Srbija je, po ko zna koji put, jedna od centralnih tema debate pred predsedničke izbore u Hrvatskoj. Uprkos netrpeljivosti i razlikama između učesnika, njihovi stavovi prema našoj zemlji su ih, bar na trenutak, izmirili. Srbija je na HRT-u toliko spominjana da će možda postati i praksa da hrvatske debate počnu da prate i Srbi. Predsednički kandidat Miro Bulj kazao je da oni ne mogu dopustiti da Hrvatska postane „Vučićev pašaluk”. „Mi u ovom trenutku finansiramo srpske ’Novosti’ Milorada Pupovca, koji stoji na četničkom derneku u Bačkoj Palanci uz Vučića, koji vređa Hrvatsku”, kazao je on. Nakon njega je Tomislav Jonjić rekao da je „potrebno vratiti dvanaestak hiljada hektara okupirane hrvatske zemlje, koja se i dalje nalazi pod srpskom okupacijom i potrebno je izgubiti iluzije da postoji neka građanska Srbija kojoj treba podilaziti”.
Marija Selak Raspudić je navela da kada se govori o Srbiji govori se i o Crnoj Gori. „Kad Srbija buši Crnu Goru, time buši našu južnu granicu. Pa tako kako vi objašnjavate, gospodine Milanoviću, da ste u Crnoj Gori, ponovo ne bivajući hrabar, kao što ste hrabri unutar Hrvatske kritikovali činjenicu da su četničkog vojvodu Mandića opravdano proglasili personom non-grata”, kazala je ona. Govoreći o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću rekla je da sa „huškačem nema pregovora”. „To ne zato što mi ne želimo da sarađujemo, već zato što je taj čovek pre neki dan šetao po Dubrovniku i nas poučavao oko srpske agresije na Hrvatsku i nije stvari hteo da naziva pravim imenom”, rekla je ona. Rekla je i da „smo svojevremeno imali ambasadore, osobe koje su pitale da li treba spuštati zastavu na pola koplja kada se slavi godišnjica ’Oluje’” „Takvi su nas ljudi predstavljali u Srbiji. Kada ja budem predsednica Republike Hrvatske, neću dozvoliti da na takav način postavljamo diplomatske predstavnike. To je konkretna stvar koju možemo učiniti tako da se zna ko je Hrvatska, a ko Srbija i šta se događalo za vreme otadžbinskog rata”, rekla je ona.
Još jedna kandidatkinja, Branka Lozo, tvrdi da Srbija mora da plati ratnu odštetu, „prizna agresiju na Hrvatsku” i prizna i obeleži „postojanje koncentracionih logora za Hrvate na teritoriji Hrvatske”. Lozo je kazala da Srbija ne želi u EU, već sve vuče „za nos”. „Izigravaju neke žrtve što im povijesno gledano izvanredno ide od ruke”, kazala je ona i istakla da za bilo kakav „ozbiljan razgovor na tu temu”, Srbija bi morala da ,,kaže gde su 1.800 nestalih, da vrati kulturno blago hrvatske arhive”. Naglasila je da je poseban problem i politika srpskog sveta.
Vrhunac debate, koji je izazvao i najviše reakcija srpskih zvaničnika, bila je izjava Ivane Kekin, koja je kazala da je Hrvatskoj „strateški interes da u Srbiji na vlasti bude građanska i demokratska opcija”, što sa Vučićem, kako je rekla, „očito nije moguće”. Na ovaj istup reagovala je predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, koja je kazala da je strateški interes Hrvatske da se sruši predsednik Srbije Aleksandar Vučić nasilno i nedemokratskim putem i istakla da Hrvatska ne može da se pomiri sa tim da će Srbija prvi put u istoriji biti ispred te zemlje po BDP-u, prenosi Tanjug. Brnabićeva je rekla da je strateški interes jedne zemlje nešto što je toj zemlji prioritet nad prioritetima i ukoliko je to za Hrvatsku da Vučić ne bude na čelu Srbije, to znači da će svi i sve institucije, a ponajviše bezbednosne i obaveštajne, biti usmerene da se taj interes te zemlje ostvari.
Navela je da je Vučić želeo da Srbija reši sva otvorena pitanja sa Hrvatskom, ali da Zagreb želi da reši samo pitanja koja su u njenom interesu i da potencira priču o nestalim osobama, a izostavlja srpske žrtve i priču o nestalim Srbima. Dodala je da je Hrvatska do pre deset godina bila neprikosnovena kada su u pitanju u auto-putevi, ali da se to promenilo i da je Srbija danas ispred te zemlje. Istakla je i da se Vučić ne libi da priča o srpskim žrtvama i o devedesetim, da ne beži od toga šta smo mi činili, ali da ne dozvoljava da se zaboravi šta su činili Hrvati, kao i da se ceo svet pred svaku godišnjicu „Oluje” podseti šta je Hrvatska u saradnji sa američkim trupama uradila 1995. i da je sprovela najveće etničko čišćenje u Evropi od Drugog svetskog rata.
Brnabićeva je kazala da hrvatski političari govore o demokratskoj i građanskoj Hrvatskoj koja, kako kaže, ne dozvoljava Aleksandru Vučiću da ode u Jasenovac i da kao potomak žrtve iz tog logora, položi cveće i upali sveću. Naglasila je da legitimni strateški interes jedne zemlje nije mešanje u unutrašnja pitanja druge države što, kako je rekla, Hrvatska radi.
Oglasio se i potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin i kazao je da „svi misle da Srbiju treba ekonomski i vojnički slomiti, a prvi i najvažniji korak je srušiti Aleksandra Vučića”.
