Američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer izjavio je danas da bi Sjedinjene Američke Države volele da Priština pokaže veći stepen saradnje kada je reč o odgovoru na zabrinutosti građana srpske nacionalnosti kao i da Srbi na KiM imaju pravo da žive u uslovima koji su dostojanstveni i bezbedni, i da treba uvažiti njihove potrebe.
On je u intervjuu za Glas Amerike rekao, u vezi formiranja Zajednice srpskih opština, na šta se Priština obavezala Briselskim sporazumima iz 2013. i 2015. godine, da Zajednica nema nikakve sličnosti sa Republikom Srpskom.
“Jasno smo rekli da Zajednica treba da omogući srpskoj zajednici da se koordiniše između sebe, i da ima nadležnosti i odgovornosti, koje su u skladu sa kosovskim ustavom, u oblastima obrazovanja, zdravstva i slično”, rekao je on.
Hovenijer je rekao i da su SAD posvećene KiM, ali da određeni politički izbori privremenih institucija premijera Aljbina Kurtija predstavljaju izazove.
Prema njegovim rečima, SAD su najviše pro-kosovski nastrojene, ali to ne znači da svaka vlada ima “blanko ček”, odnosno da može da povlači političke poteze koji “podrivaju zajedničke ciljeve”, odnosno, kako je rekao, integraciju u evropske i evro atlantske strukture, približavanje članstvu u EU, NATO-u, Savetu Evrope”.
Na pitanje o odluci privremenih prištinskih institucija o eksproprijaciji zemljišta u većinski srpskim opštinama na KiM, zabrane upotrebe dinara, odbijanja da se naprave koraci ka formiranju Zajednice srpskih opština, Hovenijer je rekao da je u osnovi svih tih neslaganja i kritika način na koji se te odluke primenjuju.
On je dodao da na severu, gde su, kako kaže, tenzije već visoke i gde se građani već pitaju koliko vlada zaista vodi računa o njihovim interesima, to mora da se uradi tako da se posebno vodi računa o zajednici koja je osetljiva.
Hovenijer je rekao da je Zapad izrazio zabrinutost oko pristupa vlade lokalnoj zajednici, kao i razočaranje što njihov savet nije poslušan.
“I u tome je poenta našeg saopštenja – nadamo se da će vlada pokazati veću osetljivost prema zajednici, da osigura da nema otvorenih pravnih pitanja pre eksproprijacije”, rekao je on.
Kada je reč o ukidanju dinara, Hovenijer kaže da Centralna banka u Prištini ima”pravo i odgovornost” da reguliše finansijske institucije ali da način na koji je to implementirano otvara pitanja.
“Prvo, rok je bio jako kratak. Kada je Evropa prešla na evro, ljudi su imali godinu dana da se pripreme. U ovom slučaju, znamo da ima ljudi na Kosovu koji zavise od penzija ili socijalnih davanja, i urađeno je na način koji nije uzeo u obzir njihove interese. Želimo da vlada sarađuje sa nama po pitanju kako će to primeniti, da informiše one koje odluka pogađa, da ublaži negativne efekte”, dodao je.