo­lje. Od jed­no­ci­fre­nih pro­ce­na­ta sti­gli smo do ve­ćih dvo­ci­fre­nih. Pre­ma do­stup­nim po­da­ci­ma, vi­še od 35 od­sto že­na su od­bor­ni­ce u skup­šti­na­ma op­šti­na, ali je sa­mo njih 14 od­sto na ru­ko­vo­de­ćim po­zi­ci­ja­ma u lo­kal­nim sa­mo­u­pra­va­ma. „Ohra­bri­va­nje i osna­ži­va­nje že­na u ma­njim sre­di­na­ma da uzmu uče­šće u kre­i­ra­nju lo­kal­nih po­li­ti­ka i do­no­še­nju od­lu­ka je­ste je­dan od ci­lje­va ka­bi­ne­ta ko­ji vo­dim, ali i ce­le Vla­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je”, ka­že Ma­cu­ra.

Pod­se­ća da je Sr­bi­ja po­ste­pe­no uskla­đi­va­la svo­je pro­pi­se s pro­pi­si­ma EU. Da­nas smo, ka­ko oce­nju­je, na vi­so­kom ni­vou usa­gla­še­no­sti kad se i ako se po­re­di­mo s naj­ra­zvi­je­ni­jim dr­ža­va­ma Evro­pe. „U po­sled­nje dve de­ce­ni­je kon­stant­no be­le­ži­mo rast, ali to sva­ka­ko ne zna­či da će­mo se za­do­vo­lji­ti. S lju­di­ma iz mog ka­bi­ne­ta raz­go­va­ram sa že­na­ma ši­rom na­še ze­mlje i na raz­li­či­te na­či­ne ih ohra­bru­jem i pod­sti­čem da ak­tiv­ni­je uče­stvu­ju u po­li­tič­kom ži­vo­tu i da ne od­u­sta­ju”, po­ru­ču­je Ma­cu­ra. Sa ža­lje­njem kon­sta­tu­je da je i dalje ve­li­ki broj že­na ko­je se, na­kon što se kan­di­du­ju i do­bi­ju man­dat da pred­sta­vlja­ju gra­đan­ke i gra­đa­ne, po­vu­ku s funk­ci­je i pre­pu­ste je dru­gom, naj­če­šće mu­škom kan­di­da­tu.

Na pi­ta­nje ko­je pro­ble­me i pre­pre­ke tre­ba ot­klo­ni­ti da bi se po­ve­ća­la moć že­na u po­li­ti­ci u Sr­bi­ji, od­go­va­ra da je „Sr­bi­ja, kao što je po­zna­to, ne­što kon­zer­va­tiv­ni­je dru­štvo i sa­mim tim že­ne na­i­la­ze na broj­ne iza­zo­ve u ostva­ri­va­nju svo­jih am­bi­ci­ja – ste­re­o­ti­pi, strah, uskla­đi­va­nje po­slov­nog, po­li­tič­kog i pri­vat­nog ži­vo­ta, na­si­lje (po­seb­no di­gi­tal­no), ko­jem su že­ne u ve­ćoj me­ri iz­lo­že­ne…” Ona ka­že da je, iako se si­tu­a­ci­ja znat­no po­pra­vi­la u po­sled­njoj de­ce­ni­ji, pro­ces uti­ca­ja že­na na dru­štve­no-po­li­tič­ki kon­tekst du­go­tra­jan i da je pred na­ma još mno­go po­sla. „Pre sve­ga, do­bri pro­cen­ti tre­ba da nas ohra­bre i da­ju ve­tar u le­đa da na­sta­vi­mo s ak­tiv­ni­jim uklju­či­va­njem že­na u po­li­ti­ku. Da bi se to de­si­lo, mi mo­ra­mo da pro­me­ni­mo na­čin raz­mi­šlja­nja i da od­lu­ku o to­me ka­ko će iz­gle­da­ti pred­iz­bor­ne li­ste uskla­di­mo sa stvar­nim po­tre­ba­ma dru­štva, a ne sa­mo za­to što to ta­ko pi­še u za­ko­nu, od­no­sno da te­ži­mo ka to­me da oba po­la bu­du jed­na­ko za­stu­plje­na, kao i sve ka­te­go­ri­je na­šeg dru­štva (oso­be s in­va­li­di­te­tom, sta­ri­je oso­be, mla­di, pred­stav­ni­ci dru­gih ma­njin­skih za­jed­ni­ca)”, na­vo­di Ma­cu­ra.

