Brojni pokušaji Evropske unije da reanimira klinički mrtav dijalog Beograda i Prištine do sada su se zbog jednostranih i brutalnih akcija režima Albina Kurtija završavali neuspehom, a ishod nove akcije specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka trebalo bi da bude poznat narednih dana, nakon njegove današnje posete Beogradu i najave da priprema novi sastanak u Briselu. Do sada oživljavanje bilo kakvih ozbiljnih i konstruktivnih razgovora slovačkom diplomati nije polazilo za rukom, pre svega zato što je Priština izazivala nove eskalatorne poteze, da bi potom nametala nove uslove za pregovaračkim stolom.
Takav ishod je očekivan bez adekvatnih mera protiv likvidatora pregovora, ekstremiste Albina Kurtija, koji je u poslednje tri i po godine učinio sve da obesmisli svaki oblik dijaloga. Dodatnu zabunu uneo je prošle nedelje prilikom posete Prištini i sam Lajčak, svojom izjavom da otvaranje glavnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici na čemu insistira Kurti „treba da bude u bliskoj saradnji s međunarodnim partnerima Kosova”, ne pomenuvši pri tome Beograd. Na ovu poruku direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju rekao je da Lajčak sada sporazum o mostu izmešta iz briselskog dijaloga, a „do juče je to pitanje najavljivao kao glavnu temu razgovora u Briselu” i upitao zbog čega.
Kada je reč o sastancima u Briselu, Beograd se uvek pokazivao kao konstruktivan partner, istrajan u odluci da učestvuje u ovim razgovorima, ali je držanje albanske strane umanjivalo šansu da se dođe do bilo kakvog rezultata. Pregovarački proces postaje sve više i više irelevantan, s obzirom na sve ono što se dešava u Briselu, sve manje ima svoju refleksiju na stanje na terenu, a stanje na terenu se menja isključivo jednostranim potezima Albina Kurtija sada već u primetnom kontinuitetu. Veliki problem EU je, između ostalog, to što nema hrabrosti da prizna da nešto konkretno i ne može da uradi i da prihvati određene greške.
EU do sada nije pokazala snagu da kaže ko je kriv i da od krivca zahteva da ispuni svoje obaveze, a ako to ne učini u određenom roku, da ga sankcioniše. Čak i kada je EU bojažljivo konstatovala da je Kurti krivac, pretila je vrlo strogim sankcijama, međutim, kasnije se videlo da su se te represivne mere zaustavile na vrlo simboličnom nivou prema Prištini. Poslednji pokušaji Brisela da pomakne dijalog dve strane korak napred nisu doveli do konkretnih rezultata, jer Priština i dalje uporno izbegava obavezu formiranja Zajednice srpskih opština i drži blokadu za ulaz srpske robe na teritoriju Kosova i Metohije, a to je samo deo složenih problema s kojima se svakodnevno suočavaju Srbi na KiM.
Kada su se razgovori poslednjih godina i vodili, tema je bila samo kako da se smire tenzije i izbegne sukob, bilo oko barikada, registarskih tablica ili upada specijalaca tzv. kosovske policije u četiri opštine. Kada je vlast u Prištini preuzeo Kurti, on je video da zapravo ti razgovori treba da vode ka nekoj normalizaciji i da to nikako nije ono što on želi, a namera mu je da dobije samo bezuslovno priznanje od strane Srbije, de fakto ili de jure. I onda je zapravo počeo da pravi nove krize s ciljem da povremeno dolazi do odmrzavanja „konflikta” i izbijanja kriza kao što je poslednja – upad specijalaca i zatvaranje zgrada institucija Srbije na severu Kosmeta. Ohridski sporazum formalno je prihvatio, ali ni nakon toga nikada nije pokazao nameru da prihvati formiranje ZSO. „Završila se ta ’taktika salame’ u kojoj Kosovo pravi ustupke i kompromise, iščekujući priznanje na kraju dijaloga, priznanje koje nikada nije došlo”, rekao je Kurti nedavno.
Rajko Petrović iz Instituta za evropske studije kaže da je jedini cilj Albina Kurtija da protera Srbe s KiM. Za „Politiku” ističe da je dijalog Beograda i Prištine odavno klinički mrtav i da nema sumnje da je za to krivac isključivo ekstremistički Kurtijev režim. „Pokrenuti ga može samo ona strana koja ga je dovela u tu situaciju, a to je albanska strana predvođena Kurtijem. Sve što se dešava u poslednjih nekoliko dana, nelegalne akcije zauzimanja institucija države Srbije na severu Kosmeta, pokazuju da je, s jedne strane, Kurti izrevoltiran činjenicom da više nema bezrezervnu podršku od zemalja Kvinte i posetom francuskog predsednika Makrona Beogradu”, kaže Petrović.
S druge strane, Srbija je uzdržana od bilo kakvih dejstava i nebrojeno puta pokazala da je spremna za razgovor, kompromis i dugoročno održivo rešenje. „Međutim, jasno je da Kurti ne samo da ne želi da formira ZSO, što je njegova obaveza, već nastoji da protera Srbe s Kosmeta i uspostavi punu kontrolu nad severom KiM. Kurti želi rat, to je valjda sada svima jasno i samo zahvaljujući strpljenju i orijentaciji ka miru srpskih vlasti još uvek imamo stabilnost na ovim prostorima”, kaže Petrović.
Karijerni diplomata Zoran Milivojević ukazao je za RTS da kada je reč o Srbiji, ona nikad neće odustati od dijaloga, ali i da ako se ne zaustavi eskalacija, verbalne osude nemaju smisla ako nema mera. „Mi imamo tamo Kfor, imamo Euleks, imamo institucije iza kojih stoji Zapad. Dakle, oni imaju mehanizme i mere kojima mogu da deluju i kojima mogu da reaguju. Eto, to je suština cele priče. Ukoliko zaista žele mir i nekakav dijalog, suštinski dijalog, ne sastajanje radi sastajanja, radi forme, onda su neophodne mere”, kaže Milivojević.
Od uspešnih sporazuma do čekanja na ZSO 11 godina
Dijalog između Beograda i Prištine je počeo 8. marta 2011. godine u Briselu, tehničkim pitanjima i temama, koje su imale za cilj unapređenje kvaliteta života građana Srbije i južne srpske pokrajine. Od 19. aprila 2013. godine, kada je postignut prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, takozvani Briselski sporazum, započet je proces političkog dijaloga i pregovori su prešli na visoki nivo, dijalog predsednika i premijera. U početku je postignuto niz uspešnih sporazuma i najambiciozniji, Briselski iz 2013. godine, u kome se od 15, šest tačaka odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština. Jedanaest godina kasnije, ZSO je neformirana, ali je istovremeno i glavna prepreka za nastavak ozbiljnih razgovora.