Brigu građana za zaštitu životne sredine i strah od potencijalnog iskopavanja litijuma na zapadu zemlje deo opozicije i, sve očiglednije, pojedini strani centri moći nastoje da iskoriste ne bi li ostvarili neke sasvim drugačije ciljeve. Na osnovu talasa izjava i poruka u kojima se poziva i na fizički obračun, zaključak je da je osnovni cilj pokušaj nasilne promene vlasti u Srbiji i rušenje predsednika Aleksandra Vučića, na čiju su fizičku likvidaciju javno pozivali pojedini opozicioni političari. Dok je formalni povod za proteste borba protiv iskopavanja litijuma, društvenim mrežama uz pozive na skupove, blokade i trajno zauzimanje javnih površina kruže slike koje nemaju nikakve veze sa zaštitom životne sredine – kadrovi kijevskog Majdana od pre više od deset godina, uz aluzije poput pominjanja šatora, ćebadi i palica.
Protesti su do sada održani u više od 30 gradova širom zemlje, a za danas je zakazan veliki skup u Beogradu, pred koji se već uveliko poziva na svojevrsni „Beomajdan”. I sve to u danima dok Albin Kurti preti otvaranjem mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici za saobraćaj, faktički nestankom Srba s Kosmeta, a u sarajevskim i drugim regionalnim medijima se vodi besomučna kampanja protiv Srbije i Republike Srpske, kao i predsednika Vučića.
Opozicioni političar Srđan Škoro, obraćajući se na jednom od protesta, rekao je da „moramo da probudimo onaj deo Srbije koji nije neposredno ugrožen rudnicima litijuma”, uz reči: „Molim vas da ostanemo ujedinjeni u otporu, mi se ovog puta moramo fizički suprotstaviti njima.” Škoro je ne tako davno predložio da se predsednik Srbije i njegov sin Danilo „tuširaju uranijumom”. Sociolog Jovo Bakić, govoreći na skupu u Novom Sadu, pričao je o „proterivanju Oskara (Aleksandra Vučića) preko Drine”, rekavši „njima ostavljamo izbor kojim će stilom trčanja bežati i kojim će stilom plivanja plivati”.
Na profilu „Eko straže” na društvenoj mreži „Iks”, ispod najave današnjeg protesta u Beogradu, osvanule su objave u kojima različiti profili ostavljaju istu poruku „šator, ćebe, palica – naše sveto trojstvo”, kao i fotografije nasilja iz Kijeva od pre jedne decenije. Potpredsednik vlade Aleksandar Vulin poručio je da protesti koji se u Srbiji održavaju protiv litijuma nemaju nikakve veze s rudarenjem i ekologijom, već da je reč o čistoj politici i da predstavljaju „pokušaj novog Majdana”. Portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova ocenila je da Zapad, preko marionetskih medija i nevladinih organizacija, pokušava da prirodnu zabrinutost građana za životnu sredinu iskoristi za destabilizaciju Srbije.
Uz sve što se najavljuje za danas u Beogradu, ali i zbivanja na Kosmetu i tenzije u regionu, baš u ovim trenucima najavljen je i protest „Za identitet i dostojanstvo” u Bujanovcu, koji organizuje Nacionalni savet Albanaca (NSA). A sve zbog, kako se navodi, diskriminacije koju nad albanskom zajednicom vrši Srbija. Skup je podržao i šef Partije za demokratsko delovanje i narodni poslanik Šaip Kamberi.
Ognjen Karanović iz Centra za društvenu stabilnost navodi za „Politiku” da ovi protesti nisu slučajno organizovani sada i da je cilj jasan. „Ne postoje protesti ovakvog formata koji su spontani. To će bolje objasniti svi stručnjaci koji bliže poznaju strukturu i smisao obojenih revolucija. Ovde je na delu pokušaj ili priprema za pokušaj nasilne smene vlasti i obaranja ustavnog poretka Srbije. Pogledajte samo koji politički centri u regionu, ne govorimo samo o političkom Sarajevu, već i o Zagrebu, ali i njihovi pojedini mentori među svetskim silama zdušno podržavaju ove proteste. Mi vidimo ko su ’vedete’ tih protesta i da oni dolaze i sa levice i sa desnice”, navodi Karanović. Dodaje da su među njima ekstremne, tzv. levičarske snage.
