Connect with us

Hi, what are you looking for?

Srbija Sever Info

Politika

I dijaspora je bila deo pokreta otpora

I dijaspora je bila deo pokreta otpora
Podelite vest
TEMA NEDELjE: DVADESET I PET GODINA OD POČETKA AGRESIJE NATO-a
Mi smo, kao i matica, bili izloženi neverovatnom ideološkom ratu. Nismo ćutali. Borili smo se za istinu, seća se predsednica Fonda dijaspora za maticu dr Ljiljana Verner
По угледу на Београд, наши сународници протестовали у Бечу, Амстердаму, Лондону, Берлину, Хановеру (Фото EPA/Khroupov Dmitri)

Nismo ćutali. Borili smo se istinu i zalagali za maticu, kaže u razgovoru za „Politiku” predsednica Fonda dijaspora za maticu dr Ljiljana Verner. Prvi ratni sukob nakon Drugog svetskog rata koji se zbio na tlu Evrope naša sagovornica je dočekala u Nemačkoj, gde je, kao i mnogi sunarodnici, živela i radila.

„Dok se protestovalo u Beogradu, mi smo protestovali u Beču, Amsterdamu, Londonu, Berlinu, Hanoveru. Naš slogan je bio ’Ne damo istinu, ne damo slobodu, nećemo dozvoliti nikada da se NATO agresija amnestira, da se branioci otadžbine kriminalizuju i osuđuju’”, priča i dodaje da su bili inspirisani odbranom otadžbine, kao i otporom koji je pružao narod u matici. Bili su u neverici zato što smo doživeli treću agresiju u jednom veku.

„Bili smo razočarani ne samo ratnim dejstvima i strahu da će porodica, poznanici i zemlja snositi posledice nego i neverovatnim prihvatanjem naših kolega, građana, posle toliko godina života, da se jedna evropska zemlja, po treći put u jednom veku, bez mandata UN i bez razloga, bombarduje”, kaže naša sagovornica. Objašnjava da je bilo očigledno da se od Srbije očekivalo da se povinuje permanentnom političkom i ekonomskom diktatu imperijalnih sila i prihvati dalju teritorijalnu dezintegraciju, okupaciju i rasprodaju.

Umrežili su se, kako kaže, sa patriotskim inicijativama, naročito sa onima u Nemačkoj, Holandiji, Velikoj Britaniji, ali sa onim patriotskim udruženjima koja su u duhu viteške tradicije našeg naroda.

„Branili smo istinu i zalagali se za pravdu. Zašto to kažem? Mi smo, kao i matica, bili izloženi neverovatnom ideološkom ratu. U toj izloženosti osećali smo se nemoćni, kao i u matici. Videli smo da se dehumanizuju, delegitimišu legitimni predstavnici zakonodavne izvršne vlasti, čak i pravosuđa, pojedinci, da su oni koji brane suverenitet svoje zemlje proglašavani odjednom za agresore, zločince. Bili smo izloženi kolektivnom, kulturnom poniženju. Odjednom smo svi postali necivilizovani, varvari, genocidni i jako smo se svi loše osećali”, ističe naša sagovornica.

Bilo je strašno, kaže, gledati i slušati svake večeri u 20 časova, na glavnom nemačkom kanalu, kako spikerka govori da je upravo poletelo, u početku, 320 aviona da bi se na kraju završilo sa 1.200 aviona. „Istovremeno, na radnim mestima je bilo izričito zabranjeno da se o agresiji uopšte priča. To je bilo vreme kada je reč agresija bila zabranjena – upotrebljavali su se razni eufemizmi, kao što je humanitarna intervencija. Na radnom mestu se zahtevala nepolitičnost, a istovremeno bio je prekinut prijem emisija RTS-a, telefonski razgovori su bili onemogućeni, jer se stalno kod poziva javljalo da zbog situacije u Jugoslaviji ne možete da dobijete vezu”, kaže dr Verner.

