“HTELA SAM I JA NA BALKON, ALI….” Jovana Arsić: Pariz ostaje u mislima, moram dalje
– Prija ovde, posle dužeg vremena sam u gradu moje mladosti i veslačkih početaka, uživam uz porodicu, prijatelje, ali na žalost ne mogu dugo da ostanem, samo par dana – započinje priču jedna od najboljih srpskih veslačica, koja je u Pariz na Olimpijske igre, otputovala kao četvrti nosilac i potajno se nadala jednom od odličja na najvećem planetarnom skupu najboljih sportista.
– Nisam neiskusna da me trema sputa, jednostavno nisu se tamo kockice poklopile i nije mi se dalo da ostvarim najveću životnu i želju karijere da se kući vratim sa medaljom i osetim čari čudesnog balkona – vidno utučena, nastavlja Jovana, sa setom se na obali Begeja prisećajući dana, kada je kao mala devojčica počela da vesla.
– Nema više ni velikog čoveka i mog prvog trenera Veselina Vućićevića, zbog brojnih obaveza i priprema za plimpijadu, nisam bila ni na njegovoj sahrani, ali obići ću sigurno njegov grob.
Takmičenje u Parizu, kao pobednik C finala, evropska šampionka iz Segedina okončala je kao trinaesta, što kada se uzme u obzir da su u Parizu nastupile najbolje veslačice sveta i nije tako loše.
– Naravno da nije loše, ali neću da zvuči kao uteha, naročito kada sam duboko negde u sebi osećala da mogu mnogo više i da imam kvalitet za medalju, ali eto neke druge stvari i splet okolnosti, uticale su da se desi to što se desilo – iskrena je Jovana, uz napomenu da je teško rečima opisati sve razloge.
– Neiskrena bih bila prema sebi, da ne kažem da je sve dosta loše i da sam mogla i morala mnogo bolje i više… E sad krivica, neka sve ide na mene, a ima vremena za duboke i detaljne analize svih detalja.
Utisak iz Pariza, kako sama kaže, spakovan je u jednu od fioka uspomena, uz neizmerno zadovoljstvo što je imala čast da bude deo Olimpijskog toma, sportske ekspedicije Srbije, koja je branila čast zemlje i sporta u njoj.
– Tako blizu, a opet već daleko, ne želim da se pravdam i nastojim da sve što pre zaboravim, pre svega dobro se odmorim, akumuliram novu energiju inrazmialim šta ću i kako dalje.
Los Anđeles, za četiri godine je novi izazov?
– Predaleko je, ne razmišljam toliko unapred, uskoro ću napuniti 32 godine, mada su brojne veslačice u Evropi i svetu i sa 35 godina osvajale najznačajnije medalje na važnim takmičenjima – kaže, ističući zdravlje i mentalnu stabilnost, kao osnovne preduslove i bitne faktore za nastavak uspešne karijere.
– Moraš imati motiv, ja sam se za Pariz pripremala kao nikada do sada, ali nisu se stvari namestile, tako da za narednu olimpijadu 2028. u Los Anđelesu nezahvalno je prognozirati.
Šampionskim putem, kojim se ređe, ali hrabro, uzdignute glavom ide, Jovana je kročila nakon evropskog trona u Mađarskoj, kada je zvanično postala najbolja na Starom kontinentu.
– Zanimljivo je to, tamo sam otišla nakon tromesečne pauze zbog povrede leđa i žestokih priprema koje su trajale mesec i po dana, sada imam osećaj, da se Pariz dogodio, samo desetak dana pre, da bih sigurno obradovala naciju, ovako ostaje žal – dodaje na kraju Jovana Arsić, koja će nakon Zrenjanina i kratkotrajnog uživanja sa najužom porodicom, najpre na egzotično putovanje, da sve zaboravi i okrene novi list.
Šta to nije štimalo u Parizu, vreme, klima…?
– Ne to je sve bilo ok, mada organizacija u olimpijskom selu nije bila idealna, bilo je propusta, od kašnjenja lokalnih autobusa koji voze na borilišta, lošeg kvaliteta hrane, buke u samom selu..
Ipak kao reprezentativka Srbije, bila si među najboljim sportistima planete.
– Za mene je uvek velika čast i obaveza da Srbiju predstavljam na velikim takmičenjima i budem u društvu pre svih, naših vrhunskih sportista, poput Novaka Đokovića, sjajnih vaterpolista, košarkaša, strelaca i zbog toga bih volela da se još jednom okušam na Olimpijskim igrama, koje su za četiri godine, ali do tada ima puno, ko zna…
ČESTITKE DEJANU DAVIDOVCU
Tinjala je nada da će baš ona, kao Zrenjaninka ponikla u gradu sporta, biti ta, koja će svom gradu doneti jubilarnu, 25-tu olimpijsku medalju, ali to je učinio košarkaš Dejan Davidovac i od sugrađanke zasluženo dobio iskrenu čestitku.
PRIJAJU REČI MILORADA STANULOVA
Osvajač olimpijske medalje iz Zrenjanina, Milorad Stanilov, sportsmen i sjajan čovek pre svega, uputio je reči utehe srpskoj veslačici, uz napomenu da ne treba da klone duhom i da nakon što se dobro odmori i resetuje utiske iz Pariza, započne pripreme za nova iskušenja.
Knjiga o našem asu koja je izazvala veliku pažnju nosi naziv “Novak, pariske priče“. Prođite uz Novaka sve njegove emotivne trenutke u upoznajte ga u jednom potpuno drugom svetlu. Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, predstavljen je život slavnog tenisera.