Tu, ka­ko ka­že, do­la­zi­mo do onog mo­men­ta ka­da tre­ba da raz­mi­šlja­mo u prav­cu pro­spe­ri­te­ta, a ne nu­žno tra­di­ci­je i isto­ri­je, jer je, ne ta­ko dav­no, pro­ce­nat že­na u po­li­tič­kom ži­vo­tu bio jed­no­ci­fren, a nji­hov uti­caj bio je mi­ni­ma­lan. Is­ta­kla je da, iako je da­nas si­tu­a­ci­ja znat­no bo­lja, i da­lje smo op­te­re­će­ni ste­re­o­ti­pi­ma, a ka­da taj pro­blem pre­va­zi­đe­mo mo­ći će­mo i mno­go vi­še ne­go da­nas. Stva­ran uti­caj že­na u po­li­ti­ci da­nas je zna­čaj­ni­ji, ali ni­je do­vo­ljan, oce­ni­la je Ma­cu­ra. „Trud ko­ji ula­že­mo u osna­ži­va­nje že­na je vi­dljiv, ali dok god bu­de ve­li­ka raz­li­ka u pro­cen­tu že­na ko­je uče­stvu­ju u po­li­ti­ci i onih ko­je se na­la­ze na po­zi­ci­ja­ma od­lu­či­va­nja, mi ne­će­mo mo­ći da ka­že­mo da smo ostva­ri­li svoj cilj”, po­ru­či­la je Ma­cu­ra i za­klju­či­la da ide­mo ka ci­lju, sve­sni da će taj pro­ces tra­ja­ti.

Na­ša ze­mlja u pred­no­sti nad re­gi­o­nom i mno­gim dr­ža­va­ma EU

Mi­ni­star­ka Ta­tja­na Ma­cu­ra, na pi­ta­nje gde se na­la­zi Sr­bi­ja u od­no­su na evrop­ske ze­mlje po uče­šću že­na u oba­vlja­nju naj­vi­ših dr­žav­nih funk­ci­ja, u za­ko­no­dav­noj i iz­vr­šnoj vla­sti i na dru­gim va­žnim po­zi­ci­ja­ma, od­go­va­ra da bi bi­la ne­is­kre­na kad bi re­kla da ni­je za­do­volj­na onim što je ura­đe­no u Sr­bi­ji i onim što se ra­di i da­lje kad je reč o ime­no­va­nju že­na na naj­zna­čaj­ni­je dr­žav­ne funk­ci­je. Sr­bi­ja je, sma­tra, sva­ka­ko u pred­no­sti u od­no­su na ze­mlje u re­gi­o­nu, uklju­ču­ju­ći i mno­ge dr­ža­ve čla­ni­ce EU. „Ima­li smo pre­mi­jer­ku u po­sled­nja tri man­da­ta, pred­sed­ni­ce na­šeg na­ci­o­nal­nog par­la­men­ta u vi­še man­da­ta bi­le su že­ne, i da­nas je že­na na če­lu na­ci­o­nal­nog par­la­men­ta, ima­mo i gu­ver­ner­ku Na­rod­ne ban­ke, pred­sed­ni­cu Ustav­nog su­da i pred­sed­ni­cu Vr­hov­nog su­da”, na­vo­di Ma­cu­ra.

Do­da­la je da Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja ob­ja­vlju­je i In­deks rod­ne rav­no­prav­no­sti i da je u 2021. go­di­ni iz­no­sio 58 pro­cent­nih po­e­na, dok je za EU za 2022. go­di­nu iz­no­sio 68,6 po­e­na. „Broj že­na u par­la­men­tu, broj že­na u vla­di ta­ko­đe je iz­nad pro­se­ka”, is­ti­če Ma­cu­ra. Pre­ma nje­nim re­či­ma, naj­ve­ći na­pre­dak po­stig­nut je u de­lu ko­ji se od­no­si na po­li­tič­ko osna­ži­va­nje že­na, uvo­đe­njem oba­ve­znih kvo­ta za uče­šće ma­nje za­stu­plje­nog po­la, na svim ni­vo­i­ma skup­šti­na. Ve­ći­na za­po­sle­nih u pra­vo­su­đu i dr­žav­noj upra­vi su že­ne, na­vo­di mi­ni­star­ka.