Dok se Priština na sve načine trudi da falsifikuje činjenice o sukobu na Kosmetu s kraja prošlog veka, otvarajući u tu svrhu i „muzej genocida”, istovremeno je opet aktuelizovano i prepravljanje i izmišljanje daleke istorije na osnovu koje su Kosovo i Metohija još od rimskog perioda bili deo teritorije Albanaca. Ovakav trend pridobija sve više pristalica u južnoj srpskoj pokrajini, pa su tako neke nevladine organizacije, uz podršku vladajućeg Samoopredeljenja aktuelnog premijera privremenih prištinskih institucija Albina Kurtija, nedavno pokrenule potpisivanje peticije za promenu imena tzv. Kosova u „Dardanija”.
Tako je ovaj način prekrajanja istorijskih činjenica pridodat već postojećim pokušajima otimanja manastira i druge imovine Srpske pravoslavne crkve. Cilj organizatora peticije je da sakupe 10.000 potpisa, koje bi potom dostavili skupštini tzv. Kosova, uz zahtev za promenu imena. Bio bi to prvi krupniji korak u pokušaju pravljenja lažne istorije. Uprkos tome što se ovaj projekat formalno ne naziva „velikom Albanijom”, svakako predstavlja jednu fazu u pokušaju objedinjavanja svih teritorija na kojima Albanci žive. Suštinski ne postoji razlika, već bi se moglo tumačiti i kao neka vrsta opasnog rebrendiranja velikoalbanske ideje koju Samoopredeljenje i svi ekstremni faktori u Prištini zagovaraju.
Pri tome, na Kosovu i Metohiji uveliko je u toku izborna kampanja, u kojoj se Kurti trudi da, uz represiju nad Srbima, što snažnije istakne svoje ekstremističke ideje. Na više njegovih skupova proteklih dana su istaknuti upravo simboli „velike Albanije”. A na Kurtijevom mitingu Švajcarskoj, u decembru, istaknuta je upravo i zastava Dardanije, albanizovani simbol koji je u upotrebu uveo prvi predsednik tzv. Kosova Ibrahim Rugova. Inače, ovu zastavu je i aktuelna predsednica privremenih institucija u Prištini Vjosa Osmani uvrstila je u „zvaničnu upotrebu”.
To i ne čudi, jer se na Kosovu i Metohiji iz godine u godinu sve više vidi da, osim brojnosti, Albanci nemaju na čemu da izgrade državnost. Nemaju istoriju vezanu za ovu oblast, nemaju svoje kulturno-istorijske spomenike, verske hramove. Jednostavno, ne postoji nešto što bi se moglo nazvati kosovski narod, kosovski jezik i uprkos ozbiljnim naporima nema posebne kosovske istorije. Sve je to srpska istorija i kultura i u jednom delu albanska, uz zaostavštinu iz vremena otomanske imperije. Upravo su pokušaji falsifikovanja povod i razlog zašto Srbija mora da učini sve da spreči otimanje i relativizaciju svoje istorije i kulture.
Apsolutno ne postoji nijedan istorijski izvor koji bi dao i najmanju indiciju da su Pećka patrijaršija, Gračanica, Bogorodica Ljeviška, Visoki Dečani i više od 1.300 manastira i crkava, odnosno crkvišta, groblja, nekropola i javnih spomenika na teritoriji KiM tuđi, odnosno da nisu srpski. To je fenomen, element totalnog rata, gde s jedne strane idu ka uništavanju populacije na određenoj teritoriji, a istovremeno to „pokrivaju” sistematskim organizovanim uništavanjem kulturnog nasleđa, i to su Albanci radili decenijama unazad.
Onda su videli da scene penjanja na krovove crkava, čupanje krstova, podmetanje požara i slični kadrovi najogoljenijeg nasilja ipak šalju negativnu sliku u svet o njima. Sa današnjim tendencijama, koje im ne idu na ruku toliko kao pre dve decenije, okrenuli su priču da je ono što bi najradije uništili zapravo njihovo „kulturno nasleđe”. Pokušavaju da promene identitetsku funkciju, odnosno identitetsku karakteristiku određenog kulturnog dobra, pa kažu da je Pećka patrijaršija hrišćanska bogomolja, ali ne srpska, nego albanska, a iz toga sledi i „kosovska”. Isto važi i za Gračanicu i druge svetinje, bez i jednog dokaza.