Jedan od ključnih razloga za posvećivanje tolike pažnje Srbiji u hrvatskim medijima i predizbornim kampanjama je, kako ocenjuje politički analitičar Srđan Graovac za naš list, to što je Balkan jedini prostor na kom Hrvatska može da ima uticaj. „Koliko god to besmisleno zvučalo, Hrvatska je ulaskom u EU želela da se izvuče sa Balkana i da počne da ostvaruje uticaj u centralnoj Evropi. Međutim, u njoj postoji jak uticaj Mađarske, Slovačke i Češke, i zbog toga se ona okreće nazad Balkanu u želji da ima vodeću ulogu”, kazao je Graovac. Naglasio je da je od dolaska Vučića na vlast ta uloga pripala Srbiji.
„Uticaj Srbije je veći zbog njegovog uticaja u međunarodnim odnosima. Šta god mislili o Vučiću, imao je sastanak sa Makronom i Šolcom, Angela Merkel je došla u oproštajnu posetu, imao je veliki broj susreta sa Putinom i Si Đinpingom. To Hrvatskoj smeta, i ona želi da ograniči uticaj naše zemlje. Zato su usmereni na Srbiju, i žele da budu dominantni, jer to ne može da ostvari u centralnoj Evropi”, kazao je Graovac i zaključio da uprkos tome što je Hrvatska članica EU i NATO, ne uspeva da se nametne kao vodeća zemlja.
Brnabićeva: Studentske blokade organizovane iz „Blokadne kuharice”
Ana Brnabić je za TV Hepi govorila i o blokadi fakulteta u Zagrebu 2009. godine, koja je opisana u knjižici Centra za anarhističke studije, a autori su nepoznati i kolektivno je potpisuju studenti Filozofskog fakulteta u Zagrebu. Ona je kazala da su i studentske blokade na fakultetima u Srbiji organizovane iz „Blokadne kuharice” i dodala da ono što se dešava na fakultetima nema nikakve veze sa domaćim zakonima, sa institucijama na fakultetima i sa studentskim parlamentima i ponovila da na našim univerzitetima ne postoje plenumi. „Kada čitate ’Blokadnu kuharicu’ onda razumete šta se dešava na našim fakultetima”, navela je ona.
Dodala je da okupljanje na Slaviji nema veze sa studentskim okupljanjima, već da je to političko okupljanje čiji je jedini cilj politički zahtev, a to je smena Aleksandra Vučića. „Kako smo došli do toga? Od ’Blokadne kuharice’. A onda dolazimo do toga da je u stvari strateški interes Hrvatske smena Aleksandra Vučića”, rekla je Brnabićeva. U „Blokadnoj kuharici” se opisuje kako funkcioniše centralno telo odlučivanja na fakultetu, a to je plenum. Na njemu se odluke donose većinom, nema istaknutih pojedinaca. Pred medije studenti u blokadi takođe izlaze kao kolektiv, jer se, kako se u knjizi navodi, izbegava personalizacija koju mediji upravo traže. Pored plenuma, organizuju se radne sekcije i grupe koje se bave pojedinim važnim pitanjima. Najveći deo „kuharice” posvećen je organizovanu plenuma, koji se smatra elementom neposredne demokratije.
P. R.
Krvava ruka došla iz Albanije
Simbol krvave ruke, koji je obeležje trenutnih protesta u Srbiji, na našim prostorima je prvi put viđen 2003. godine, kad je u Tirani osnovana nevladina organizacija MJAFT! (Dosta), koja je iste godine pokrenula kampanju protiv korupcije. Krvava ruka je postala simbol same organizacije. Njen cilj je borba protiv političkih skandala i društvene nepravde. Ona je, prema dostupnim podacima, finansirana od strane američkih fondova, pogotovo USAID-a. Vodi je Aldo Merkoči.
P. R.
Podrška protestima u fokusu zagrebačkih listova
Osim što je Srbija u fokusu predsedničkih kandidata u Hrvatskoj i njihovih debata, mediji iz ove zemlje, takođe se i dalje svakodnevno bave unutrašnjim pitanjima njima susedne države, naročito protestima na ulicama Beograda i drugih gradova. Nakon tragedije u Novom Sadu, kako piše zagrebački „Indeks”, Srbija u 2025. ulazi sa bremenom ozbiljne društvene i političke krize. „Stisak protiv Vučića je sve jači”, tvrde oni. Na ulicu se, kako smatraju, izlio bes usmeren ka vlasti. „Večernji list” postavlja pitanje „da li ovo znači da je Vučić uzdrman”. Ova dva medija, kao i „Jutarnji list”, prenela su i skandiranje navijača Crvene Zvezde protiv predsednika Srbije. „Večernji list” kaže da je Srbija lider u teorijama zavere, da Vučić pravi spin da su Bugari krivi za neotvaranje klastera 3, kao i da je za to krivo „zlo domaće”. Srbiju nazivaju „Vučićlend”, a srpski predsednik, kako navode, govori da su protesti opozicioni i delo stranih službi jer ne zna, kako tvrde, na koji način da im se suprotstavi. Ovi protesti su, kako uveravaju, najveća kriza njegovog režima.
P. R.
Pavle Grbović u odbrani Ivane Kekin
Nakon posta o poruci Ivane Kekin na mreži „Iks”, oglasio se i predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, koji je kritikovao negativne poruke na račun učesnice hrvatskih predsedničkih izbora. „Kandidat je kandidatkinja. Ne preziva se Kekić, već Kekin. Nije rekla da je interes da bude građanska opcija, već da ne bude Vučić. Što pokazuje da je na Balkanu dovoljno da ne znate baš ništa ni o čemu i kvalifikovali ste se da budete ’nacionalista’ i ’suverenista’”, poručio je Grbović.
P. R.