Istup državne sekretarke u nemačkom Saveznom ministarstvu Franciske Brantner, u kome je poručila da će se litijum u Srbiji sigurno kopati, samo je pitanje da li će ga kopati Evropljani ili Kinezi, ne samo da je uobičajeno sramotan i drzak, već je i primer tipične kolonijalne retorike kolektivnog Zapada koji Srbiju doživljava kao plen, njene resurse kao svoje, a njene građane kao jeftinu radnu snagu, poručio je lider Srpske lige Aleksandar Đurđev. „U Srbiji će o kopanju litijuma, odnosno o bilo čemu drugom, odlučivati isključivo Srbi i svi drugi njeni građani koji su državljani Srbije”, rekao je Đurđev. On je podsetio na to kako su se tokom 20. veka proveli oni koji su otimačinom vadili srpske rude i sekli srpske šume u Bosni, te koji su od Srbije hteli da naprave železničku stanicu za njihovu prugu Berlin–Bagdad.
„Nekome očigledno nisu dovoljna ni dva poraza u oba svetska rata da bi naučio da se sa Srbima razgovara kao s ravnopravnim, jer Srbi na ultimatume i nadobudnost odgovaraju inatom i borbom”, pojasnio je Đurđev. Predsednik Srpske lige još jednom je izneo stav svoje partije da se o litijumu mora održati javna debata i referendum. „Neka bude kako kaže struka i kako misli naš narod. To je crvena linija preko koje nema prelaska. Razumem da Nemačku posebno boli to što je baš u tom Jadru na Ceru izgubila prvu bitku u Prvom svetskom ratu i izgubila u Jadru prvi evropski okupirani grad Loznicu u Drugom svetskom ratu, ali Jadar ostaje srpski i nikada neće biti tuđa kolonija”, zaključio je Đurđev.
