Predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić rekao je danas na Naučnom skupu povodom 37 godina od održavanja Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije (CK SKS), da ta sednica predstavlja veliku prekretnicu i sudbinsku vododelnicu u istoriji ne samo SPS-a već i moderne srpske države.
Obraćajući se učesnicima Naučnog skupa “Osma sednica CK SKS 37 godina posle. Uzroci, posledice, iskustva, pouke”, u organizaciji udruženja Sloboda i Fonda “Svetozar Marković”, Dačić je ocenio da je ta sednica označila početak kraja ponižene i podeljene Srbije i srpskog naroda.
“Osmi plenum CK SKS označio je i nastanak velikog narodnog pokreta za uspostavanje jedinstvene Srbije i odnosno rešavanje kosovskog problema, sprečavanje terora nad Srbijom i zaustavljanje njihovog iseljavanja, kao i za povratak dostojanstva Srbije i Srpskog naroda, koji će kulminirati donošenjem najpre Ustavnih amandmana 1989. godine, a nakon toga i usvajanjem novog modernog Ustava 1990. godine”, rekao je Dačić.
Naglasio je da je taj narodni pokret podstakao i nastanak SPS-a kao državotvorne partije srpskog naroda i svih njenih građana.
“Kažu da je sednica trajala tri dana. Plenum je karakterisala demokratičnost, otvorenost, kultura, dijalog…ceo tok sednica je pratio milionski auditorijum što nikada ranije u istoriji političkih stranaka nije zabeleženo”, rekao je predsednik SPS-a.
Dačić je istakao da je glasanje bilo javno, da je protiv predloga o razrešenju članstva u CK SKS Dragiše Pavlović, tadašnjeg predsednika beogradske partijske organizacije glasalo samo osam članova CK SKS, a 18 članova se uzdržalo od glasanja i to predstavnici najvišeg partijskog tela iz obe pokrajine.
“Suštinski, na osmoj sednici došlo je do sučeljavanja dve suprotne programske koncepcije o najvažnijim društvenim i državnim pitanjima koja su pritiskala Srbiju tih godina, a rekao bih i decenija, još od početka stvaranja Jugoslavije 1918. godine. A to je neravnopravni ustavno-pravni položaj Srbije u Jugoslaviji, nerešeno kosovsko pitanje i izuzetno težak položaj i diskriminacija srpskog naroda u svakom pogledu”, rekao je Dačić.
On je ocenio da je na osmoj sednici poražena politika koja je suštini bila konzervativna, birokratska, odsečena od realnosti i kontakta sa narodom.
“Ova politika se temeljila na održavanju stanja ustanovljenog donošenjem Kardeljevog i Bakarićevog ustava iz 1974. godine, koji su i lansirali opasnu krilatecu ‘slaba i podeljena Srbija, jaka Jugoslavia”, rekao je Dačić.
On je ocenio da ta koncepcija nije uviđala da je najveća opasnost za budućnost Jugoslavije bio taj ustav i sve veće separatističko-nacionalističke tendencije u partijskim rukovostvima – Slovenije, Hrvatske, Bosni i Hercegovine, Kosova.
“Za njih ključni problem u Srbiji nije bio albanski šovinizam i separatizam, već takozvani velikosrpski bauk”, ocenio je Dačić.
Prema njegovim rečima to se najbolje videlo u žestokom obrušavanju državno-partijskog rukovostva na memorandum SANU, odnosno u najtežim pretnjama koje su upućivane kako autorima tog nezavršenog dokumenta, tako i celoj akademiji.
“Posebnu osionost u napadu na akademike iskazivali su Ivan Stambolić i Dragiša Pavlović. Predstavnici ove politike su imali vrlo indiferentan i naivan odnos prema kosovskom pitanju”, rekao je Dačić.
Dačić je rekao da su oni namerno zabadali glavu u pesak kada se radilo o kosovskom pitanju, odnosno tome da je srpski narod sistematski i planski proganjan, ubijan i proterivan od albanskih separatista i šovinista.
“Partijska grupacija koja je na Osmoj sednici ostala u manjini, a koju je predvodio Ivan Stambolić, tadašnji predsednik Predsedništva Srbije, je vešto konstruisala tezu u domaćoj, ali i u stranoj javnosti da se kritika Pavlovićevog izlaganja urednicima glavnih medija vrši u ime odbrane srpskog nacionalizma. Upravo je Slobodan Milošević, tadašnji predsednik CK SKS, jasno odbacio takvu”, rekao je Dačić.
“Opasno je što su ove olako date ocene o pobedi nacionalističke koncepcije na Osmoj sednici, koju su širili predstavnici poražene politike, nekoliko godina kasnije veoma dobrodošle protivnicima Jugoslavije i Srbije, da kroz besomučnu medijsku harangu optuže srpsko državno rukovodstvo, ali i širu društvenu i intelektualnu elitu, da su na Osmoj sednici i posle nje zajahali na srpskom nacionalizmu i započeli realizovanje ideje o nekakvoj velikoj srpskoj državi, koja je po njima bila osnovni krivac za raspad Jugoslavije”, rekao je Dačić.
