Dejan Spalović
Parlamentarni i predsednički izbori ne održavaju se u svim zemljama sveta u isto vreme. Dok se na birališta u Srbiji uvek išlo isključivo u nedelju, osim na prvim izborima posle petog oktobra kada su bili u subotu, u mnogim zemljama Evrope glasa se subotom ili radnim danima, zavisno od političke tradicije. I dok se američki predsednički izbori uvek održavaju u utorak, posle prvog ponedeljka u novembru, na svake četiri godine, za dobre poznavaoce političkih sistema je ipak bilo iznenađenje što su se prošle godine izbori u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji održali radnim danima. Tako je naš zapadni sused imao parlamentarne izbore u sredu, dok je južni komšija odabrao utorak.
Taman kada se poverovalo da su Hrvati odlučili da promene dan za glasanje, predsednički izbori su održani u nedelju 29. decembra, a drugi krug 12 januara ove godine. Srbija, kao uostalom i SAD i većina evropskih država, ne odstupa od svog dana propisanog za glasanje. Glasa se isključivo nedeljom, a za sada nema velikih izgleda da će napustiti svoju tradiciju. To uostalom može da se smatra i potvrdom težnje za demokratičnošću, odnosno željom da što veći broj građana bude u prilici da se izjasni za svoju političku opciju.
Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar očekuje da će se i ubuduće u Srbiji glasati u nedelju. Za „Politiku” navodi da će tako biti jer se poslednjih godina stalno licitira brojem izašlih glasača i spekuliše se o niskoj izlaznosti. Ukoliko bi glasanje bilo radnim danima, to bi u praksi, gotovo izvesno, moglo da znači još nižu izlaznost što niko od političkih činilaca ne želi. „Ne verujem da postoji neka dublja pozadina zašto smo u Srbiji odabrali da se parlamentarni izbori održavaju u nedelju. Jedan od glavnih razloga zašto je to tako, a u to sam siguran, jeste da je namerno izabran neradni dan kako bi što više ljudi moglo da se odazove i izađe na birališta. Dakle, primarni motiv jeste bio da se izabere onaj dan kada ogromna većina ljudi ne radi i u Srbiji to jeste nedelja iako postoji dosta velikih broj delatnosti koji tada rade”, kaže Bojan Klačar.
Na pitanje da li postoji još neki razlog zašto je odabran baš taj dan, odgovara – mislim da ne. „Ideja je od početka bila. Budući da je Srbija, kao i sve države koje su bile u socijalističkom sistemu i kaskala za demokratizacijom, gledalo se koji će biti dan za glasanje kako bi moglo da se podigne izborna participacija kao jedan od najznačajnijih oblika političke participacije. Učešće građana i građanki na izborima jeste sama suština demokratije. Birajući svoje predstavnike, mi se opredeljujemo za određene političare i njihove politike. Devedesetih godina prošlog veka, izlaznost na izborima jeste bila veoma velika, a to ipak, nije bila posledica samo izborne nedelje već i činjenice da je reč o prvim parlamentarnim izborima posle više decenija”, ističe Klačar.
Naglašava da nakon toga nijedna vlast koja je dolazila nije želela da menja tu praksu. Posle 2000. godine kada su procesi izlaska na izbore formalno bili manji, a u stvari jedan broj ljudi živi u inostranstvu, iako ima prebivalište u Srbiji. Kada se pogledaju procenti izlaznost je manja nego pre 30 godina i nijedna vlast, navodi Klačar, nije želela na to da doda još jednu opterećujuću klauzulu, a to je da se glasanje održi nekog drugog dana. To bi recimo, moglo da spreči neke ljude koji su ranije glasali da doputuju iz dijaspore da se izjasne, jer ako je radni dan oni to neće moći da urade.