U evropskoj dijaspori, dodaje, bilo je najviše građana koji su otišli u onom najvećem migracionom talasu krajem šezdesetih godina i početkom sedamdesetih. „Otišli smo kao građani jedne zemlje koja je bila ponosna, suverena, priznata u celom svetu. Svuda smo se dobro integrisali, bili smo priznati u tim zajednicama. Već početkom devedesetih primetili smo da se nešto priprema. Situacija se menjala u zemljama prijema, a isto tako i naš status”, navodi.

Dr Ljiljana Verner živela je u Nemačkoj od 1973. do 2022. godine, a od 1976. pa sve do odlaska u penziju radila je i na Medicinskom fakultetu u Hanoveru. Podseća da je u Nemačkoj 2000. predstavljena izložba „Zločini NATO u Jugoslaviji”, koju sada publika ima priliku da vidi u Domu vojske u Beogradu.

„Zahvaljujući dokumentima koje smo dobili iz zemlje organizovali smo je za kratko vreme. Bila je prikazivana širom cele Nemačke, u Frankfurtu, Berlinu, Hamburgu, naišla je na neverovatan prijem zato što je to bila jedna informaciona platforma, da se probije medijska blokada u Nemačkoj i da se sazna prava istina o događajima u našoj zemlji. Organizovali smo i prvi put simpozijum o zdravstvenim posledicama, kao posledicama strukturalnog i vojnog nasilja”, kaže ona.

Fond dijaspora za maticu, prema njenim rečima, jeste humanitarna organizacija koja je osnovana neposredno nakon agresije na Srbiju, u avgustu 1999. „Članovi udruženja počeli su svoje aktivnosti već tokom agresije. Srpska dijaspora bila je odlučna da doprinese smanjenju posledica NATO agresije. Hteli smo da pružimo podršku u rešavanju humanitarnih, socijalnih i ekonomskih problema u matici”, navodi i kaže da je drugi fokus njihovog angažovanja jačanje veza i saradnje između matice i rasejanja. Takođe, akcenat je i na očuvanju nacionalnog, kulturnog i duhovnog identiteta srpskog naroda i širenje istine o Srbiji i srpskom narodu.

Sredstvima fonda izgrađena su mnoga kapitalna dela infrastrukture, kao što su mostovi, putevi, kuće, bolnice, škole, obdaništa… Među njima je Varadinska duga, a nije izostala ni pomoć stradalim i izbeglim sunarodnicima na Kosovu i Metohiji. A za sanaciju katastrofalnih posledica poplava koje su zadesile Srbiju ova organizacija je donacijom od milion evra pomogla da se obnove poplavljeni objekti.

„Naša organizacija je od početka imala poverenja u naše državne institucije, jer je deo strategije tih novih ratova da se poljuljaju sva poverenja u institucije gde rade ljudi stručno, odnosno u Institut za javno zdravlje „Batut”, Zavod za statistiku i druge. Dokazali smo i da smo u otporu bili zajedno, jer jedino tako možemo da dođemo do pravih rezultata i da damo doprinos za mir i bolja vremena”, zaključuje dr Verner.

Pročitajte i druge vesti

Izdvojene priče

Podelite vestGodinama unazad porodica Vučić je u unakrsnoj vatri raznoraznih trećerazrednih medija gde se na osnovu poluinformacija i najmostruoznijih laži formira ničim izazvana priča...

Vesti

Podelite vestVrtić „Bubamara”, dеo Prеdškolskе ustanovе „Ljuba Stanković”, rеnoviran jе i otvorеn zahvaljujući saradnji sa Fondacijom Novak Đoković. Prigodnom programu koji su izvеla dеca...

Vesti

Podelite vest Predsednik Svepravoslavnog nacionalnog saveta Miloš Stojković izjavio je povodom takozvanog ujedinjenja proevropske opozicije da su to isti oni ljudi koji su Srbiji...

Lokal

Podelite vestNOVI SAD NA NOGAMA, NESTAO MARKO: Krenuo na pecanje, od tada mu se gubi svaki trag MARKO Majstorović iz Veternika nestao je između...

Vesti

Podelite vestJP „Pošta Srbijе” jе raspisala konkurs za posao i poziva svе zaintеrеsovanе da sе vеć danas prijavе za poslovе dostavljača i poštara u...

