Dekan Rudarsko-geološkog fakulteta Aleksandar Cvijetić izjavio je danas da je dobra vest što nije usvojen zakon o zabrani iskopavanja litijuma, jer bi to značilo i zabranu rudarenja i istakao da to ne postoji ni u jednoj državi sveta. Cvijetić je u razgovoru za Prvu televiziju istakao da struka ne može pobeći od problema i rizika kada su u pitanju novi projekti, ali da to nije razlog da se od njih odustane već je, kako kaže, potrebno utvrditi granice prihvatljivosti.
„Kad pogledate argumente, oni su vezani za preradu. Vi preradom pravdate da litijum ne treba istraživati. Odnosno, bolje da se ne vozite avionom, jer može pasti ili nemojte da kupujemo automobile, automobili učestvuju u saobraćenjim nesrećama”, rekao je Cvijetić. Navodi da projekat „Jadar” koristi metode koje su prisutne svuda u svetu, te da u tom smislu ne podrazumeva ništa epohalno niti spektakularno.
„Stalno se nešto radi, dobijaju se novi podaci, ponovo se modelira. To je sasvim normalno dok ne dođete do rešenja. Rizici postoje i oni su uzeti u obzir”, kazao je Cvijetić. Poslanica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić rekla je u skupštinskoj raspravi da je Cvijetić na sumnjiv način izabran za dekana, a on demantuje te navode i ističe da je ispoštovana univerzitetska procedura. „Starom dekanu je istekao mandat. Novi dekan stupa na snagu 30. septembra, tako da izbor za dekana mora da se završi do jula, budući da Univerzitet od avgusta ide na godišnji odmor.
Ja sam izabran u junu na poslednjem veću, što je sasvim legalno i što može da se proveri”, objasnio je Cvijetić i dodao da će biti zabrinut tek kad struka krene loše da priča o njemu. Profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović je, na konstataciju voditelja da se i on našao na spisku Marinike Tepić kao neko koga mediji po nalogu zovu u emisije kako bi zagovarao litijum, rekao da je navikao na ovakve napade, ali da je apsurdno da ih dobija od nekoga čija stranka baštini demokratske slobode. „Znači ne neka, uslovno rečeno, desničarska ili levičarska partija, nego neko od koga očekujete potpuno jedan drugi odnos prema društvu i uopšte menjanju društva, ako uzmemo u obzir da treba da menjamo društvo.
I onda kao takvi stavite jedan potpuno neproveren spisak i od toga napravite neku predstavu”, rekao je Jovović za Prvu televiziju. Na pitanje da li bi eksploatacija litijuma bila nešto najopasnije što smo do sada radili, profesor kaže da je teško o tome govoriti. „Ovde je bilo raznih postrojenja koja su više ili manje ozbiljno uticale na životnu sredinu, ali u potpuno nekim drugim rejonima. Vi imate ‘Viskozu’, koja je bila po svom tehnološkom postupku neuporedivo kompleksnija i opasnija, sa korišćenjem određenih materija koje su daleko opasnije nego ove koje bi se koristile u projektu ‘Jadar’, a koja je tamo godinama funkcionisala.
S obzirom da je fabrika pre mnogo godina propala, ljudi su to prosto zaboravili”, rekao je Jovović. On ističe da inženjerska struka poznaje zakon i proceduru koja je u javnosti samo u određenom segmentu. „To je kada dođe ta procena uticaja u žižu javnosti, kada se preda zvanično nadležnom organu i kada javnost ima pravo uvida u tu dokumentaciju. To neko vreme traje, raspravlja se, projekat se prihvati, studija se prihvati ili odbije, a projekat ide ili ne ide dalje”, objasnio je profesor. Zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije Predrag Mijatović rekao je da su napadi upućenim njemu na skupštinskoj raspravi o litijumu neosnovani i bazirani na lažima.
„Postoje rizice, ali tu je struka da sve te rizike ukloni kako bi taj projekat funkcionisao kao i bilo koji drugi rudarski projekat”, naveo je Mijatović, koji se takođe našao na spisku Marinike Tepić. Govoreći o pokušaju zabrane iskopavanja i istraživanja litijuma, Mijatović navodi da imamo tradiciju da nešto branimo. „Imamo slične primere iz bliske prošlosti, kada je 1986. stavljen moratorijum na uran i nuklearnu energiju.
To je donekle i bilo razumljivo, s obzirom da je to učinjeno nakon Černobiljske katastrofe”, rekao je on i istakao da nema razlike između istraživanja podzemnih voda i urana. Mijatović podseća da se velika buka digla oko istraživanja nikla između 2003. i 2006. godine. „Nije se ni došlo do eksploatacije već je na istraživanju nikla podignuta vrlo velika buka”, kazao je Mijatović. Zaključuje da dok Evropa teži ka razvoju rudarstva, Srbija radi na njegovom urušavanju, prenosi Tanjug.
