KADA PORASTEM BIĆU NAUČNIK! Petogodišnji Teodor je,čudo od deteta – Sa godinu i po dana naučio da čita i piše, broji do 100
ČUDO od deteta, petogodišnji Teodor Grubački, sa detinje iskrenom težnjom da svakog trena nauči i usvoji nešto novo, odrasta u porodičnom domu u zrenjaninskom naselju Bagljaš, ide u obližnji vrtić, igra se sa mlađim bratom Konstantinom i ne prestaje da iz dana u dan, kreativnošću i znanjem, bez daha ostavlja roditelje i vaspitačicu.
Foto: B. Grujić
Majka Danijela, grafički dizajner, i tata Srđan, po zanimanju kinooperater u bioskopu, kada je Teodor, napunio godinu dana, primetili su nestvarni dar svog sina i želju da usvaja nova znanja iz raznih oblasti, a da u srcu Banata, raste i stasava možda i novi Mihajlo Pupin, potvrdila je i njegova vaspitačica Tatjana Radović Jovanić. U vrtiću je fascinirana neverovatnim darom da sabira, množi, poznaje anatomiju ljudskog tela, hemijske elemente i planete Sunčevog sistema.
Ponosni roditelji kažu da je Teodor, sa godinu i po, počeo da se interesuje za brojeve ređajući po frižideru magnete u obliku brojeva. Plačući je tražio da ga uče koji broj ide dalje, a sa tri godine baratao je trocifrenim i četvorocifrenim brojevima, počeo da ih sabira, oduzima, množi i deli, igra se i slaže kockice i rešava jednačine.
Priznanje
SA svoje četiri godine, Teodor je učestvovao, bolje reći igrao se, na međunarodnom takmičenju iz mentalne aritmetike. Bez problema osvojio je priznanje.
– Vaspitačica nam je jednom prilikom iskreno rekla, da naš sin ima kocku u glavi, jer kroz svoje igračke i kocke, on sebi izgrađuje sopstveni sistem računanja – govori nam Danijela. – Na svaka dva meseca, Teodora obuzme nova opsesija i interesovanje i takav je, dok nešto što želi ne savlada, ne smiruje se.
Otkriva nam Srđan da je njegov sin trenutno zanesen usvajanjem znanja iz geografije, državama i zastavama svih zemalja sveta.
– U ljudskom telu je 206 kostiju, najduža je u nozi, a pluća su organ pomoću kojeg dišemo – kao iz topa, praveći od plastelina ljudsko telo, kaže Teodor, ne skrivajući da kada poraste želi da postane doktor i naučnik.
Mlađi brat “sportista”
ZA razliku od mlađeg brata, dvogodišnjeg Konstantina, Teodor ne pokazuje naročitu privrženost sportskim i fizičkim aktivnostima, osim što je veoma rano naučio i obožava da pliva.
– Mlađi sin će sigurno biti sportista, s obzirom na to da se bez problema penje na najviši tobogan – govore roditelji.
Teodor iz glave, bez problema nacrta mapu sveta, “izrecituje” sve zemlje sa kojima se graniče Peru, Kuba ili Rusija, ali i izračuna koren iz broja koji mu se zada.
Danijela i Srđan Grubački, ponosni na nesvakidašnji dar svog starijeg deteta, čvrsto su na zemlji i ne žele da prave euforiju, ali se nadaju da će neko u Srbiji prepoznati talenat i pomoći im da Teodora usmere na put nauke i istraživačkih aktivnosti.
– Nema tu pogovora, takav je, on zna šta želi, podržaćemo ga šta god on bude hteo – naglašavaju roditelji, ističući zanimljiv detalj da Teodor nije opsednut crtanim filmovima.
I Teodorova baka, Danijelina majka, koja je uglavnom zadužena za čuvanje mlađeg Konstantina i sama je fascinirana neverovatnom sposobnostima svog starijeg unuka i ističe da bi volela da postoji, kako kaže, neko mesto ili centar kao što je Petnica, gde bi se okupljala sva nadarene deca.
Omiljen među vršnjacima, Teodor ne skriva da obožava da ide u vrtić, gde su mu najbolji drugari jedna Jana i Rastko.
– U vrtiću volim pasulj, a mama je napravila neku supu sa kupusom i mesom i rekla mi da se to zove slatki kupus, svidelo mi se – uz osmeh govori Teodor, žureći u dvorište porodične kuće, da se poigra sa svoja dva psa, kućnim ljubimcima Mošom i Molijem.