Istorijski naviknuti, tokom turske vladavine, na povlašćen društveni položaj zbog religijske pripadnosti, bosanski muslimani nastojali su, odlaskom ove imperije sa Balkana, da očuvaju svoj status, usput neuspešno tražeći identitet koji je ostao izgubljen između stvarnog porekla i želje za pripadanjem nečemu drugom.
Raspadom Jugoslavije ukazala se prilika, da se na ovim prostorima, pod patronatom novih stranih gospodara, tako nešto i ostvari, a krvavi građanski rat prepun zločina iznedrio je za mnoge priliku da stvore verovatno najveći izvozni proizvod BiH – „genocid” u Srebrenici.
Zapadni sponozori, čija je anglosaksonska i germanska srbofobna politika u međuvremenu postala potpuno komplementarna, jedva su dočekali dežurne krivce čiji bi zločin trebalo da zaseni, pre svega, britanska, nemačka i druga nepočinstva kolonijalnih sila kojima brisanje čitavih naroda i civilizacija nije nimalo strano. Moglo bi se čak nazvati i uobičajenim.
Jedan „genocid“ za poneti
Da se radi o zamci kojom bi događaji u Srebrenici trebalo da nadmaše Holokaust, primetilo je i nekoliko jevrejskih naučnika. Shvativši kuda čitava stvar može da odvede, relativizovanjem genocida kao pojma, reagovali su redom Efraim Zurof, Gideon Grajf i Jehuda Bauer, navodeći zašto Srebrenica ne može da bude okarakterisana kao genocid.
– U Srebrenici se nije dogodio genocid, već ratni zločin – poručio je jedan od najvećih svetskih stručnjaka za Holokaust Efraim Zurof i istakao da se taj pojam danas bez ikakve sumnje zloupotrebljava u političke svrhe, ali i da Generalna skupština UN ne može da odredi šta je genocid.
– Izvorna definicija reči genocid je pokušaj da se uništi jedan čitav narod, to nije ono što se desilo u Srebrenici – rekao je Zurof koji je direktor Centra “Simon Vizental”.
Zurof je izjavio da rezoluciju o Srebrenici, koja je predviđena za glasanje u Generalnoj skupštini UN, ne treba podržati, jer bi označavanje Srebrenice kao genocida dodatno oslabilo sam značaj tog pojma koji služi kao važno upozorenje čovečanstvu o opasnostima ratova i sukoba.
U intervjuu za Politiku, a kasnije i u autorskom tekstu za „Tajms of Izrael”, Efraim Zurof je istakao da nije svaki ratni zločin genocid, dodajući da su, pored ostalog, Srbi u Srebrenici poštedeli sve žene i decu.
Profesor Jehuda Bauer izneo je svoje stručno viđenje da li zločin u Srebrenici predstavlja genocid ili ne. U ekskluzivnom intervjuu rađenom za potrebe dokumentaranog filma “Anatomija obmane: Srebrenica” u produkciji Centra za društvenu stabilnost, Bauer je izjavio – Nije bilo genocida u Srebrenici.
Predsednik Nezavisne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u Srebreničkoj regiji u periodu 1992. do 1995. godine Gideon Grajf izjavio je da se sa pojmom genocida ne treba igrati, pošto je u pitanju naučni termin, dodajući da genocida u Srebrenici nije bilo.
– Kod genocida postoje dva elementa, jedan je fizički, a drugi psihički. Uništenje nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe kao takve suštinska je karakteristika svakog genocida, a to nije bio slučaj u Srebrenici. Na srpskoj strani nije postojala namera da se uništi značajan deo u odnosu na ukupnu populaciju – rekao je Grajf u intervjuu za RTRS.
– Radili smo veoma objektivno, u meri u kojoj objektivnost uopšte postoji na ovom svetu, i mislim da će naš izveštaj jednog dana biti smatran vrhunskim delom jedne međunarodne nezavisne komisije, kao što je naša. Dozvolite mi da kažem šta se nije dogodilo u Srebrenici – rekao je Grajf i istakao da je ”veoma jednostavno” temeljiti mišljenje na ”nerealnim i nenaučnim činjenicama”.
On je podsetio da je poljski advokat Rafel Lemkin skovao termin ”genocid” i definisao ga kao ”namerno uništavanje jedne nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe”.
– Ne možete se igrati s tim. To je naučni termin. Rafael Lemkin bi se pomerio u grobu kada bi čuo da se Srebrenica definiše kao genocid. Rekao bi – oni su ludi. Ovo nije taj slučaj. Genocid je nešto drugo – rekao je Grajf.
Dobro delo ne sme proći nekažnjeno
Ironijom sudbine i istorijskih procesa Srbi su dozvolili da svoje ratne pobede i žrtve ne eksploatišu. Umesto uzimanja ratnog plena i resursa, oslobađanje „braće“ platiće potpunim uništenjem svoje nacionalne ideje, a zauzvrat će od onih koje su oslobodili dobiti i pravednu platu – nož u leđa.
