Mogućnost da Srbija napusti Savet Evrope (SE) ukoliko takozvano Kosovo postane punopravni član ove međunarodne organizacije – jedan je od potencijalnih odgovora Beograda ako većina država na Starom kontinentu prijemom Prištine pogazi sve političke i diplomatske principe. Odluku o tome kako postupiti Srbija će doneti kada se izvagaju argumenti za i protiv, nakon što je izvestilac za prijem tzv. Kosova u tu organizaciju Dora Bakojani najavila da će se o zahtevu Prištine za članstvo odlučivati ove nedelje. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da „prijem Kosova u Savet Evrope de fakto predstavlja izbacivanje Srbije”. Od tri uslova koja je tzv. Kosovo trebalo da ispuni – vrati zemljište manastiru Visoki Dečani, omogući formiranje Zajednice srpskih opština i zaustavi eksproprijaciju u srpskim opštinama – već posle prvog Bakojanijeva je rešila da faktički preporuči ulazak u SE. I to nakon što je ranije sama istakla tri pomenuta uslova. U Beogradu se to doživljava kao prevera.
„Biće im veoma, veoma neprijatno kada se budu čuli svi detalji o tome kako su lagali Srbiju oko SE i sve ostale priče. Vi idite s tim, a onda ćemo da vidimo hoće li Srbija da ostaje ili neće da ostaje u SE. I ni to nećete saznati pre nego što ovo uradite. Pa da vidimo, možda vam se više sviđa da imate Prištinu u SE nego da imate Beograd i Srbiju”, rekao je predsednik Vučić. A u nedelju se osvrnuo i na činjenicu da Prištini dodele status pridruženog člana Parlamentarne skupštine NATO-a, baš na dan kada je pre 25 godina počela agresija na SR Jugoslaviju, rekavši da su „za njih datumi značajni”. Zato će opet da izaberu neki poseban dan kada će da ih prime u Savet Evrope, a sve to tobož provodeći sankcije protiv Prištine, poručio je Vučić. „Hvala vam, tek da znamo da nećemo u NATO nikada, da ćemo da čuvamo i štitimo svoju vojnu neutralnost. I kad ih primite u Savet Evrope, i na to ćemo da imamo odgovor. Toliko o vašim lažima, o sankcijama Prištini i o svemu drugom. Nema čime ih niste nagradili, nema čime Srbiju niste kaznili”, rekao je Vučić.
A premijer u tehničkom mandatu Ivica Dačić kaže da bi prijem tzv. Kosova u Savet Evrope bio presedan i grubo kršenje principa na kojima SE počiva jer, kako je rekao, tzv. Kosovo nije međunarodno priznata država članica Ujedinjenih nacija. „Lagali su nas da će uslov za Kosovo i Metohiju biti formiranje Zajednice srpskih opština i, umesto da Priština bude kažnjena, sada još treba da bude nagrađena prijemom u Savet Evrope. Srbija je suverena država, a predsednik Vučić je mnogo puta pokazao da vodi samostalnu i nezavisnu spoljnu politiku koja se rukovodi isključivo interesima Srbije. Tako će biti i nadalje, a Violu fon Kramon niti ko pita, niti zarezuje”, kaže za „Politiku” Ivica Dačić.
Pri tome, nakon najave da bi Srbija mogla da napusti SE, s pojedinih evropskih adresa usledile su provokacije da je reč o navodnom blefu Beograda, a takvu tvrdnju iznela je poslanica Evropskog parlamenta i stalni izvestilac za tzv. Kosovo Viola fon Kramon, kao i nemački novinar Mihael Martens. Reagovala je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, poručivši da bi Fon Kramonova trebalo da zna „stvar ili dve o blefiranju i laganju” pošto, kako je rekla, Fon Kramonova nije samo blefirala već je i otvoreno lagala o formiranju Zajednice srpskih opština, koja je okosnica Briselskog sporazuma. „Za manje od mesec dana, 19. aprila, obeležićemo jedanaest godina od potpisivanja Briselskog sporazuma. Na tom sporazumu je potpis visokog predstavnika EU – pa gde je Zajednica srpskih opština”, upitala je Brnabićeva, istakavši da Srbija ne blefira. Uz teze o „blefu”, u delu prozapadne javnosti napadi na Beograd usmereni su na tvrdnje da je napuštanjem SE Srbija definitivno odustala od puta ka EU i svrstala se na stranu Rusije i Belorusije.
