Danas se navršava tačno 11 godina od kako je potpisan Briselski sporazum, ali Zajednica srpskih opština (ZSO), na čije se formiranje odnosi prvih šest tačaka i čini okosnicu ovog dokumenta i dalje nije formirana.
Oko teksta sporazuma, koji je formalno nazvan „Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine” pregovaralo se šest meseci pre nego što je na dokument stavljeno tri potpisa.
U ime Beograda dokument je potpisao tadašnji predsednik Vlade, a današnji šef diplomatije Srbije Ivica Dačić, a u ime Prištine Hašim Tači koji je u to vreme obavljao funkciju premijera tamošnjih privremenih institucija.
Treći potpis, u ime Brisela, koji je učestvovao kao posrednik, stavila je tadašnja visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.
Dačić je danas ocenio da nakon punih 11 godina Priština nema nameru da formira ZSO, iako je to njena međunarodna obaveza.
„Briselski sporazum kojim je to dogovoreno samo je tužna epizoda, odnosno tužno sećanje na to da je veoma upitan kredibilitet Evropske unije, kao medijatora koji je garant sprovođenja Briselskog sporazuma”, rekao je Dačić na konferenciji za medije u Ministarstvu spoljnih poslova.
Dačić rekao da je Ešton najavila da će uskoro posetiti Beograd i dodao da će to biti prilika da joj postavi pitanje zbog čega do danas nije realizovano ništa od onoga što je bila obaveza Prištine.
„Od tada je EU izgubila kredibilitet, jer se tzv. Kosovo igra kredibilitetom EU. Videli ste da je (premijer privremenih prištinskih institucija) Albin Kurti, dan posle odluke Parlamentarne skupštine Saveta Evrope da preporuči prijem tzv. Kosova Saveta Evrope, izjavio da ZSO neće nikad ni da se formira. Rekao je da Srbi imaju previše prava”, rekao je Dačić, prenosi Tanjug.
Dačić je naglasio da je uzrok svih problema u dijalogu to što Priština ne želi ništa od obaveza da ispuni.
„To je uzrok svih problema, ta želja da se ne ide u implementaciju onoga što su međunarodne obaveze Prištine. Sada imate samo praktično vrhunac cele krize koja se ogleda kroz trajnu nestabilnost na KiM, kroz nedostatak institucija, nedostatak ZSO koja bi mogla da nadomesti sve probleme koji trenutno postoje. Videli smo jasnu i izraženu želju da oni nemaju nikakvu nameru da to formiraju i da je njihova želja da se etnički očisti KiM od Srba”, rekao je Dačić.
Briselski sporazum, koji broji ukupno 15 tačaka, trebalo je Srbima na KiM da donese Zajednicu koja bi obuhvatila 10 opština sa srpskom većinom južno i severno od Ibra i da obuhvati Leposavić, Zvečan, severni deo Kosovske Mitrovice, Zubin Potok, Parteš, Ranilug, Novo Brdo, Gračanicu, Štrpce i Klokot.
Na osnovu dogovorenog dokumenta, predviđeno je da ZSO ima statut, predsednika i potpredsednika i skupštinu, a članstvo bi bilo otvoreno za svaku drugu opštinu pod uslovom da se o tome saglase članovi – opštine učesnice.
Sve opštine bi imale pravo da sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja kroz Zajednicu, a Zajednica bi imala pun nadzor nad oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja.
Ostale tačke Briselskog sporazuma odnosile su se, između ostalog, na policiju, pravosuđe, sudstvo i lokalne izbore, a one čije je sprovođenje zavisilo od Beograda, sprovedene su.
Prema Briselskom sporazumu, predviđeno je postojanje regionalnog komandanta policije za četiri opštine na severu KiM u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo, a komandant policije za taj region je Srbin koji se imenuje sa spiska koji dostavljaju četiri gradonačelnika u ime ZSO.
Takođe je predviđeno da sastav kosovske policije na severu odslikava etnički sastav stanovništva ove četiri opštine.
Upravo posle smene komandira kosovske policije za region sever u novembru 2022. godine, na šta Priština nema pravo po Briselskom sporazumu, Srbi na KiM su napustili privremene prištinske institucije.
Razlozi za napuštanje, osim toga, bili su nepoštovanje Briselskog sporazuma od strane Prištine, upadi specijalnih jedinica tzv. kosovske policije na sever i izgradnja policijskih baza i protivpravna hapšenja Srba.
Uprkos tome što Priština 11 godina nije formirala ZSO, dobila je viznu liberalizaciju sa zemljama EU i status pridruženog člana u Parlamentarnoj skupštini NATO-a, a PS SE je usvojila preporuku da Priština bude pozvana u članstvo te organizacije.