Verovatno je i povod za novu inicijativu za promenu imena bio tekst u njihovim medijima pod naslovom: „Preimenovanje Kosova u Dardanija je poslednji korak ka suverenitetu i potpunom identitetu”. Po autoru teksta u „Bota presu”, ideja je da se ovoj srpskoj oblasti „vrati” ime Dardanija, koje je imala kao rimska pokrajina. Naziv Kosovo ne dolazi u obzir jer se dovodi isključivo u vezu sa Srbima, pogotovo ukoliko se doda i Metohija. „Promena imena u Dardaniju poslednji je korak ka suverenitetu i potpunom identitetu. Iza emotivnih diskusija, ideja o promeni imena u Dardaniju trebalo bi da postane aktuelna iz nekoliko razloga: istorijskih, političkih, kulturnih i strateških”, navodi autor teksta. Dodaje da novo ime ne bi bilo samo inspiracija, već i ponos naroda, kao potomaka Dardanaca, drevnog naroda sa Balkana.
Istoričar Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost kaže da ga malo čudi što je sada pokrenuta ova inicijativa. Za „Politiku” ističe da bi pozadina takve odluke mogla biti da Albanci, kada govore o Kosovu i Metohiji, nemaju problem sa demografskim pravom koje imaju, ali međunarodno pravo i nacionalno-etničko pravo nisu na njihovoj strani. „Oni su zaista sistemski pokušavali proteklih decenija da unište svako sećanje na postojanje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Zašto? Zato što su se uvek pozivali da Kosovo pripada isključivo njima, samim tim svako kulturno-istorijsko nasleđe, koje datira iz srednjeg veka, koje je srpsko, njima smeta. Cilj je da se briše postojanje srpskog naroda na KiM i da se to kulturno nasleđe prevede u albansko. Objektivno, na Kosmetu nema posebnog kulturno-istorijskog nasleđa koje je starije od 1945. godine. Sve to muslimansko nasleđe pripada Osmanlijama, a pravoslavno Srbima”, ističe Srđan Graovac.
Dodaje da je cela priča u vezi sa Dardanijom slična kao priča o Iliriji i o tome da su Albanci u stvari Iliri, što je još jedna u nizu netačnih informacija. „Oni sada zastupaju stavove da i nemaju spomenika iz srednjeg veka, ali pokušavaju da izmisle da imaju nasleđe iz antičkog perioda. Po toj logici, Albanci su stariji od Srba i oni sad zastupaju stavove – neka Srbi imaju svoje Nemanjiće i manastire, ali mi smo poreklom Dardani. Ako govorimo o Kraljevini Dardaniji, ona je kao država postojala na Balkanskom poluostrvu još u antičkom vremenu. Što se tiče Dardanaca, govoriti o nacijama u to vreme nije bilo moguće, nacije su produkt 19. veka. Stanovništvo koje je živelo na tom području je stanovništvo antičkog perioda i možemo ga povezivati sa različitim plemenima koja su postojala na tom prostoru”, objašnjava Graovac.
Ističe da je to povezivanje naučno neutemeljeno. Dodaje da neki albanski tzv. istoričari čak tvrde da su oni poreklom Tračani i da su to narodi koji su tu živeli u antičkom periodu. Inače, istorijski gledano, Dardanci, čije poreklo do danas ostaje nejasno, do dolaska Rimljanja imali su državu, sa granicama koje se donekle poklapaju sa teritorijom Kosova i Metohije. Kasnije, Dardanija je bila jedna od provincija Rimskog carstva.
U tekstu u „Boti” autor se poziva na albanskog političkog prvaka Ibrahima Rugovu i to na osnovu njegovog odnosa prema onome što smatra Dardanijom. „Genije i arhitekta kosovske države dr Ibrahim Rugova je uvek imao u planu da se ovo mesto jednog dana zove Dardanija. O tome svedoče grb i zastava. Moramo priznati da je ime ’Kosovo’ slovensko ime, koje je u 19. veku uspostavilo Osmansko carstvo na insistiranje Rusa. Ime Kosovo, koje nema veze sa Albancima, već sa slovenstvom, dokumentovano je u spisima tog vremena kao svojevrsni kompromis za zadovoljenje ruskih zahteva”, tvrdi autor teksta.
Reagujući na ove navode jedan od ministara u Vladi Srbije rekao nam je da ko nema svoju kulturu, mora da otima tuđu. „Na Kosovu i Metohiji, Unesko prepoznaje srpsko i otomansko nasleđe, a oni nisu uspeli da podignu ništa starije i vrednije od spomenika Bilu Klintonu. Pre toga su bili poznati neimari koji su u Albaniji sagradili na hiljade bunkera. Ko nema svoju kulturu, mora da otima tuđu”, ističe ovaj ministar.
