“HTELA SAM I JA NA BALKON, ALI….” Jovana Arsić: Pariz ostaje u mislima, moram dalje

   – Nisam neiskusna da me trema sputa, jednostavno nisu se tamo kockice poklopile i nije mi se dalo da ostvarim najveću životnu i želju karijere da se kući vratim sa medaljom i osetim čari čudesnog balkona – vidno utučena, nastavlja Jovana, sa setom se na obali Begeja prisećajući dana, kada je kao mala devojčica počela da vesla.

   – Nema više ni velikog čoveka i mog prvog trenera Veselina Vućićevića, zbog brojnih obaveza i priprema za plimpijadu, nisam bila ni na njegovoj sahrani, ali obići ću sigurno njegov grob.

    Takmičenje u Parizu, kao pobednik C finala, evropska šampionka iz Segedina okončala je kao trinaesta, što kada se uzme u obzir da su u Parizu nastupile najbolje veslačice sveta i nije tako loše.

  – Naravno da nije loše, ali neću da zvuči kao uteha, naročito kada sam duboko negde u sebi osećala da mogu mnogo više i da imam kvalitet za medalju, ali eto neke druge stvari i splet okolnosti, uticale su da se desi to što se desilo – iskrena je Jovana, uz napomenu da je teško rečima opisati sve razloge.

   – Neiskrena bih bila prema sebi, da ne kažem da je sve dosta loše i da sam mogla i morala mnogo bolje i više… E sad krivica, neka sve ide na mene, a ima vremena za duboke i detaljne analize svih detalja.

   Utisak iz Pariza, kako sama kaže, spakovan je u jednu od fioka uspomena, uz neizmerno zadovoljstvo što je imala čast da bude deo Olimpijskog toma, sportske ekspedicije Srbije, koja je branila čast zemlje i sporta u njoj.

    – Tako blizu, a opet već daleko, ne želim da se pravdam i nastojim da sve što pre zaboravim, pre svega dobro se odmorim, akumuliram novu energiju inrazmialim šta ću i kako dalje.

   Los Anđeles, za četiri godine je novi izazov?

   – Predaleko je, ne razmišljam toliko unapred, uskoro ću napuniti 32 godine, mada su brojne veslačice u Evropi i svetu i sa 35 godina osvajale najznačajnije medalje na važnim takmičenjima – kaže, ističući zdravlje i mentalnu stabilnost, kao osnovne preduslove i bitne faktore za nastavak uspešne karijere.

   – Moraš imati motiv, ja sam se za Pariz pripremala kao nikada do sada, ali nisu se stvari namestile, tako da za narednu olimpijadu 2028. u Los Anđelesu nezahvalno je prognozirati.

   Šampionskim putem, kojim se ređe, ali hrabro, uzdignute glavom ide, Jovana je kročila nakon evropskog trona u Mađarskoj, kada je zvanično postala najbolja na Starom kontinentu.

   – Zanimljivo je to, tamo sam otišla nakon tromesečne pauze zbog  povrede leđa i žestokih priprema koje su trajale mesec i po dana, sada imam osećaj, da se Pariz dogodio, samo desetak dana pre, da bih sigurno obradovala naciju, ovako ostaje žal – dodaje na kraju Jovana Arsić, koja će nakon Zrenjanina i kratkotrajnog uživanja sa najužom porodicom, najpre na egzotično putovanje, da sve zaboravi i okrene novi list.

Šta to nije štimalo u Parizu, vreme, klima…?

   – Ne to je sve bilo ok, mada organizacija u olimpijskom selu nije bila idealna, bilo je propusta, od kašnjenja lokalnih autobusa koji voze na borilišta, lošeg kvaliteta hrane, buke u samom selu..

   Ipak kao reprezentativka Srbije, bila si među najboljim sportistima planete.

  – Za mene je uvek velika čast i obaveza da Srbiju predstavljam na velikim takmičenjima i budem u društvu pre svih, naših vrhunskih sportista, poput Novaka Đokovića, sjajnih vaterpolista, košarkaša, strelaca i zbog toga bih volela da se još jednom okušam na Olimpijskim igrama, koje su za četiri godine, ali do tada ima puno, ko zna…