Pojedini krugovi u Beogradu čak počinju da promoviši ideju: ukoliko bi južna srpska pokrajina postala član SE, da bi u tom slučaju naša zemlja trebalo da proglasi i političku neutralnost, kao prethodno vojnu. Navode kako će glasanje članica Evropske unije po zahtevu Prištine pokazati šta zaista misle o Srbiji i da li nas uopšte iskreno žele u uniji. Kako ističu, ne moramo da čekamo još 20 godina da bismo znali da li EU želi Srbiju u svom članstvu, već će biti dovoljno samo da vidimo kako glasaju povodom prijema dela naše teritorije u organizaciju koju čine isključivo suverene države.
Državni vrh od početka godine upozorava upravo na pritiske da će biti sve jači i da je cilj da se Kosovo uvede u sve moguće međunarodne organizacije. Da bi ušla u SE, Priština je posle osam godina odlučila da vrati zemljište manastiru Visoki Dečani. Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da i strategija u vezi sa SE ima veze sa afirmacijom kosovske državnosti kao jedne od strateških stvari. „Treba imati u vidu da je izborna godina. Pokušaće da se kosovsko pitanje nekako privedu onome što je zajednički interes Prištine i zapadnih sila. SE je jedan od tih elemenata i očigledno je da postoji politički interes i da postoji pritisak da se to reši mimo svih normi i standarda. Kosovo nema nikakve uslove da bude kandidat, a ne da bude uopšte član”, kaže za naš list Milivojević.
Prijem tzv. Kosova u SE jednostavniji je od ulaska u bilo koju drugu međunarodnu organizaciju jer, kako dodaje Milivojević, Savet je potpuno pod kontrolom Zapada i zato što se ne insistira da podnosilac zahteva bude i članica UN. „Postavlja se pitanje da li je za te iste zapadne centre moći, za ove evropske države, pre svega, interes da imaju Kosovo, a ne Srbiju i kakav je stav prema Srbiji. U tom slučaju se otvara pitanje našeg članstva, zato što ono postaje nemoguće, jer smo mi članica SE u međunarodno priznatim granicama. To bi bilo suprotno međunarodnom pravu i našem ustavu. Kako bismo mogli da budemo u organizaciji s delom svoje teritorije kojoj su drugi dali status države? Druga stvar, prvi put bi se SE podelio u svojoj istoriji, jer postoji 12 država, od kojih su pet članica EU koje ne priznaju Kosovo”, kaže Milivojević.
Podseća da sve međunarodne organizacije imaju precizne odredbe u statutima da članice mogu da budu samo punopravne članice UN, a to s Kosovom nije slučaj. Dodaje da Kosovo ne poštuje ni osnovna ljudska prava, pa bi SE mnogo rizikovao prijemom KiM u punopravno članstvo. Uprkos svemu tome primetno je da pre svega Berlin gura taj proces gura i da u SE postoji ta kritična masa, dvotrećinska većina, da se to pitanje izgura. „Prištinska strana celu stvar postavlja tako da prvo treba Srbija da prizna de fakto Kosovo, pa da onda kao deo bilateralnih odnosa i normalizacije na tom planu rešava i pitanje ZSO i sva druga otvorena pitanja koja se odnose na normalizaciju. Za Srbiju je to neprihvatljivo, jer se zna koje su ranije preuzete obaveze”, kaže Milivojević.
