Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je danas da je tokom sastanka ministara spoljnih poslova EU sa predstavnicima Zapadnog Balkana u Luksemburgu istakao da je za novu Vladu Srbije jedan od apsolutnih prioriteta sprovođenje reformske agende do 2027. godine i naglasio da EU može mnogo da dobije od članstva Srbije u tom bloku.
Istovremeno, kako je rekao, ukazao je na težak položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, kao i na potrebu da se oštrije sprovodi Briselski sporazum.
Đurić je novinarima u Luksemburgu rekao da je za Srbiju danas „veoma značajan dan kada su evrointegracije u pitanju” jer je pozvana da prisustvuje sastanku ministara spoljnih poslova EU i predstavnika Zapadnog Balkana.
Istakao je da je imao i bilateralne sastanke sa zvaničnicima pojedinih država članica, uključujući sa šefom poljske diplomatije Radoslavom Sikorskim s kojim je, naglasio je, imao veoma produktivan razgovor.
„Razgovarali smo o tome na koji način da ubrzamo i damo novi impuls sa Evropskim integracijama Srbije. Moja poruka ovde je bila vrlo jasna. Za novu Vladu Srbije, sprovođenje reformske agende do 2027. godine je jedan od apsolutnih prioriteta i želimo da do tada, što se nas tiče, budemo potpuno spremni i kada je reč o našoj ekonomiji, ali i kada je reč o vladavini prava, demokratiji i svim drugim aspektima koji su od značaja za naše punopravno članstvo”, poručio je Đurić.
Istovremeno, dodao je, njegova poruka je bila da EU ima mnogo da dobije iz članstva Srbije i drugih partnera sa Zapadnog Balkana, kako kada je reč o ljudskom kapitalu, tako i kada je reč o tradiciji, kulturi, znanju, bezbednosti, energetskoj bezbednosti i mnogo čemu drugom.
„Takođe sam poslao poruku da do tada smatram da građani Srbije imaju pravo i da treba da dobiju pristup fondovima EU zato što naučnici, studenti i poljoprivrednici u Srbiji ne treba da imaju drugorazredni status u odnosu na poljoprivrednike, naučnike i studente u bilo kojoj drugoj zemlji. Mi nismo zainteresovani samo da budemo sekundarno tržište ili nešto tome slično, već hoćemo punopravnu stolicu i ravnopravno mesto za stolom”, naglasio je Đurić i dodao da Srbija želi da bude jednak deo evropske porodice kao i svi drugi.
Kada je reč o zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici (ZSBP), Đurić je rekao da će Srbija sa učlanjenjem u EU imati ZSBP sa EU, kada će, naglasio je, biti i u poziciji da utiče na tu politiku.
„Do tada hoćemo da podignemo nivo našeg usaglašavanja sa ZSBP, ali tražimo i pomoć da rešimo pitanja iz prošlosti za koje sadašnje generacije u Srbiji nisu odgovorne, a koja ne mogu da budu rešena na pravičan način bez punog angažovanja međunarodne zajednice”, poručio je Đurić.
U tom kontekstu, kako je naveo, govorio je o kršenjima kolektivnih prava Srba na Kosovu i Metohiji, ali i o potrebi da se na neki način oštrije i agresivnije sprovodi Briselski sporazum.
„Rekao sam okupljenim evropskim ministrima, hajde da pomognemo jednim drugima, hajde da se nađemo na pola puta, da ubrzamo tu priču oko proširenja EU. Vi imate jako mnogo da dobijete iz snažnih balkanskih ruku, ne samo iz Srbije, nego i iz drugih zemalja regiona kao novih članova”, naveo je Đurić.
Naglasio je i da Srbija već sada u značajnoj meri doprinosi ZSBP EU, da učestvuje u evropskim mirovnim misijama, a da je, kada je reč o sukobu u Ukrajini, od početka podržavala sve rezolucije UN, „kojima se podržavao i podržava teritorijalni integritet Ukrajine”.
„Imamo specifičnosti zbog kojih nemamo istu spoljnu politiku po ovom pitanju kao druge evropske članice, ali očekujemo od EU da pomogne da se odnosi u regionu normalizuju u dovoljnoj meri i da napreduje generalno bezbednosna i geopolitička situacija u našem regionu na način koji će omogućiti da u budućnosti imamo veći stepen uslađenosti”, rekao je Đurić.
A Srbija će, dodao je, tražiti način da štiteći svoje nacionalne interese bude što je moguće više usklađena sa tom spoljnom i bezbednosnom politikom.
Đurić je dodao da se u Luksemburgu sastao i sa ministrom inostranih poslova Benina,sa kojim, naglasio je, Srbija gaji prijateljstvo još od vremena nesvrstanih i sa kojim ima visok stepen razumevanja po temama od značaja za Srbiju i koji je podržao Srbiju prilikom nedavne rezolucije o Srebrenici.
„Očekujem da ću ugostiti kako mog kolegu iz Poljske, tako i prijatelje iz Benina i Srbija će nastaviti da traži nove prijatelje širom sveta. Dakle, da ne gubimo stare prijatelje, a da dobijamo nove”, rekao je Đurić.
On je dodao da, koliko god teška ta politika bila, Srbija će se boriti da stvara uslove za što brže članstvo u EU, uz očuvanje njenih državnih i nacionalnih interesa.