Vesti

Podelite vestIako Dan primirja u Prvom svеtskom ratu ovе nеdеljе pada u subotu, ovе godinе nеćеmo imati pravo na produžеni vikеnd. Naimе u ovom...

Vesti

Podelite vestMinistar građеvinarstva saobraćaja i infrastrukturе Goran Vеsić, obišao jе danas radovе na izgradnji tunеla Iriški vеnac i konstatovao da radovi na ovom dеlu...

Vesti

Podelite vestIako jе u Novom Sadu još uvеk suncе, ciklon koji sе formirao isprеd obalnog područja Crnе Gorе, na svom putu ka Egеjskom i...

Vesti

Podelite vestMеtеorolog Nеdеljko Todorović rеkao jе za RTS da jе prеd nama hladniji pеriod, kao i da jе zahlađеnjе kojе jе najavljеno u narеdnim...

Vesti

Podelite vestNa štandu Grada Novog Sada, u okviru 12. Međunarodnih dana energetike i investicija i Sajma ekologije, članica Gradskog veća Mira Radenović i direktorka...

Vesti

Podelite vestU Srbiji sе danas, 11. novеmbra obеlеžava državni praznik, Dan primirja u Prvom svеtskom ratu, čiji jе simbol cvеt Natalijina ramonda. Ovo jе...

Vesti

Podelite vestNastojeći da povrati nekadašnji sjaj svim važnim objektima za kulturni i društveni život, Opština Ruma u poslednje dve godine sistemski, uz podršku viših...

Vesti

Podelite vestSlava Grada Novog Sada – Đurđic svеčano jе obеlеžеna u prisustvu brojnih gostiju u Gradskoj kući kada jе domaćin, gradonačеlnik Novog Sada Milan...

Vesti

Podelite vestNa radost najmlađih Novosađana i onih malko starijih počеlo jе praznično ukrašavanjе grada, a radnici JKP „Stan” novogodišnju dеkoraciju ovih dana postavljaju u...

Vesti

Podelite vestVršilac dužnosti dirеktora Poštе Srbijе Zoran Đorđеvić izjavio jе danas da su prihvaćеni svi zahtеvi radnika koji protеstuju i najavio da od zaradе...

Vesti

Podelite vestOdređena je privremena zabrana odvijanja saobraćaja u Futogu, u delu Ulice Cara Lazara, od Ulice Braće Bošnjak do Ulice Branka Radičevića, zbog održavanja...

Vesti

Podelite vestPo obimu prava na VTO o trošku državе Srbija jе prva u svеtu, istakla jе gostujući na TV Hеpi dirеktorka Rеpubličkog fonda za...

Vesti

Podelite vestRUMA: Ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Goran Vеsić obišao jе danas i radovе na rеkonstrukciji državnog puta Kraljеvci – Dobrinjci u opštini Ruma....

Vesti

Podelite vestUprava carina saopštila jе da ćе granični prеlaz Horgoš 2, od 20. novеmbra do kraja januara raditi 24 časa. “Zbog uobičajеno vеćеg priliva...

Vesti

Podelite vestPrеdizborni skup listе “Alеksandar Vučić – Srbija nе smе da stanе” počеo jе danas u Smеdеrеvu, a okupljеnim građanima sе obraćaju Alеksandar Vučić,...

Vesti

Podelite vestRеpublički ministar omladinе i sporta Zoran Gajić tokom svojе posеtе somborskim, prе svеga borilačkim, klubovima naglasio jе nеminovnost „odliva“ sportskih talеnata u vеćе...

Vesti

Podelite vestJKP “Čistoća” Novi Sad apеlovala jе danas na sugrađanе da u kantе za komunalni otpad nе odlažu šut, zеmlju i drugi građеvinski matеrijal,...

Vesti

Podelite vestRеpublički hidroеmtеorološki zavod objavio jе upozorеnjе na lokalnu pojavu lеdеnе kišе. Kako jе saopštеnu lеdеna kiša trеbalo bi da padnе u srеdu na...

Vesti

Podelite vestPrеma podacima zimskе službе JP „Putеvi Srbijе“, najoptеrеćеniji putni pravci u našoj zеmlji vеčеras su prohodni i nеma snеga. Na autoputu od Vranja...