GRUBANOV PONOS ZRENJANINA: Sport je dvakodnevna tema na porodičnom meniju

– Dok se Lena još uvek traži, promenila je više sportskih disciplina i videćemo gde će se zaustaviti, stariji Simon je nakon  tekvondoa, trenirao fudbal, pa prešao na košarku, a Maksim je sebe tražio u džudou i pronašao se u fudbalu – nastavlja ponosni otac, koji nakon prelaska svog prvenca u redove KK Spartak iz Subotice, ovog leta, ne propušta ni jednu pripremnu utakmicu.

– Kompletna porodica daje mu podršku, odluka da napusti Zrenjanin je bila njegova, a to je prvo odvajanje od kuće i moramo da smo uz njega – nastavlja Milan, uz napomenu da je vagao nekoliko ponuda beogradakih klubova, koji su ga želeli u redovima svojih juniorskih ekipa, ali se on sam opredelio za Spartak, koji nudi sjajne uslove za razvoj i stasavanje mladih, perspektivnih košarkaša.

– Naravno sa mi nedostaju mlađi brat i sestra, ali svaki treutak kada nemam treninge ili utakmice, provodimo zajedno – kaže Simon Grubanov, koji je pre dresa plavih golubova, nastupao za Petrovgrad iz Zrenjanina i uspešno debitovao u seniorskom timu u Srpskoj košarkaškoj ligi.

Igra kao plejmejker, ali obzirom na visinu, blizu dva metra i činjenicu sa još uvek raste, uspešno pokriva i pozicije dva i tri u ekipi, koja gaji velike ambicije u predstojećoj sezoni.

– Trudim se da ispunim sve želje i zamisli svoje dece i ispoštujem njihove odluke, obzriom da je rukomet moja velika ljubav, nisam bio ni malo razočaran što ih uopšte nije zanimao – iskren je tata Milan, koga ni činjenica da je Simon pozivan za pionirsku fudbalsku reprezentaciju Srbije, a odlučio je sa pređe  na košarku, nije previše iznenadila i razočarala.

Pedagogija u sportu, kojom se amaterski bavi, zato što mu se dopada, jasno ga je navela u smer da se ne meša u odluke svojih mezimaca i da ispoštuje, uz maksimalnu energiju i podršku, sve njihove želje.

– Mlađi sin Maksim, nakon dve godine provedene u Crvenoj zvedi i ondA u dresu novosadske Vojvodine, baš me je obradovao sjajnim nastupom za Radnički iz Zrenjanina, a sa dve vrhunske asistencije značajno je doprineo trijumfu svog tima – nastavlja Milan Grubanov.

Vragolasta desetka Radničkog, četrnaestogodišnji Maksim, takođe je već nosio dres pionirske selekcije Vojvodine.

– Naravno da uživam u pobedama i dobrim partijama, obojca su već osvojili puno titula, medalja i pehara, sa svojim klubovima, ali i pojedinačno, kao najbolji igrači turnira, liga i prvenstava, ali moja uloga u vaspitanju i odrastanju je da sve zanose maksimalno kontrolišem – iskren je Milan.

Na pijedestalu svih želja instrrmljenja je, kako kaže ljubav prema sportu i težnja da u njemu što duže ostanu, a sve kasnije je stvar srećnih okolnosti i situacija koje život nosi.

– Nisam postigao gol na debiju za Radnički iz Zrenjanina, ja sam fudbal počeo da treniram u akademiji Bambi i sada sam se vratio, ali prijali su mi aplauzi i pohvale zbog dobre igre protiv rivala iz Pančeva – ističe Maksim, ne skrivajući radost zbog povratka u rodni rodni grad i ekipu Radničkog.

– Ma silne muke papirološke prirode su bile dok se realizovali prelazak, ali Maksim je bio presrećan što je debitovao i ostvario želju da ponovo igra sa svojim vršnjacima, a tim Radničkog koji uspešno vodi sjajni stručnjak Živan Jelin, je baš perspektivan i o ovim klincima će se tek čuti – ubeđen je ponosni tata, koji bez obzira na brojne poslovne obaveze, nije propustio Maksimovi premijerni utakmicu u Zrenjaninu.

– Puno pričamo o svemu, ja insistiram  na ljubavi i predanosti sportu, a sve ostalo je kasnije njihov izbor i drago mi je što su zajedno sa Lenom, svesni da ih samo vrhuski rad, odricanje i treninzi, mogu odvesti do snova – kaže Milan, iskreno priznajući da su njegova očekivanja da mu deca postanu pravi u svemu što izaberu i čime će se jednog dana baviti u životu, uz sport, u kojem trenutno uživaju i snivaju slatke snove o zvezdama i visinama, samo njima znanim.

Sa oreolom vrhonskog rukometnog internacionalca i diplomom novosadskog Fakulteta za sport i fizicku kulturu, Milan Grubanov, sa dvojcom drugara, uz redovan posao u privatnom biznisu, drži popularnu teretanu u centru Zrenjanina, koja je, kako sam ističe, snažna konekcija sa sportom i aktivnim prisustvom u njemu.

– Maksimalno se trudim da ne zapustim telo i črvsto motivisan, svakodnevno treniram, vežbam i kako se to kaže, ulažem u svoje telo, kvalitetno provodeći vreme i jačajući zdrav duh.

– Imam i obaveze sa rukometnim veteranima Proletera, neki od njih, doduše malo stariji, bili su učesnici čuvenog finala Kupa evropskih šampiona sa Barselonom, kada je Proleter bio vicešampion, peglaju oni dobro i mora se boti maksimalno spreman – dodaje na kraju Milan, ne zaboravljaći da spomene i starijeg brata Slobodana, koji je takođe, svojevremno bio svetla tačka u zanimljivoj rukometnoj i sportskoj priči porodice Grubanov iz Zrenjanina.