NERAZUMNO napisani „kućni“ oglasi, poput ovog sa fotografije, pre više od tri decenije bili su svakodnevna pojava u Vršcu.
Foto: Privatna arhiva
Ljudi su se u to vreme – mnogo pre masovne upotrebe interneta – oglašavali ostavljanjem poruka u prozorima, na kapijama, banderama ili na ulazima u zgrade, ali su upravo zbog nečitkog rukopisa mnoge od njih zbunjivale one koji ih čitaju.
Iz ovog se primera ne da ni naslutiti šta je oglašivač nudio kupcima – da li su u pitanju bile jabuke, svinje i nekakva crvena stolica, ili je po sredi bilo nešto sasvim drugo?!
Svašta se moglo videti na tim oglasima, pa je, tako, zabeležen i slučaj da je jedna žena na praznoj kutiji za lekove napisala da prima učenice na stan i to okačila u svoj prozor.
Ni malo poverenja nije ulivao ni oglas koji je bio napravljen od isečenih slova iz novina, po ugledu na anonimna pisma koja su se nekada slala.
S druge strane, ovakvi oglasi bili su i jasan pokazatelj stanja u društvu i tadašnje (ne)pismenosti stanovništva.
Većina tih ručno napisanih poruka imala je iste gramatičke i slovne greške, poput mešanja slova „č“ i „ć“ i/ili latiničnog „n“ i ćiriličnog „i“
Za Vršac je, međutim, bilo specifično to što su meštani uglavnom nepravilno pisali „za prodaji“. Da je to bio svojstven izgovor samo u tom gradu potvrđuje i oglas na mađarskom jeziku, koji je, kada se prevede, glasio upravo tako.
Iako se ljudi sada besplatno oglašavaju u novinama i na internetu, i danas se, sporadično, na vršačkim ulicama mogu videti ručno pisani oglasi. Primetno je, međutim, da na njima nema toliko gramatičkih grešaka. Svest ljudi se, očito, promenila, a i nivo obrazovanja.