DO OSAM NA KORZOU, POSLE OSAM U DISKO: Vršac je u vreme anatemisanja diskoteka već 1968. dobio prvo mesto za slušanje ploča
SAMO godinu dana nakon što je u Beogradu otvorena prva diskoteka na Balkanu – “Kod Laze Šećera” – i Vršac je dobio svoj prvi disko-klub. Bilo je to 1968, kada je Vrščanin Bora Dakić za te namene adaptirao podrum lovačkog društva u današnjoj Ulici Feliksa Milekera, pored zgrade Pošte.
Tu su, da bi đuskali i slušali gramofonske ploče, uglavnom dolazili stariji srednjoškolci i gosti iz drugih mesta, što nije izazivalo toliko kontroverzi, kao što je to bio slučaj sa čuvenom beogradskom diskotekom. Nju je baš te 1968, posle manje od 12 meseci rada, narodna milicija zatvorila, jer su i javnost i vlast smatrali da ta “novotarija sa Zapada kvari naprednu socijalističku omladinu”.
– “Kod Laze Šećera” su dolazili bogati i uticajni ljudi, za razliku od Vršca, gde su gimnazijalci bili pod pretnjom direktora da će biti izbačeni iz škole, ako ih vidi na korzou posle 20 časova. Oni su to poštovali. Bili su mnogo disciplinovaniji od vršnjaka iz većih gradova. Zato i nije bilo otpora lokalne javnosti prema prvoj vršačkoj diskoteci – objašnjava Andrijana Radić, etnolog Gradskog muzeja Vršac.
Zanimljivo je, međutim, da su pet godina kasnije drugu diskoteku u tom gradu – čuvenu “Rupu” u podrumu Doma omladine Vršac – otvorili upravo oni koji su bili deo državnog sistema – članovi Saveza socijalističke omladine Vojvodine (SSOV). To je bio jasan pokazatelj da je ta “zapadnjačka novotarija” postala prihvaćena u jugoslovenskom društvu.
– Na otvaranju 1973. muziku je u “Rupi” puštao Zoran Modli, koji je u to vreme bio instruktor letenja u vršačkoj Pilotskoj školi. Dovodili smo i druge gramofondžije iz Beograda. Bilo je to veoma popularno mesto, koje je opstalo čak i nakon što su ga podzemne vode poplavile – priseća se Vrščanin Ivan Babić, tadašnji predsednik SSOV.
Otvarale su se potom i diskoteke u prizemnoj zgradi na uglu Ljubljanske i Dimitrija Tucovića, kao i preko puta današnje zgrade Kulturnog centra u Sterijinoj ulici. U zastakljenoj terasi nekadašnjeg hotela “Breg”, sredinom osamdesetih otvoren je i “Dansing bar”, u kom su se puštali svetski hitovi, dok je u blizini postojala i letnja diskoteka “Terasa”, gde je di-džej bio Zoran Popov.
Samo u podrumu
IAKO su se razlikovale po vrsti muzike koja se u njima puštala, za gotovo sve vršačke diskoteke zajedničko je to što su radile u – podrumima. To je, zapravo, bio princip svih diskoteka, počev od prve na svetu, osnovane tajno u Parizu između dva svetska rata.
– Usled širenja nacizma, u čitavoj Evropi je došlo do zatvaranja džez klubova, u kojima su svirali američki crnci. Da bi i dalje slušali omiljenu, ali zabranjenu muziku, ljudi su tajno počeli da se okupljaju u podrumima. Tu nije bilo moguće dovesti cele bendove, pa su puštali gramofonske ploče. Ulaz je bio moguć samo uz tajnu lozinku – kaže Andrijana Radić i dodaje da reč diskoteka na francuskom izvorno znači kolekcija gramofonskih ploča.
– Tih godina bila je popularna i diskoteka “202”, koja se nalazila u porodičnoj kući di-džeja Baće Narančića u Boračkoj ulici. Upravo zbog tog noćnog kluba Vrščani danas tu ulicu zovu “Dvestadvojka” – dodaje Babić.
Ratne 90-te donele su potpuno novi “vajb”. U gradu je bilo sedam diskoteka, u kojima su tuče i drugi incidenti bili redovna pojava. Rokeri su išli u “Rupu”, “San”, “Bili”, “Fontanu” i “Metak”, a tzv. dizelaši u “Teatar” i “Vivu”.
– U “Vivu”, u podrumu hotela “Srbija”, mogli su da uđu samo stariji od 15 godina, pa su osnovci često pravili lažne legitimacije – ukazuje nam Andrijana Radić.
Dvehiljaditih popularna je bila letnja diskoteka “Ful Monti” kod Gradskog stadiona, a kasnije i “D`ice” u Centru “Milenijum”. Danas u Vršcu postoji samo jedan pravi klub, koji radi povremeno uz živu svirku. Omladina vikend-zabavu pronalazi u kafićima, koji se uveče transformišu u prostore za žurke, dok stariji Vrščani sve to posmatraju sa dozom sete, konstatujući da je u njihovo vreme bilo mnogo lepše i kulturnije.
Neistražen fenomen
DISKOTEKE predstavljaju svojevrsni društveni fenomen, ali se niko u staroj Jugoslaviji nije iz naučnog ugla bavio njihovim nastankom i uticajem na omladinu. Stoga o tome ne postoji nijedna stručna literatura. Malo je i fotografija koje mogu da dokumentuju kako su izgledale prve žurke u podrumima, jer se pre pola veka u izlazak nisu nosili foto-aparati, niti je bilo mobilnih telefona. Ostala su samo sećanja savremenika, od kojih saznajemo da je sedamdesetih godina u Vršcu postojala i “pokretna diskoteka” – kombi sa razglasom, koji je vikendom obilazio okolna sela i pravio žurke u podne.