Nasuprot ovoj koncepciji, Osma sednica je, kazao je Dačić, iznedrila novu modernu reformsku politiku sveopštih promena, efikasnog i energičnog rešavanja problema, politiku koja nije trpila oportunizam i demagogiju i nju je tada, prema njegovim rečima predvodio Slobodan Miloščević.
“Njen osnovni cilj je bio uspostavljanje ravnopravnog položaja Srbije sa ostalim jugoslovenskim republikama i u tom smislu izmena pogubnih odredbi Ustava 1974. godine, koji je Srbiju lišio ustavnih ingerencija nad pokrajinama”, rekao je Dačić.
Dodao je da je Osma sednica iznedrila i politiku koja se zalagala za sveobuhvatne društvene, državne, političke, pravne i ekonomske reforme.
“Zastupnici nove politike udarili su temelje i širokim političkim slobodama, jer ubrzo nakon Osme sedmice nastaju prve opozicione političke partije, slobodno se govori i piše, izdaju se zabranjene knjige, svoje tekstove objavljaju i do tadašnji politički disidenti”, rekao je Dačić.
Dodao je da je ukinut verbalni delikat, vraća imovina Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a državna televizija po prvi put emituje prenose verskih službi.
On je dodao da je kruna tog svenarodnog pokreta, koja je, kako je rekao, začet na Osmom plenumu, donošenje novog, modernog i naprednog ustava iz 1990. godine, po kome je Srbija konačno ustanovila suverenitet na celoj svojoj teritoriji i uvela višestranački sistem.
“Srbija je povratila svoje ustavno-pravne ingerencije nad pokrajinama, KiM i Vojvodinom, što se ne bi ostvaralo ili ne tako brzo da nije bilo Osme sednice”, rekao je Dačić.
Dačić je tokom govora naglasio da SPS najoštrije osuđuje ubistvo Ivana Stambolića.
“Ne treba da mešamo te stvari. To je nešto što svi mi osuđujemo i naravno podržavamo da svako ko je za to kriv treba da odgovara. Ovde je reč o drugom pitanju, jer i danas je aktuelna ta tema odnos prema srpskom, nacionalnom i državnom. I kao što je i tada bilo, i danas imate zagovornike Osme sednice i protivnike te politike na političkoj sceni Srbije. Tako da osma sednica nije završena ona i dalje traje”, rekao je Dačić.
Predsednik Skupštine udruženja Sloboda Milan Janjić rekao je da su Osmu sednicu obeležile dve teme, prva koja se odnosila na reformu Srbije, dok su drugu temu nametnuli Srbi, Crnogorci, i Romi koji su živeli na AP KiM, a čiji život je bio ugrožen.
“U toj drugoj temi bile su dve koncepcije. Jednu koncepcija je prevodio predsednik Predsedništva Srbije, Ivan Stanbolić, koji je smatrao da problemi na Kosovu i Metohiji nisu tako značajni, nisu toliko veliki da ne mogu da se čekaju. Drugim rečima, bio je da se prolongira to stanje. A drugu koncepciju koja je govorila da je na KiM loša situacija i da se ne sme čekati, a nju je zastupao Slobodan Milošević. Svi znate koja je koncepcija pobedila”, rekao je Janjić.
Janjić ocenjuje da su posle 37 godina sagledavanja Osme sedmice različita, a da se sve svelo na sukob ličnosti.
Upravitelj Fonda “Svetozar Marković” Filip Bukilić rekao je da je važno proučavati prošlost i izvlačiti pouke iz nje.
“Mi, mladi, se trudimo da ne gajimo tradicije sećanja na našu istoriju i prošlost. Ponosimo na našu ideju i u budućnosti nastavićemo put koji ste vi vodili”, rekao je Bukilić.
Tokom uvodnog dela Naučnog skupa okupljenima se obratio nekadašnji član Predsedništva CK SKS i učesnik Osme sednice CK SKS profesor Radoš Smiljković.
Osma sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije održana je 23. i 24. septembra 1987. godine.
Sednicom je predsedavao tadašnji predsednik Predsedništva CK SKS, Slobodan Milošević.
Na toj sednici, ogromnom većinom glasova, razrešen je članstva u CK SK Srbije Dragiša Pavlović, tadašnji predsednik beogradske partijske organizacije.
Ova sednica je predstavljala konačni razlaz Miloševića i Stambolića.
Ivan Stambolić otet je i ubijen 25. avgusta 2000. godine.
Pravosnažna presuda za njegovo ubistvo izrečena je 2007. godine.Za ubistvo Stambolića osuđeni su pripadnici Jedinice za specijalne operacije i Državne bezbednosti Srbije. U presudi je navedeno da je Milošević nalogodavac, prenosi Tanjug.