KADA je završio specijalizaciju i postao radiolog, mladi lekar Sami Hašim (32), rođeni Sirijac, uradio je ono što bi poželela svaka bolnica u Srbiji, koja nije u krugu “velike trojke – Beograda, Novog Sada ili Niša” – kupio je kartu u jednom smeru i došao u Kikindu, gde je u Opštoj bolnici dobio posao. Da iznenađenje bude veće, zaposlio se usred Banata na osnovu konkursa.
Foto R. Šegrt
Bilo je to početkom 2023, a sve ostalo je priča za film.
– Nakon specijalizacije bilo mi je svejedno gde ću da radim, u Novom Sadu ili nekom drugom gradu. Video sam konkurs kikindske bolnice i javio se. Dobio sam šansu da radim i uopšte se nisam dvoumio. Bilo je to u februaru. U Novom Sadu sam specijalizirao radiologiju, ali nisam želeo da čekam mesto na klinici, već sam želeo da odmah počnem da radim. Ovde sada imam baš dobre uslove za rad. Posebno, otkako smo u aprilu dobili novi skener, vrlo moderan, od 64 slajsa. I ostala oprema je dobra. Kolege su me lepo primile, prezadovoljan sam – priča nam dr Hašim.
Foto R. Šegrt
U Srbiju je došao, jer je, kako kaže, studije medicine u svojoj zemlji, zbog rata, morao da prekine posle druge godine. Školovanje na Medicinskom fakultetu nastavio je u Novom Sadu, jer ga za našu zemlju vežu duboki koreni. Majka mu je, ponosno ističe, Beograđanka. Ona je i došla s njim u Novi Sad kada je ovde postao student. Kada je bio na petoj godini, otišao je u Češku, na razmenu studenata.
– Šeste godine studija vratio sam se u Novi Sad i dobio specijalizaciju. Kada sam je završio – opet selidba, ali ovog puta, zbog zaposlenja, eto me u Kikindi. Porodica je već odavno na sigurnom, iako smo rasuti na više strana. Otac radi u Saudijskoj Arabiji, a majka je ostala da živi u Novom Sadu. Imam i brata koji je farmaceut u Beogradu, oženjen je, a njegova žena je takođe kao i ja mešanka, pola Srpkinja, pola Sirijka.
Voda – baš problem
Na pitanje šta mu se ne dopada u Kikindi dr Hašim brzo odgovara:
– Voda. Čuo sam da se pravi fabrika vode, pa ako voda bude dobra, onda će sve biti u redu. Ali kažu mi da se o tome priča 30 godina. Bilo bi dobro i da je više radiologa u bolnici. Ima nas petoro, a trebaju nam bar još dva lekara. Jedna koleginica radi iako je u penziji – precizno dijagnosticira dr Hašim.
Mada bi se moglo pomisliti da novi lekar kikindske bolnice ima problem u sporazumevanju sa pacijentima, “dijagnoza” je, ipak, drugačija. Odlično govori srpski jezik, strpljiv, ljubazan i nasmejan, tako da je brzo osvojio simpatije i naklonost pacijenata.
Foto R. Šegrt
– Kolege su me baš lepo primile. Direktorka bolnice dr Vesna Tomin kaže da sam joj kao mlađi sin. S pacijentima se dobro razumem. Znam da malo grešim u padežima, ali mi ne zamere. Padeži nisu bitni za dijagnostiku – uz osmeh prepričava dr Sami Hašim.
Kikinda je oduvek bila grad u koji se, sa raznih strana, dolazilo zbog posla. Inženjeri, profesori, apotekari, lekari ovde su uvek bili dobrodošli. Tako je raširenih ruku dočekala i mladog doktora Hašima.