Istorija je, na najbolji način, znala da kazni Srbe za višestruki pokušaj da se od tuđe čizme otimaju verne sluge i prave sa njima bilo kakvi faktori suverenosti.
Zato su danas stvari, a pogotovo granice na prostoru bivše Jugoslavije, gotovo istovetne kao za vreme nacističke okupacije. Možda je prefiks drugačiji, ali je stanje identično.
Ratna odšteta za „genocid“
I na kraju, da stvar bude potpuno lukrativna, vraćamo se na početak – potrebno je održati poseban status, ovoga puta kao žrtva ili izdržavano lice.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić upozoravao je da bi izglasavanje rezolucije o Srebrenici u UN značilo stigmatizaciju srpskog naroda kao genocidnog, nametanje krivice za genocid Srbiji i potraživanje ratne odštete.
Vučić je predvodio diplomatsku akciju u Njujorku koja je dovela do odlaganja glasanja o rezoluciji, a da se radi o dobro procenjenim posledicama koje bi imalo izglasavanje, svedoče izjave koje dolaze od samih Bošnjaka.
Ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković potvrdio je da će Sarajevo insistirati na isplati ratne odštete od Srbije i najavio svaku dalju diplomatsku aktivnost protiv Beograda navodeći da “ovakva” Srbija ne zaslužuje nikakvo poštovanje.
– Mi ćemo na sve načine tražiti i nadoknadu ratne štete i obnovu revizije presude protiv Srbije jer zaista ovakav Vučić i ovakva Srbija od nas ne zaslužuju ni trunku poštovanja – rekao je Konaković.
Dekan Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu Sead Turčalo navodi da bi usvajanje rezolucije imalo za posledicu moralnu odgovornost cele srpske nacije i krivično-pravnu političkog sistema Republike Srpske i Srbije.
Navodna aktivistkinja za ljudska prava Aida Ćorović je kritikovala diplomatsku akciju srpskog državnog vrha i istakla da odgovornost za navodni genocid imaju i druge srpske relevantne institucije poput SPC i SANU.
Bivši šef kabineta predsednika Ustavnog suda BiH Nedim Ademović navodi da bi, nakon usvajanja rezolucije o Srebrenici, moglo doći do daljeg insistiranja na plaćanju ratne odštete. Ademović je gostovao u emisiji kod voditelja Senada Hadžifejzovića koji je naveo primer izvesnih presuda pred američkim sudovima koje su donete u korist, kako kaže Bosanaca Bošnjaka, protiv Radovana Karadžića. Hadžifejzović navodi da su presude vredne milijarde dolara koje bi, po donošenju rezolucije u UN, možda mogle biti naplaćene od Srbije.
– Postoje presude u Americi, pred američkim sudovima, gde su neki Bosanci, Bošnjaci tužili Radovana Karadžića za ratne zločine u ratu i te su presude donete u korist tužioca Bosanaca, a potom prebačene ovde na Balkan i sada su u Zagrebu na sudu. Trebalo bi da neki sud ovde to potvrdi – rekao je Hadžifejzović.
On se potom obratio auditorijumu obaveštavajući ga da se radi o milijardama dolara.
– Poštovani gledaoci, presude su sa kamatama sada vredne milijarde i milijarde dolara. Da li ova rezolucije skriva tu pravnu mogućnost da se te presude realizuju? One su ogromna ratna odšteta od Srbije na osnovu presuda protiv Karadžića – rekao je Hadžifejzović.
Ademović je naveo da takva mogućnost postoji i dodao da bi Srbija morala da poštuje odluke UN i da učestvuje na komemorativnim skupovima o Srebrenici.
– Siguran sam da će pravni timovi koji rade na tome pokušati da objasne da Radovan Karadžić nije počino zločine kao fizičko lice već kao javni dužnosnik koji je pre svega bio politički vođa jednog režima koji je davao naloge vojnoj sili da počini zločine koji su počinjeni. I verovatno će se pokušati u izvršnom postupku dokazivati da ne onaj Radovan Karadžić već režim iza toga treba da to plati. Ukoliko se eventualno protumači Radovan Karadžić kao nešto više, kao režim, kao institucija, kao država onda eventualno postoji mogućnost da naplata ide protiv nekog javnog subjekta. Hoću da kažem da se politička klima, globalni stav toga događaja promenio. To može eventualno uticati na odluku da li eventualno pokušati revidirati zaključke vezano za postupak protiv Srbije – rekao je Ademović.
Izglasavanje rezolucije u UN kojom se događaji iz Srebrenice karakterišu kao genocid poslužiće, nema sumnje, samo kao nastavak delovanja protiv Srba sa ove ili one strane Drine, a u krajnjem slučaju očigledna je namera da se čitav slučaj dovede do plaćanja ratne odštete. Državi Srbiji odgovornost za „genocid“ i izdržavanje „žrtava“, srpskom narodu moralnu odgovornost i status potlačenog krivca, Bošnjacima pare, muslimanskom svetu kusur za Palestinu, a zapadnim silama zlikovce pred kojima blede sopstveni zločini.
Deluje da će svi biti namireni.