Da su izjave koje dolaze sa Kosmeta klasično političke i da nemaju nikakvo istorijsko utemeljenje, ukazao je i verski analitičar Željko Injac. „Albanci izmišljaju. Većinu crkava su izgradili Nemanjići, a tada Albanaca nije ni bilo na Kosovu. To je samo još jedna potvrda albanskih težnji da preuzmu kulturna dobra na Kosmetu. Njihov stari projekat je da srpske svetinje preuzme Albanska pravoslavna crkva. Ali od toga nema ništa, jer je Albanska pravoslavna crkva pod kapom Carigradske patrijaršije, koju vodi Grčka. Do toga nikad neće doći. Pričaju u prazno”, kazao je Injac.
Srđan Graovac pak smatra kako kosovske Albance i Dardance vezuje isključivo prostor i ukazuje na razloge gorepomenutih inicijativa. „Dardance sa Albancima vezuje isključivo prostor na kom su nekada živeli u antičkom periodu. Ako ćemo ih povezivati etnički, to gotovo da nema nikakve veze jedno sa drugim. Ova inicijativa je možda pokušaj da se sa Albanijom povežu i objedine teritorije gde su Albanci većina, ali to ne rade preko stvaranja ’velike Albanije’ jer je to prokazano i niko ozbiljan na podržava na Zapadu”, navodi Graovac.
Dodaje da je reč o tome da su politički interesi uzrok nenaučnog tumačenja istorije. „Govoriti kako je to jedan narod u kontinuitetu, samo sa drugim imenom, da su to ili Dardanci ili Iliri ili Tračani, a da su promenili ime kasnije u Albance, to je krajnje neutemeljeno. Produkt takvog tumačenja je želja da se zloupotrebi istorija u političke svrhe i da se neke istorijske činjenice jednostavno tumače u skladu sa nečijim političkim interesima”, zaključuje Graovac.
Visoki Dečani na meti krivotvorenja prošlosti
Poslednjih godina na meti albanskih kvazinaučnika je i manastir Visoki Dečani, pa je tako „istoričar” Muhamet Malja iz Prištine svojevremeno konstatovao da ovaj manastir nije srpsko, već albansko vlasništvo. Komentarišući ove navode bivši ambasador Srbije u Unesku Darko Tanasković ocenio je, nakon ovog istupa, da Malja, koji se u svom magistarskom radu bavio vezama između Kotora i Albanaca, izvlači navodne potvrde o nesrpskom poreklu Dečana iz opštepoznate činjenice da je „protomajstor ovog jedinstvenog hrama bio ’katolik Fra Vita, mali brat, protomajstor iz Kotora, grada kraljevskoga’, čije ime on naravno donosi u albanizovanom obliku, kao i da se u arhitekturi zdanja prepoznaju romanički elementi”. „Istoričar bi morao znati da je retrogradno projektovanje savremenih nacionalističkih opterećenja u epohu građenja dečanske crkve potpuno neistorično, ali to je uhodani metod ovakvog krivotvorenja prošlosti”, objasnio je Tanasković.
Kako je pobijena teza austrijskog diplomate o poreklu naziva
Jedna od polemika u istoriografiji odnosila se i na to da li je najpre nastalo ime naroda Dardanaca ili taj naziv potiče od naziva pokrajine, što bi značilo da su starosedeoci. Naziv ovog naroda , odnosno plemena nastao je od imena boga Dardanosa, koga su poštovali. Međutim, najglasniji zastupnik teorije da je ova reč albanskog porekla bio je zamenik austrijskog konzula u Janjini Johanes Georg fon Han, koji je sredinom 19. veka tvrdio da je izvedena od albanske reči za krušku – „darde”. Ove i slične tvrdnje oborio je češki akademik i profesor, istoričar Konstantin Jiriček. Fon Hanovu teoriju posredno su kasnije napuštali i sami albanski poznavaoci, kao što je to učinio i predsednik Akademije nauka Albanije profesor Aleks Buda, koji je 1972. godine na Prvoj skupštini iliroloških studija za ove tvrdnje rekao da pripadaju fazi „prednaučnih i intuitivnih romantičkih rešenja”. Da Dardanija nema veze s Kosovom i Albancima, isticao je i albanski istoričar Mark Krasnići.
* Srbi imaju 1.300 svetinja na Kosovu i Metohiji.
* Albanci su uništili i oštetili 128 srpskih svetinja.
* Visoke Dečane sagradio je kralj Stefan Dečanski između 1327. i 1335. i posvetio ih Vaznesenju Gospoda Isusa Hrista.
* Unesko je 2004. godine proglasio Visoke Dečane, najveći i najbolje očuvani srednjovekovni srpski manastir, za mesto svetske kulturne baštine.