„To su ljudi poput izvesne Mile Bajić, navodne studentkinje Dinka Gruhonjića, koja je proteklih meseci postala poznata u našoj javnosti tako što je najgnusnije klevete upućivala kompletnom srpskom narodu, nazivajući ga genocidnim i nazivajući Srebrenicu genocidom, sledeći apsolutno sve neoustaške narative koje produkuje današnji Zagreb ili današnje Sarajevo. Nije li ona slučajno vođa protesta u Novom Sadu? Tu je i Jovo Bakić, čovek bez bilo kakvog političkog utemeljenja ili relevantnosti koji izlazi na veliku scenu. To je levica. A tzv. desnica, tu imamo one koji se javno deklarišu kao nacisti ili neonacisti, ljotićevce, nekakve kvazinacionaliste, rusofile, pokret Branimira Nestorovića i tako dalje. Najrazličitiji spektar, veoma heterogen u ideološkom i političkom smislu koji se opet ujedinjuje”, navodi Karanović.
Inače, učešće na protestima najavile su, prema pisanju beogradskih medija, i organizacije „Zentropa”, „Srbska akcija”, „Klub 451” i „Zboraška omladina”, koje se u javnosti povezuju s neonacističkim elementima iz inostranstva. I sve to dok bošnjački portal „Slobodna Bosna” pita „je li ovo možda početak kraja Aleksandra Vučića i više nego što je bio tokom protesta ’Jedan od pet miliona’ i ’Srbija protiv nasilja’”, a naslov od pre nekoliko dana glasi „Ništa ne može uzdrmati Vučića kao litij: protesti zbog najave otvaranja rudnika večeras u četiri grada, a onda u još devetnaest”. Hrvatski „Jutarnji list” objavio je tekst pod naslovom „Građani su ogorčeni: Srbija na nogama, kulminacija tek sledi”, a portal „Indeks.hr” poručuje „Pobuna Srba protiv Vučićevog megaprojekta, za subotu najavljen masovan prosvjed”.
Politički analitičar Branko Radun objašnjava za naš list da postoji praksa obojenih revolucija, prema školskom udžbeniku. „Uzimate neku temu gde možete dobiti podršku javnosti, pravite ulična dešavanja, proteste. Zauzmete neko simbolično mesto. Bila je ’Gazela’, Pionirski park ili tako neko mesto, gde mnogo ljudi prolazi, a ima neku simboličku težinu. Pre će ići na varijantu da ostanu tu nekoliko dana, da probaju da ostanu što duže, da fizički zauzmu neku poziciju. Ne ide se s političkom ili stranačkom temom, već nekom opštom, kao što je pitanje ekologije, zdravlja, i onda se okupljaju ljudi i to ne treba da izgleda kao politički miting, nego više kao neki narodni protest”, ističe Radun. On dodaje i da političke snage, pre svega zeleni, žele da se pozicioniraju i da iskoriste priču o „Rio Tintu”.
„Biće tu i drugih učesnika, govornika i da se oni predstave kao neki narodni pokret, ne kao politički miting, već kao narodni pokret protiv ’Rio Tinta’. Pokušaće da objedine levicu i desnicu i da s levo-ekološke strane i s desno-nacionalne strane zajedno napadnu temu ’Rio Tinta’”, navodi i dodaje da deo opozicije vidi u tome šansu da oslabi vlast, da sami ojačaju, a neki očekuju i da na ovoj temi mogu da sruše vlast.
Karanović ocenjuje da je reč o nesumnjivom pokušaju da nelegalnim putem dođe do obaranja predsednika Srbije Aleksandra Vučića. „A sve u cilju da Srbija zaustavi dalji svoj napredak i kako bi bili poništeni svi oni procesi koji su doveli do velikog ekonomskog trijumfa Srbije, kako bi bila poništena i politička stabilnost koju je zemlja postigla u poslednjih 12 godina i geopolitički mir za Srbiju koji je na pomolu i to u ovom opštem geopolitičkom ludilu ratnog ili predratnog stanja”, ističe on.