„To pravilo važi samo za centralni izborni dan, ali u Srbiji se ponovljeni izbori održavaju radnim danima i primetno je da je tada, na tim mestima izlaznost manja. Kada dolazi do ponavljanja na nekim glasačkim mestima, nije uvek termin neradni dan, već su to najčešće bili neki tokom nedelje. Ako govorimo zašto se u nekim zemljama na zapadu, pre svega u SAD izbori održavaju radnim danima, treba imati na umu da su oni mnogo pre Srbije krenuli u realizaciju ovog procesa i to je tamo tradicija. Nešto što je jednom uspostavljeno niko ne želi da menja jer je to nešto na šta su ne samo političke partije, već i građani navikli i prihvatili su da tada izlaze na birališta i ne utiče na izlaznost”, navodi Klačar.
Hrvatska i Severna Makedonija, sa druge strane, slepo prate propise. Klačar ocenjuje da u ovim zemljama nije reč o nekom dubinskom razlogu nego o proceni vladajućih stranaka da je svejedno kada će ti izbori biti održani. Oni su se sada opredelili da to bude radnog dana i to nikako ne utiče na izlaznost. „Istina, izuzetak je bio ustavni referendum, pa se glasanje produžilo na ceo vikend. Takođe, ponovljena glasanja se organizuju i radnim danima”, kaže Klačar.
Inače, u Hrvatskoj, izbori ove godine nisu bili prvi koji nisu održani preko vikenda. Tako su parlamentarni izbori 2000. godine održani u ponedeljak, 3. januara, zbog novogodišnjih praznika. Za prošlogodišnje, datum je odredio Zoran Milanović koji se kandidovao na listi Socijaldemokratske partije Hrvatske (SDP), odnosno da bude premijerski kandidat te stranke, ali je Ustavni sud Milanovića upozorio da je njegovo kandidovanje dok je predsednik, na listi bilo koje stranke ili nezavisne liste, kao i isticanje njega kao kandidata za premijera ili neku drugu dužnost, nespojivo sa njegovim ustavnim položajem i načelom podele vlasti. U Hrvatskoj su kada su izbori bili na radni dan, proglasili da je neradni, a logika je bila da se vikend ostavi za odmor. Istovremeno, prvi krug predsedničkih izbora u Severnoj Makedoniji je održan 24. aprila. Njima je 2020. pandemija virusa korona pomrsila konce, pa su u julu bila određena tri dana glasanja, a ključni izborni dan bio je u sredu umesto u nedelju.
I dok je u regionu ova praksa je novijeg datuma, u Americi se tradicionalno glasa utorkom. Glasanje u SAD se uvek održava prvog utorka nakon 1. novembra. Politički analitičar Predrag Rajić kaže da se u Americi tako svake četvrte godine biraju predsednik države, donji dom Kongresa i trećina Senata. Jedna od specifičnosti ovih izbora u odnosu na kontinentalnu Evropu upravo jeste da se glasa utorkom. Ova tradicija vuče korene iz 19. veka. Rajić za naš list kaže da je to tako zato što Amerikanci vole da drže do tradicije i Amerikanci su iz krajnje pragmatičnih i praktičnih razloga uveli pravilo da se glasa utorkom kada je formirana američka država.
„Tada su bile prilike bitno drugačije jer su pravo glasa imali samo odrasli muškarci koji su ispunjavali određeni imovinski cenzus i oni su živeli na rančevima van gradova. Nije bilo moguće organizovati glasanje na svakom koraku kao što je danas moguće, kada se bira u svakom zaseoku. Tada je to bilo izvodljivo samo u gradovima. Ti veleposednici i trgovci su silazi u gradove radnim danima i negde je običaj bio da se utorkom organizuju najveće pijace u SAD, zato što je Amerika konzervativna država i nedelja je božji dan”, kaže Rajić.
