Beograd bez korupcije – sto posto, to je slogan s kojim izlazimo na izbore, jer je to preduslov za realizaciju svih drugih važnih projekata, a mi smo jedina lista na kojoj su ljudu koji su dokazali da umeju da zaustave korupciju, i to u velikom i komplikovanom procesu privatizacije, kaže Branko Pavlović, prvi na listi „Mi – glas iz naroda” i kandidat za gradonačelnika Beograda. Kao prioritete ističe restrukturiranje javnih komunalnih preduzeća, „jer se bez toga ne mogu rešiti komunalni problemi” i uključivanje nauke i struke u kreiranje strateškog razvoja grada.
Ističete borbu protiv korupcije, šta još nudite Beograđanima, po čemu se razlikujete od drugih?
Biografije ljudi na našoj listi svedoče da smo sposobni da zaustavimo korupciju, dokazali smo da to umemo u praksi. To niko, ne u Beogradu, nego u Srbiji ne zna. Beograđani koji misle da ne treba da izađu na izbore treba 2. juna da ostave iznad spoljne strane vrata kesu sa 800 evra, toliko će korupcija da pojede svakom članu domaćinstva u naredne četiri godine. Ako izađu i glasaju za nas, rešiće problem…
Druge prednosti…
Svi će pričati o nedostacima komunalnih usluga, ali svi preskaču javna komunalna preduzeća, a bez sređivanja stanja u njima, nema alata da se nešto popravi. Mi se zalažemo za restrukturiranje komunalnih preduzeća, a jedina smo lista koja okuplja ljude s velikim znanjem i iskustvom u upravljanju velikim privrednim sistemima, to je naša druga prednost. Treća velika razlika je što mi potpuno razumemo da pravce strateškog razvoja treba da utvrđuje nauka i struka, a ne političari. Otvoreni smo da pružimo platformu iz pozicije vlasti u Beogradu svim intelektualnim potencijalima Beograda, koji su ogromni, da bismo na pravi način rešavali stvari. Dakle, potpuno smo svesni da bez nekoliko stotina doktora nauka, koji bi bili uključeni u različitim oblastima u određivanje strateških pravaca razvoja Beograda, uopšte nije moguće. Kao i drugi, i mi mislimo da je važno „utopljavanje” zgrada, ali, za razliku od njih, mi bismo napravili domaća preduzeća koja bi proizvodila komponente za to umesto da ih uvozimo. Tako bismo razvili i domaću privredu.
Šta je to što bi moglo odmah da se uradi, da ljudi vide da ispunjavate obećanje?
Kod korupcije će poslovni svet videti to već u drugoj polovini godine. Treba šest meseci da se veliki beogradski sistem stavi pod kontrolu. Osim toga, imamo vrlo lepu i jednostavnu ideju – da uvedemo umanjenje računa za Infostan za one koji na balkonima imaju cveće i zelenilo. To bi ulepšalo grad, a građani bi imali duplu korist – manje račune lepši i zdraviji grad. To bi bilo dobro i za turizam.
Ima mnogo stvari koje lokalna vlast ne može da uradi bez saradnje s republičkom, možete li i hoćete li sarađivati?
Apsolutno. Ja i sada razgovaram u parlamentu sa svima, mislim da se poslanici „Mi – glas iz naroda” u nastupima razlikuju od ostalih. Mi smo inače protiv podela koje kažu – samo mrzi, ruši, uništavaj. Ne. Moramo da imamo neki zajednički imenitelj, a kad bi vlast videla da postoji neko kredibilan, ko je dobio ogromnu podršku građana i ko može da upravlja Beogradom, i sama bi promenila pristup. Vlast, za sada, vuče dosta loših poteza zato što nema dobar korektiv, pa može da radi šta god hoće. A zapravo građani mogu vrlo jednostavno 2. juna mnogo toga da preokrenu.
U kampanji su nametnuta nacionalna pitanja, iako su ovo lokalni izbori, mislite li da ima neke veze između važnih nacionalnih pitanja i komunalnih?
U Beogradu ima i te kako. Beograd je glavni grad i on simbolički ima ogroman značaj. Nije svejedno ko je na čelu prestonice, jer oni svojim stavovima o važnim nacionalnim pitanjima šalju određene poruke. „Mi – glas iz naroda” ima vrlo jasne stavove o nacionalnim pitanjima – bezuslovna odbrana Republike Srpske i KiM, sadržajnije nego što se čini, ne uvođenju sankcija Rusiji, podnošenje aplikacije za Šangajsku organizaciju i za BRIKS, razvijanje dobrih odnosa sa SPC, vođenje računa o Srbima van Srbije. Taj deo je nama zajednički, a razlikujemo se po tome što ukazujemo da i vlast i opozicija podržavaju zapadni ekonomski model, koji nas drži u neokolonijalnoj poziciji. Dok se ne zahvalimo MMF-u i ne okrenemo stvarnim modelima privrednog razvoja, nikad nećemo moći da se iščupamo iz tog zapadnog, vrlo štetnog zagrljaja, koji oni koriste za političke ucene na nacionalnim temama. I ekonomski suverenitet je nacionalni suverenitet, ali se o tome ne govori.