Navodi da su protesti u ovoj zemlji postali konstanta i da nailaze u manjim ili u većim talasima i, kako kaže, zavisno od sezone i od potreba. Dodaje i da kada je potrebno izvršiti pritisak na Srbiju u vezi s Kosmetom, najednom kreću protesti. Kada je reč o aktuelnim protestima protiv iskopavanja litijuma, Karanović smatra da ih podržavaju, finansiraju i podstiču mnogi iz inostranstva i da se ne može govoriti samo o Zapadu ili samo o Istoku. „Govorimo o različitim konkurentskim korporacijama, kompanijama, moćnim porodicama, koji žele svoj interes u tome”, ističe Karanović.
A prema mišljenju Branka Raduna, pozivi na nasilje su kontraproduktivni i štete opoziciji, ali podgrevaju atmosferu. „Neodgovorno je ubacivati jake reči, pozivati na revanšizam, to ostavlja neki trag u javnosti, destabilizuje se atmosfera na političkoj sceni”, navodi Radun.
Đurđev: Politika razdora zaustavlja ekonomski polet naše zemlje
Stepen ekstremne politizacije koji prati ovaj projekat, već od prvog momenta kada je spomenut, jasno govori da on prevazilazi pažnju ljudi koji su zabrinuti za zaštitu životne sredine ili za nešto drugo, ocenjuje istoričar Petar Đurđev. „Pozivi na nasilje predstavljaju još jednu etapu u pokušaju slabljenja Srpske napredne stranke i rušenja Vučića”, ocenjuje Đurđev i dodaje da napisi u medijima u BiH i ostatku regiona, posebno u onim taborima koji su ekstremno nastrojeni protiv Srbije, jasno daju vetar u leđa ovakvim protestima i da bi se najviše obradovali ako bi se prolila neka krv u Beogradu. „Ovo je još jedno od društvenih pitanja koje pokušava jedna nekritička i nesamostalna i nespremna opozicija da iskoristi kako bi došla na vlast. To su isti ljudi koji su bili spremni da preuzmu tihi protest koji je nastao zbog čudovišnih zločina prošle godine i da bol i suze Beograda i tih porodica preuzmu zarad dobijanja jeftinih političkih poena”, navodi naš sagovornik.
Ista opozicija, kaže Đurđev, palila je Gradsku kuću u Novom Sadu, raznela Stari dvor u Beogradu i posle toga su učestvovali na izborima. „Ne bi čudilo da upravo elemenat nasilja u političkoj borbi iskoriste kako bi omasovili proteste i naravno, što je ključno, da kroz jedan širi politički okvir ispune zadatke za one koji im to odrede”, ocenjuje on. Imamo zbunjene građane, navodi, koji su uplašeni čudnim informacijama s nekoliko televizija koje kontrolišu lokalni tajkuni u Srbiji. „Za njima idu ekološke organizacije koje često znaju da prave ovakve incidentne situacije zarad, naravno, dobijanja stranih grantova i fondova kako bi nastavile svoj rad, a onda dolazimo i do onih krupnih igrača i stvarno se treba zapitati da li upravo te vlade koje vode antisrpsku politiku iz okruženja mogu da prihvate da Srbija ovakav jedan ekonomski politički potencijal iskoristi i uradiće sve kako bi zaustavili privredni razvoj Srbije”, ocenjuje Đurđev.
Dodaje da ovakve situacije često podsećaju na one koje vidimo u Africi, gde su postojale različite etničke grupe i pravljeni građanski ratovi, a zatim preuzimani prirodni resursi. „U ovom momentu je sreća što su tamo kompaktno naseljeni Srbi pa zbog toga nije došlo do međuetničkog sukoba, zbog čega sam ubeđen da se sada pokreće oštra politička debata, politika razdora i sukoba, jer jedino preko toga može da se zaustavi jedna važna ekonomska poluga budućeg razvoja Srbije”, zaključuje Đurđev.