Direktor Instituta za rudarstvo i metalurgiju u Boru Mile Bugarin istakao je danas da je procena njega i njegovog tima da uvid u raspoloživu dokumentaciju kompanije „Rio Tinto” ukazuje da je tu u pogledu tehnologije reč o “čistoj priči”, a da je na državi da organizuje resornu kompetentnu instituciju koja će od početka do kraja nad tim projektom sprovoditi eksterni nadzor.
On je govoreći za Tanjug istakao da pomenuti institut, kao komercijalna tehnološka, naučna, stručna, projektantska institucija, želi da da odgovor gledajući sve okolnosti koje se događaju u ovoj zemlji pogotovo za litijum. “Kompetentni smo iz tog razloga što učestvujemo u međunarodnim projektima upravo za litijum i sad smo na jednom projektu koji je tri godine oročen, ’Litium for lajf’ (Litijum za život) gde su u konzorcijumu sve evropske zemlje koje poseduju litijum, a bavi se time za šta će se i kako upotrebljavati u okviru svega, pa i zdravlja”, naveo je on.
Napominje da je rudarstvo osnovna baza i “sve što se može videti očima potiče od rudarstva”.
“Mi smo veoma detaljno, kao tim, koji sam formirao od 15 stručnjaka iz svih oblasti, veoma precizno pregledali raspoloživu dokumentaciju Rio Tinta, koja je na visokom nivou kao osnova i podloga za razradu dalje dokumentacije”, navodi on. Istakao je da ono što je njegov tim mogao da pregleda, ukazuje na “pravac da je to potpuno čista priča”.
“Najčistija u poređenju sa svim drugim rudarskim kompanijama i aktivnostima koje se uvode u Srbiji, da li je to bilo proizvodnja bakra, da li je to proizvodnja đubriva, olova, cinka, kristala…”, naveo je on. Napomenuo je da se, primera radi, u Boru sada proizvede oko 50 miliona tona rude za godinu dana, dok bi u Jadru 25 godina trebalo da se stigne jednogodišnji kapacitet u Boru.
“A s druge strane, jadarit je mineral, koji je sastavljen od litijuma, bora, silicijuma i hidroksida, ali geneza stvaranja bakra je vrlo složenija i tu ima mnogo više štetnih komponenti, dok kod litijuma, toga nema, sem bora, koji mora da se prečisti da ne bi zagađivao prirodnu okolinu”, napomenuo je Bugarin.
On se osvrnuo i na rešenja, koja su izrađena u Americi i Australiji, koje su dve najjače zemlje sveta, zajedno sa Kinom, u pogledu prerade pomenutih resursa. “Tačni podaci govore o tome šta je proizvod, šta je nusproizvod, a ovo je sirovina koja je potpuno zaokružena u celini i da će beznačajno uticati na životnu sredinu, jer primera radi normativi koji se tu koriste su sumporna kiselina, kreč, natrijum, karbonat…”, rekao on.
Naglasio je da je sumpornu kiselinu mnogo teže proizvoditi, nego je trošiti.
“Vi kad je trošite imate kontrolisan proces, kako da je razblažite, kako da je uvodite u proces i kad je uvodite, dobijete jedinjenja koja se pretvaraju u jedinjenja koja su komercijalna s jedne strane, a to su u ovom slučaju borna kiselina i natrijum sulfat i s druge strane, kad se neutrališu krečom, dobijete određene digestije, određena isparenja, kristalizaciju i tako dalje”, kaže stručnjak.
On je istakao da je proces je veoma složen u smislu grejanja, hlađenja, grejanja, hlađenja i tako dalje za sve tri celine, ali u suštini je “krajni izlaz potpuno neutralan – gips i određeni elementi koji su potpuno pod kontrolom”. “Prvo i osnovno je da li će se rudariti nešto, zavisi od tehnoloških rešenja, koja su do sada ispitana i zaključena sa elaboratom o rudnim rezervama, koju je završila kompanija Rio Tinto”, rekao je Bugarin.
Naglasio je da je taj elaborat predat i overen od strane državnih organa.”Ja sam iz te struke i mogu vam reći da je taj elaborat apsolutno ispregledan, a pročitao sam hiljadu i nešto strana i veoma dobro se prepoznaje da je klijent, odnosno Rio Tinto, to vrlo studiozno i pažljivo uradio”, ističe on.
Navodi da je Rio Tintno ozbiljna institucija, koja ima prihod u poslednje tri godine u proseku koliko bruto-društveni proizvod Srbije – oko 63 milijarde dolara, sa oko 35 ležišta u svetu i 150 godina tradicije u rudarstvu. “Firma je zastupljena u Andaluziji u Španiji, u jednom turističkom mestu, gde se sada proizvodi 170.000 tona bakra, s mnogo prljavijivom i kompleksnijom tehnologijom, nego što je za proizvodnju litijuma”, navodi Bugarin.
On nagovestio da će iskopavanje litijuma “sigurno manje uticati na živiotnu sredinu nego što je to u Boru”. “Apsolutno sigurno, jer je sistem tako dobro isprojektovan i tako dobro napravljen da uopšte neće biti bojazni”, naglasio je stručnjak.
Dodaje da je ovde suština da se uradi sva dokumentacija i validuje od državnih organa u skladu sa zakonom i počne gradnja, u skladu sa zakonom o ekologiji, rudarstvu i izgradnji i o ekološkim uticajima za otpad. “Za sve oblasti – voda, vazduh, zemljište, sve su predostrožnosti razrađene u tom delu projekta i kad se sve to ustvoji, kad se napravi izvođački projekat, kad se on uradi i validuje, onda je stvar na državi, a to znači da će morati da ima u skladu sa zakonom projektantski i stručni nazvor”, itakao je on.
Napomenuo je da je najbitnije za državu da organizuje resornu kompetentnu instituciju koja će od početka do kraja sprovoditi eksterni nadzor i pratiti i rudarstvo i tehnologiju prerade i ekologiju, prenosi Tanjug.