ĆUTANJEM PODRŽAVAJU GRUHONJIĆEV RASIZAM: Novosadski studenti šalju dopunjen zahtev Etičkoj komisiji da osudi govor mržnje profesora
STUDENTI Univerziteta u Novom Sadu poslaće danas dopunu zahteva Etičkoj komisiji u kome traže da se ovo telo odredi prema izjavama profesora Dinka Gruhinjića, koje su kako su ocenili, primer govora mržnje.
Z. grumić
Time će akademci, iako im nije jasno na koje je nedosatatke zahteva komisija zapravo mislila kada je posle odugovlačenja da se sastane, u utorak odlučila da ne razmatra zahtev Studenskog parlamenta upravo zbog formalnih nedostataka, upotpuniti ono što suz jasno tražili.
Odluka komisije – da nema odluke, mnogima je zaličila samo na traženje izgovora njenih članova da se ne odrede prema Gruhonjićevim izjavama, među kojima je i ona da je ponosan što nosi ime ustaškog zločinca Dinka Šakića, Damjan Vakanjac, satudent prorektor, potvrđuje da je studentski zahtev bio precizno definisan.
– Nije nam poznato na koje se tačno nedostatke u našem zahtevu misli, ali mi ćemo još jednom precizno navesti o koje se sve zakonske i univerzitetske propise ogrešio Gruhonjić iznoseći šovinističe i antisrpske stavove i Etičkoj komisiji ćemo poslati dopunjen zahtev – kaže ovaj student prorektor novosadskog univerziteta.
Vakanjac ističe da studenti smatraju da su navodi Etičke komsije da zahtev ima nedostatak samo izgovor da se ne izjasne o Gruhonjićevim izjavama, i da mu na ovaj način pružaju podršku. A, Studentski parlament je tražio da Gruhonjića najstrože sankcionišu otkazom zbog govora mržnje. I dok novosadski studenti biju proceduralne bitke, akademska javnost se, posle saznanja da je Gruhonjić, profesor žurnalistike sa dva naučna rada i nulom citiranosti, pita kako je on kao neko sa gotovo nepostojećim naučnim opusom izabaran za vanrednog profesora Filozofskog fakulteta.
Profesor dr Dejan Madić, rektor Univerziteta u Novom Sadu, rekao nam je juče da Gruhonjićev izbor, u oktobru 2021. nije protekao bez osporavanja naučnih kvaliteta. Sednici univerzitetskog Senata na kojoj je Gruhonjić biran u zvanje vanrednog profesora predsedavao je upravo prof. Madić, u to vreme novoizabrani rektor. Taj najviši stručni organ UNS, koji ima ukupno 23 člana, dodelio je Gruhonjiću profesorsko zvanje odlukom većine prisutnih uz četiri glasa protiv.
Tokom rasprave koja je prethodila izboru u zvanje jedan od profesora pokušao je da pročita jedan tekst u kojem su bili i neki od spornih Gruhonjićevih citata, koji su ovih dana izazvali buru u javnosti, protest studenata i blokadu fakulteta, koja je “privremeno obustavljena zbog ispitnog roka”.
Seli, pa pisali i Blinkenu
Međunarodno udruženje naučnika, među kojima su i nobelovci, uputilo je otvoreno pismo predsedniku Aleksandru Vučiću sa zahtevom da jasno saopšti da ne podržava izjave kojima se ugrožava “život i lažni dokazi protiv profesora Filozofskog fakulteta Dinka Gruhonjića, saopštilo je Nezavisno društvo novinara Vojvodine. Pismo je, navode, upućeno i američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu. Verovatno su zaboravili da se predsednik Vučić u petak izjasnio o ovom “slučaju”. On je rekao da će štititi pravo Dinka Gruhonjića da drugačije misli, i da njegov fizički integritet ne sme biti ugrožen, i dodao “da lično sve najgore misli” o Gruhonjićevim izjavama.
– Kao predsedavajući Senatom, nisam mogao da prihvatim i priznam taj materijal, koji je tada bio neproveren i ništa od toga što je navodio jedan od profesora nije bilo deo zvanične dokumentacije, koju je imala komisija za izbor u zvanje. To znači da se na sednici Senata valorizuje samo ona dokumentacija koja je predata komisiji i koja nam je prosleđena sa matičnog Filozofskog fakulteta – kaže za “Novosti” rektor Madić.
Gruhonjić je izabran većinom glasova, a četvoro profesora je glasalo protiv. Prethodno je, u skladu sa procedurom, on dobio zeleno svetlo na sednici Izbornog veća Filozofskog fakulteta, tela kojim predsedava dekanica Filozofskog fakulteta Ivana Živančević Sekeruš. Gruhonjić, koji je bio i dugogodišnji novinar Bete i nekadašnji predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta radi od 2005. godine. On je na tom fakultetu magistrirao 2010, a doktorsku disertaciju odbranio je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 2016. godine.
U Gruhinjićevim šovinističkim izjavama koje daje kao profesor fakulteta i podršci koju dobija od nekih kolega, mnogi, među kojima i ugledni intelektualci, vide duboku krizu univerziteta. Tako profesor filozofskog fakulteta u Beogradu Miloš Ković kaže da je ovde ključno pitanje da li su izjave kakve daje Gruhonjić dostojne srpskog univerziteta.
– Očigledno je da na Univerzitetu postoji tolerancija na antisrpske i rasističke poruke protiv srpskog naroda koji je u 20. veku pretrpeo tri genocida. Suštinska tema ovde je kriza univerziteta, to je ozbiljno nacionalno pitanje – kaže Ković.