Dodaje da su tada u SAD procenili da bi izbori trebalo da budu utorkom jer će u to vreme svi biti u gradu. I oni koji prodaju i oni koji kupuju, a tada će moći i da glasaju. Na taj način su hteli prosto da omoguće visoku izlaznost i vremenom se sve to promenilo i sada je moguće glasati kad – god, ali Amerikanci koji su veoma verni svojoj tradiciji i koji su duboko inkorporirali običaje u svoj pravni sistem, odlučili su da tako ostane i dalje. U Velikoj Britaniji je slična priča i uopšte ceo anglosaksonski svet glasa radnim danima. Pretpostavka je da se čovek koji ide na posao i aktivan je radnim danima, tada može i da glasa, a preko vikenda je negde u prirodi. Oni smatraju da bi izlaznost bila daleko manja da se glasa u nedelju, jer ljudi nisu u mestu boravka.
Jedan od razloga zašto je u SAD izborni dan naveden kao utorak „nakon prvog ponedeljka” bio je da se spreči da „padne” 1. novembra. Taj se dan smatrao nepovoljnim jer su ga neki hrišćani slavili kao Dan svih svetih i takođe jer su trgovci obično uzimali prvi dan u mesecu kako bi podmirili svoje knjige za prethodni mesec. Međutim, iako je utorak odabran iz praktičnih razloga, glasanje na taj dan sada se češće doživljava kao prepreka. Manje od dva odsto Amerikanaca danas je zaposleno u poljoprivredi, a mnogi ljudi rade utorkom tokom cele godine. Kako je odaziv birača s vremenom opadao, neki su ljudi predložili da se izbori pomere za vikend. Drugi su smatrali da izborni dan treba da ostane utorak, ali da bude savezni praznik. Iako ti konkretni napori nisu bili uspešni, povećane mogućnosti glasanja prevremeno i putem pošte uticale su na to da izborni dan nije bio toliko važan za iskustvo glasanja nego što je to bio pre.
„Kada je reč o kontinentalnom sistemu glasa se vikendom, retko gde radnim danima, ali negde subotom, a negde nedeljom. U Hrvatskoj se glasalo radnim danima – to je prosto bila kalkulacija Zorana Milanovića da će manje hadezeovaca tada izaći na izbore nego radnim danom i on je insistirao da bude glasanje radnim danima. U nekim državama se smatra prosto da bi nedeljom bila manja izlaznost, a pod uticajem protestantske etike nedeljom ne treba ništa raditi pa se onda glasa subotom. U nekim drugim državama koje su imale malo jači uticaj socijalizma poslednjih decenija se glasa nedeljom jer se pretpostavlja da su ljudi kod kuće, da su slobodni i da su voljni, da su voljni da izađu na izbore i da će izlaznost biti veća. Srbija je jedna od tih država koja je zadržala princip glasanja nedeljom i ne verujem da će se to menjati u skorijoj budućnosti”, zaključuje Predrag Rajić.
Kako su Amerikanci odabrali utorak iz praktičnih razloga
Izvorno, izborni dani u SAD razlikovali su se od države do države, ali 1845. donesen je zakon kojim se utvrđuje jedan dan izbora za celu zemlju. U to su vreme SAD još bile pretežno agrarno društvo. Za poljoprivrednike, koji su činili većinu radne snage, veći deo godine zauzimala je sadnja, negovanje i žetva useva. Početak novembra bio je dobro vreme za glasanje jer je berba završila, ali je vreme još uvek bilo relativno blago.
„Za Amerikance su neki dani u sedmici bili bolji od drugih. Dva dana definitivno nisu dolazila u obzir. Većina Amerikanaca bili su pobožni hršćani i stoga su nedelju odredili kao dan odmora i bogoslužja. Sreda je u mnogim krajevima bila tržni dan, kada su poljoprivrednici prodavali svoje useve u gradu. Osim toga, ponekad je bio potreban dan putovanja. U ruralnim područjima, najbliže biračko mesto moglo je biti udaljeno nekoliko milja, a u eri pre automobila, put do tamo mogao je potrajati. Ako ljudi nisu mogli da koriste nedelju ili sredu kao dan za putovanje, onda to znači da dan izbora nije mogao biti ni u ponedeljak ili četvrtak. I tako je utorak percipiran kao najbolja opcija”, zaključuje Predrag Rajić.