Priština neće da odustane od primene odluke tzv. Centralne banke Kosova o zabrani upotrebe dinara na KiM i ne pokazuje volju da se pronađe kompromisno rešenje, izjavio je danas Milovan Drecun, poslanik u Narodnoj skupštini Srbije.
„Mislim da je glavni problem što Priština hoće ovu situaciju da iskoristi da nas natera da se postigne dogovor na nivou dve, kako oni kažu, banke, Narodne banke Srbije i (tzv) Centralne banke Kosova. To bi bila neka vrsta međudržavnog sporazuma, što je za nas neprihvatljivo. Kosovo ne možemo da tretiramo kao državu”, rekao je Drecun.
Drecun je podsetio da bi po principima Briselskog sporazuma Beograd imao pravo da finansira Zajednicu srpskih opština kao i sada, prema odredbama francusko-nemačkog predloga kojima se takođe predviđa mogućnost finansiranja samouprave opština sa srpskom većinom.
„Dakle, ako bi se formirala ta zajednica, onda bi svakako i taj problem mogao da bude rešen. Mada je opet pitanje na koji način. Ako bi došlo do formiranja zajednice, a Priština opet insistira na nekakvoj odluci, onda nisam siguran da može da se postigne rešenje. Sve ono što izlazi iz statusa neutralnog okvira u razgovoru između Beograda i Prištine za Beograd ne može da bude prihvatljivo”, rekao je Drecun i dodao da Priština to zna i vešto manevriše i politički zloupotrebljava.
Prema rečima Drecuna zemlje koje su priznale jednostavno proglašenu nezavisnost Kosova su zajedno sa Prištinom forsirale jačanje međunarodne pozicije tzv. Kosova i to se odvijalo u tri pravca.
Jedan je bio sistem unifikacija preko UNESCO, drugi prijem u Interpol i treći prijem u Savet Evrope, rekao je Drecun.
„Iza toga su stajale ambicije da tzv. Kosovu otvore put za pristupanje NATO, da li prvo preko Partnerstva za mir ili direktno i naravno prema Evropskoj Uniji. Ova tri pravca su bila glavna. S obzirom da su procenili verovatno da sada mogu da Savet Evrope najlakše ‘slome’ i da tu mogu da prođu, one su pokrenuli tu aktivnost. Dakle, oni žele da tzv. Kosovo pokrenu sa mrtve tačke na međunarodnom planu”, rekao je Drecun.
Prema rečima Drecuna, „nažalost, pravo kroje moćnici i pravo je ono što najjača sila na svetu kaže da je pravo”.
On kaže da mi ispravno tumačimo ono što se dešava na Kosovu i Metohiji kao potpuno odsustvo vladavine prava, kao maksimalno ugrožavanje ljudskih prava onih koji nisu Albanci na Kosovu i Metohiji i kao nedostatak demokratskog kapaciteta institucija tamo.
„Da li na zapadu to tumače i sagledavaju na isti način, a odlučuju tome”, upitao se Drecun i ocenio da Srbija mora malo više da posveti pažnju onome što se poručuje iz Prištine da bismo znali kako da odbranimo naše interese.
Politikolog Ognjen Gogić je ocenio za Tanjug da je suština mogućeg kompromisa da se Poštanska štedionica inscenira na KiM kao komercijalna banka za uspostavljanje platnog prometa između neke naše banke i neke banke tzv. Kosova.
Na pitanje da li je odnos međunarodne zajednice prema ovoj situaciji kažnjavanje Srba ili nagrađivanje Prištine Gogić je ocenio da je cela ova situaciju na neki način nagrađivanje tzv. Kosova, jer se pojavljivanjem svakog novog pitanja kojim bi se Beograd naterao da se saglasi sa nečim što bi bilo statusno opredeljenje tzv. Kosovo tretira kao neka država.
