Ako se bilo ko pitao zašto se sada, 29 godina kasnije, suprotno Povelji UN, na silu, po svaku cenu (pa i toga da će ovakav presedan svakako polako, ali sigurno, dovesti do dodatnog slabljenja, obesmišljavanja i urušavanja Ujedinjenih nacija), na agendu Generalne skupštine UN gura predlog Rezolucije o genocidu u Srebrenici, i čemu sve to – sve odgovore će naći u ovom intervjuu sa Aidom Ćorović.
Tri su ključne teze, a sve tri se nameću ovom rezolucijom.
Pod jedan, Republika Srpska je “genocidna tvorevina”. I to Ćorović jasno kaže: “Odlično znaju stanovnici Republike Srpske da je to tvorevina koja je nastala na genocidu, na užasnim zločinima, na pljački i da se automatski nakon donašenja Rezolucije nekakav drugačiji pogled se stvara i oko Republike Srpske”.
Samim tim, nakon donošenja ovakve rezolucije, ako se to ipak učini i veliki i silni na ovom svetu koji sebi dozvoljavaju baš sve, bez obzira na zakone, povelje, pravila, ustaljenje i podrazumevane prakse i podrazumevane postupke u međunarodnom pravnom poretku – dakle, ukoliko se zarad ove rezolucije sve to pomnoži sa nulom i rezolucija se usvoji po principu “može nam se” – očekujte odmah “drugačiji pogled” na Republiku Srpsku. Drugim rečima, pritiske da se ukine “genocidna tvorevina”.
Ćorović, kao i mnogi, nažalost uvek zaboravljaju (namerno ili slučajno) da je Republika Srpska tvorevina i rezultat jednog drugog genocida – genocida nad srpskim narodom tokom Drugog svetskog rata od strane fašističke tvorevina NDH. Genocida koji je izveden samo nepunih 50 godina ranije. Genocida koji su svi Srbi – i u Hravtskoj i u BiH – jasno nosili u sećanju, a slučajno preživeli iz Jasenovca, Donje Gradine i ostalih logora smrti, još uvek nosili u živom sećanju. I nosiće dok su živi. I oni, i njihovi potomci, ako ih ima. Jedan takav je i predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić. Republika Srpska nastala je kako se “srbosjek” ne bi ponovio, jer Srbi nisu dovoljno vredni ni za metak.
Vidite, u sistemu vrednosti o kom Ćorović priča, ili Dinko Gruhonjić koji se ponosi imenom Dinko (kao Dinko Šakić), NDH nikada nije ni optužena, ni osuđena za genocid. NDH koja je jedina na svetu imala posebne logore za decu. Nema rezolucije o sećanju na Jasenovac, Jadovno, Donju Gradinu, Prebilovce. Umesto toga, ima ploče “Za dom spremni” na 10 kilometara od Jasenovca. Da li je Aida Ćorović ikada podigla glas protiv toga? Ili Dinko Gruhonjić? Da li smo nešto o tome mogli da čujemo na festivalu Rebedu u Dubrovniku? Ne. Ali, nakon ove rezolucije, svi stanovnici Republike Srpske treba da znaju i svaki dan razmišljaju o tome da su “genocidna tvorevina”.
Idemo dalje. Druga teza koja se nameće, je, ipak, iako svi koji guraju ovu rezoluciju to pokušavaju da negiraju, da su Srbi genocidan narod i da će, tog dana (i od tog dana) kada se, ukoliko se, usvoji ova rezolucija, srpska zastava označavati genocid. Ćorović jasno kaže: “Onaj ko tog dana stavi srpsku zastavu, apsolutno priznaje da je za genocid i da je genocidan, i tu nema spora”.
Dakle, svi mi tada treba da se stidimo srpske zastave, Srbije, svega srpskog. Treba da se sklonimo u mišju rupu, da nestanemo. Pa sve da sklonimo sve zastave iz Srbije, biće zastava na graničnim prelazima. Hoće ona, za Aidu Ćorović i ostale, značiti da ulazite u “genocidnu zemlju”, “zemlju genocidaša” ili taj dan treba, da bi svi koji nameću ovu rezoluciju – a bez saglasnosti Predsedništva BiH i time razaraju i Dejtonski sporazum, i Ustav, i zakone ove zemlje za koju se, kao, bore – bili zadovoljni, da sklonimo sve srpske zastave – sa Predsedništva, Skupštine, Vlade, sa ministarstava, sa graničnih prelaza? Da li treba da se samoukinemo, jer nije dovoljno da se ukine “genocidna tvorevina” Republika Srpska?
Treća teza je – Aleksandar Vučić je genocidaš. I nije ovo ni novo, ni (nažalost) iznenađujuće, jer tezu da je Vučić ratni huškač, pa samim tim i ratni zločinac koji nikada nije zvanično osuđen, da je genocidaš, šef organizovane kriminalne grupe, psihopata i slično – čitamo svaki dan u ovom tajkunskom dnevnom listu, kao i u svim ostalim medijima u vlasništvu istog tajkuna.
Aleksandar Vučić, kaže Ćorović, “pripada toj ekipi, to je njegov problem”, i dodaje da to može da “povuče brojne konsekvence”. Aleksandar Vučić je “zli pojedinac”. O kakvim “konsekvencama” se radi? Čime se sada to preti predsedniku Srbije, koji je, u vreme, ratova u BiH imao manje od 25 godina starosti? Hoćete, nakon donošenja ove rezolucije, njega da uhapsite, optužite, kaznite? Jer, na kraju krajeva, on je predsednik genocidaša, a 2,3 miliona ljudi u svakom trenutku glasa za njega. Eto još jedne teze da smo genocidan narod.
Kakva inverzija. Aleksandar Vučić koji je i sam žrtva genocida nad srpskim narodom, koji nikada nije upoznao ni svog dedu ni veći deo svoje porodice jer su bili Srbi, pa su, samim tim, zaslužili da budu ubijeni, a ni grob im se ne zna – taj Vučić je sada genocidaš. I ne samo to – ta divna Hrvatska u kojoj se Aida, Dinko i Marko siti ismejaše koliko je lepa i divna, humana i civilizovana, nikada nije dozvolila Aleksandru Vučiću – ni kao pojedincu, ni kao predsednika Republike Srbije – da poseti Jasenovac, da stavi cvet, upali sveću.
Da zaključim – pitate se zašto sada, nakon 29 godina, ovakva rezolucija? Eto zato.