Diplomata i nekadašnji ambasador pri UN Branko Branković izjavio je danas da na samitu Berlinskog procesa ne očekuje nove provokacije Prištine prema Beogradu, ali ni neke velike odluke koje će biti bitno uticati na dijalog Beograda i Prištine, jer, kako smatra, EU sada ima dva važnija događaja, a to su, prema njegovim rečima, samit BRICS-a i izbori u SAD.
Branković je rekao Tanjugu da Srbija, ali ni bilo koja druga zemlja ne može da uradi ništa značajnije dok se ne iskristališu odnosi EU prema BRICS-u i izborima u SAD.
“Ubeđen sam da Kosovo i Metohija neće biti u prioritetima razmatranja na Berlinskom procesu. To će biti status EU, šta da se radi, kako da se EU ponaša prema BRIKS-u i novim izborima u SAD, i naravno da se vidi kada i kako da se ubrza proces prijem zemalja iz Zapadnog Balkana u EU”, rekao je Branković.
Dodao je da je predsedavajući EU, predsednik vlade Mađarske, pre nekoliko dana imao vrlo zapaženo istupanje u parlamentu, gde je otvoreno rekao da taj proces mora da se ubrza i da nema mogućnosti da se bilo šta uradi, ako se Srbija, koja je jedna od najozbiljnijih kandidata i najvažnijih država u ovom regionu, ne primi što pre u EU.
Kako on smatra, Prištini ne bi, u ovom trenutku, odgovarale nove provokacije jer su sad prvo otvorili vrata za srpsku robu, a zatim i za pasoše na intervenciju Zapada, pre svega Nemaca.
“Oni se polako na nekim malim mestima otvaraju, ne bi li ponovo pokušali da u Savetu Europe prođu u članstvo. Tim pre što postoji zahtev određenog broja zapadnih zemalja da u CEFTI dođe stvarni predstavnik iz Prištine”, navodi Branković.
Međutim, on ističe da je EU trenutno suočena sa dva, za nju izuzetno važna, događaja, samitom BRIKS-a i izborima u SAD, prema kojima mora da se odredi, tako da će, kako smatra, i pitanje proširenja i odnosa Beograda i Prištine biti u zapećku.
“Postavlja se pitanje koliko će novih zemalja da bude primljeno na samitu BRIKS-a. Prošli put u Južnoj Africi je primljeno šest zemalja, Argentinci su se povukli. Ne treba zaboraviti da 42 zemlje čekaju, podnele su zahtev za to. Pitanje Turske je izuzetno značajno, ona je članica NATO, a ići će na samit turski predsednik Erdogan i reka je da će podneti možda zahtev. A to je, između ostalog, zato što je Turska već 35 i više godina na vratima EU, a oni ne mrdaju prstom”, konstatovao je Branković.
On naglašava da je veoma važno da vidimo kako će iz Belinskog procesa da izađe EU i šta to znači u odnosima EU i BRIKS-a, ali ne samo Evropske unije, nego kompletnog Zapada.
“Uzimajući u obzir činjenicu da je ceo kompletan zapad praktično svojom politikom, vrlo lošom politikom uvođenjem sankcija, sam sebi, uslovno rečeno, zabio trn u nogu sa Ukrajinom”, rekao je Branković.
On navodi da je Ukrajina nerešiva za Zapad na način na koji oni žele, a to je da Ukrajina pobedi Rusiju.
“Tu je, naravno, i Bliski Istok. Bliski Istok je otvoren kao žarište, upravo zato što u Ukrajini Zapad nema nikakvog napretka, niti može da ima. Ali, ono što ja uvek govorim, velike sile, na ovaj ili onaj način, nikad ne zatvaraju krizna žarišta, već otvaraju krizna žarišta kada im treba”, smatra Branković.
On, takođe, smatra da je Zapad otvorio sukob na Bliskom istoku da bi zabašurio neuspeh u Ukrajini, a podseća i to da je predsednik Rusije Vladimir Putin rekao da BRIKS pravi novi međunarodni poredak zasnovan na međunarodnom pravu.
Što se tiče izbora u SAD, Branković kaže da svi čekaju ko će da pobedi i kakav će odnos imati prema tom novom svetskom poretku, koji, kako smatra, se rađa.
“SAD su, nakon raspada Sovjetskog saveza, bile glavne, sada više nisu glavne i ne mogu da budu glavne, to je i Ukrajina pokazala. S druge strane, bitno je kakav će odnos oni imati sa Evropom i sa BRIKS-om”, zaključio je Branković, prenosi Tanjug.