Bivši šef diplomatije SR Jugoslavije Vladislav Jovanović kaže da je najbolje da Beograd pita Brisel da li će se pridržavati svojih principa i standarda i da li ima u tom pogledu promena. Za „Politiku” kaže da je EU organizacija država koja je otvorena za pristupanje svih drugih evropskih država pod istim uslovima. „Treba da pitamo EU da li je njihov interes da postanemo njihov punopravni član, ali da želimo da to učinimo pod istim uslovima pod kojima su i drugi do sada postali. Znači, s našom celokupnom državnom teritorijom, računajući i KiM. Neka nam EU kaže – ’E to ne može.’ U tom slučaju ćemo znati da oni nas žele da prime pod nižim uslovima, kao degradiranu državu. To mi iz sopstvenog dostojanstva ne smemo i ne treba da prihvatimo. Posle toga bi trebalo da duboko zažalimo što oni nas neće, ali da izrazimo želju da ostanemo u njihovom ekonomskom prostoru i da nastavimo da unapređujemo zajedničke trgovinske i ekonomske odnose”, kaže Jovanović i naglašava da nikako ne smemo da kažemo „ne”, već takav odgovor treba da prepustimo njima.
Onda bi nas oni legitimisali kao nižerazrednu zemlju i priznali da nas tako tretiraju. Naš sagovornik navodi da ako Kosovo tamo uđe, onda bi Srbija trebala da konstatuje da u tom slučaju nema mesta i za nas. To bi legalizovalo nasilnu akciju NATO-a, koji je na taj način pokušao da otme deo teritoriju države Srbije, protivno međunarodnom pravu. „Nema mesta za nas i za njih. Onda neka oni taj presedan objašnjavaju ostatku sveta. To je nemoguća misija. Uveren sam da bi oni u tom slučaju zastali i možda bi se pravdali da je prerano da sada prime, dok se ne postigne politički dogovor”, kaže Jovanović.
Sedam prestonica protiv lažne države
Za prijem lažne države Kosovo u Savet Evrope potrebno je da je podrži dve trećine država članica. Kada se pogleda glasanje od pre godinu i po dana, kada se prvi put odlučivalo o prijemu KiM u SE, tada je Komitet ministara podržao zahtev Kosova sa 33 glasa, sedam protiv i pet uzdržanih. Protiv prijema Kosova glasale su Mađarska, Rumunija, Kipar, Španija, Azerbejdžan, Gruzija i Srbija, dok su uzdržane bile Bosna i Hercegovina, Grčka, Slovačka, Moldavija i Ukrajina. U saopštenju po završetku zasedanja, Komitet ministara se pozvao na Briselski sporazum Beograda i Prištine 27. februara 2023. godine i Ohridski sporazum 18. marta 2023. godine, kao i na „važnost da strane primene sporazume brzo i u dobroj veri”.
„Svi koji kažu da je to bilo u skladu s nekim sporazumima – lažu. Iz plana primene to je izbacio Albin Kurti”, istakao je predsednik Vučić. Rekao je da nije iznenađen ovakvom odlukom Komiteta ministara jer se znalo da većina postoji, ali da je odluka ipak presedan. „Nikada se nije dogodilo da u SE bude primljena zemlja koja nije priznata ili oko čijeg integriteta postoje pitanja”, kazao je Vučić, koji se tom prilikom zahvalio svim zemljama koje su, kako kaže, „podržale međunarodno javno pravo”.
Savet Evrope predvorje za ulazak u EU
Savet Evrope često nazivaju „predvorjem Evropske unije”, s obzirom na to da je članstvo u ovom telu neophodan preduslov za članstvo u EU. Ovo nije organ Evropske unije već samostalna međunarodna organizacija, koju ne treba mešati sa Evropskim savetom i Savetom EU, koji jesu organi EU. Srbija je postala članica Saveta Evrope 2003. u okviru bivše Državne zajednice Srbije i Crne Gore, posle čijeg raspada je 2006. „nasledila” članstvo po pravilu sukcesije.